Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već počasna gošća ("I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn"t a hooker, that in fact she was a lady of the evening.", Los Angeles Times, 2001).Do tada, Gejmen je već stekao zavidnu reputaciju kao autor scenarija za strip serijal "Sandman", kao i za niz underground stripova za koje je dobio više nagrada. 1995. okončao je rad na "Sandmanu" i počeo rad na "pravim" proznim delima, što je rezultiralo sa nekoliko zbirki priča i "Zvezdanom prašinom", nekom vrstom bajke za odrasle. Sledila je saradnja sa Teri Pračetom na "Dobrim predskazanjima", serijal "Nigdina" (futuristička priča o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretoćio u TV seriju), kao i Gejmenovo viđenje dečije fantastike u "Koralini", koju mnogi porede sa Luisovom "Alisom u zemlji čuda". 2001. objavljeni su "Američki bogovi", roman za koji je Gejmen dobio jednu od najprestižnijih nagrada u žanru, nagradu Bram Stoker udruženja horor pisaca.Pored ovoga, Gejmen je autor scenarija za japanski animirani film "Princeza Mononoke", kao i scenarija za filmove koji tek treba da budu snimljeni po njegovim romanima i pričama. 1999. oživeo je serijal "Sandman". Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je "Sandmana" kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Amos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko "Sandmana" izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove: "A da li si razmišljao o poslu računovođe?"
27.05.19 Dnevnik - Novine i časopisi
Nil Gejmen "Upozorenje o sadržaju"
Nil Gejmen (1960) je jedan od najvoljenijih i najuspešnijih savremenih pisaca fantastike, možda najpoznatiji po „Američkim bogovima“ i scenariju koji je pisao za grafičku novelu „Sendmen“, posvećenu bogu snova.
„Upozorenje o sadržaju“ je zbirka pripovedaka (i poneke pesme) Nila Gejmena pisanih u različitim periodima njegovog stvaralaštva, i raznovrsnim povodima (neke su bile posvećene prijateljima, dok su druge pisane ciljano za tematske antologije). Zbirku je priredio sam pisac, i mada su priče pisane u različitim formama, veoma različitim tonom, sve ih povezuje isti pristup temi. Kako sam pisac objašnjava, svaka od njih priziva prizore, reči ili ideje koji bi trebalo da funkcionišu kao okidači, odnosno kao “vratanca u podu” koja se otvore da čitaoca izbace iz ravnoteže.
U uvodnom delu zbirke, Gejmen preispituje praksu stavljanja „upozorenja o sadržaju“ na korice knjige ili uvodne špice filmova, kritikujući preterano čistunstvo u pristupu umetnosti. Knjiga obuhvata i beleške o prilikama pod kojima su priče nastale nudeći zanimljive i duhovite minijature iz piščevog života koje naslovima uz koje su vezane daju kontekst, a često i novu dimenziju.
Netipično za Gejmena, zbirku otvara duhovita i iznenađujuće poetična pesma o sklapanju stolice koja se bez imalo artificijelnosti, krajnje elegantno i nepretencizno, pred očima čitaoca “sklapa” u pesmu o stvaranju i pisanju. Ovo nije jedina pesma u zbirci; među njima izdvaja se i „Poštovanje formalnosti“ razigrani i mračni monolog zle čarobnice iz Trnove Ružice koji pokazuje da su svi, dobri ili loši, junaci svojih sopstvenih priča.
“Povratak Vitkog Belog Vojvode” pisan kao klasična bajka smeštena u naučnofantastični milje, zapravo je dirljiva posveta jednom od najvećih muzičara našeg vremena, Dejvidu Boviju, i njegovoj ljubavi sa Iman. Ova pripovetka prepuna je mrvica citata i prepoznatljivih elemenata iz bajki celog sveta, pa Gejman u jedva desetak stranica uspeva istovremeno da evocira senzualnost “Priča iz hiljadu i jedne noći”, ali i lucidna nadmudrivanja Kralja Solomona i Kraljice od Šabe iz jevrejskih bajki. “Problem sa Kasandrom” je zarazna misterija u kojoj otkrivamo šta se dešava kad vas na Fejsbuku kontaktira devojka iz srednje škole koju ste izmislili, a „Dole, u moru, gde sunce ne sija” pokazuje sa koliko dubokih emocija Gejmen može da natopi izuzetno kratku priču.
U “Upozorenju o sadržaju” Gejmen u punom rasponu pokazuje svoju raskošnu maštu, i neverovatan talenat da diskretno i neprentencizno, često i na samo par stranica, razvije istinsku magiju pripovedanja, zavodljivo zaplićući svoje neobične zaplete natopljene specifičnom gotskom lirikom.
Nastasja Pisarev
12.06.17 Bookwar
UPOZORENJE O SADRŽAJU: BAJKE U KOJIMA ČUDOVIŠTA ŽIVE SREĆNO DO KRAJA ŽIVOTA
Autor priča koketira sa čudovištima i flertuje sa monstrumima, ali njegove najbolje priče nisu o njima. Kao i obično, ljudi su ti koji čine najstrašnije stvari na svetu. A Nil Gejmen je tu da nam ispriča ove priče.
Upozorenje o sadržaju je treća zbirka priča (i pesama) britanskog autora Nila Gejmena. Dvadeset i dve priče (originalno ih ima dvadeset i tri, ali je srpski izdavač priču Uspavana i vreteno ranije objavio kao samostalno izdanje tako da ona nije našla svoje mesto u zbirci) dovode u pitanje ideju da su priče sigurne luke za naše uspavane umove već da bi trebalo da nas uplaše i probude neku iskru promene u nama. Ove minijature nisu bajke. Ili, makar, nisu bajke u kojima se na kraju živi srećno do kraja života. Ne. Ovo su bajke sa čudovištima koja stvarno jedu malu decu, bajke u kojima dobro nekada pobedi, ali ne uvek, bajke u kojima su zle veštice i zle vile glavni junaci, gde se dosadne avanture u mitskim kraljevstvima i spasavanje princeza žrtvuju zarad neverovatno uzbudljive jutarnje kupovine i čaja u pet…
Ipak, nisu sve priče iz ove zbirke jezive i strašne. Neke nam donose poznata imena poput Šerloka Holmsa, Reja Bredberija, Dejvida Bouvija, Grdane, Crvenkape, Snežane (bez patuljaka), Doktora Hua, Senke (iz Američkih bogova) i druge junake koji se pojavljuju u Gejmenovim delima. Tu su, takođe, i pesme, ali i humoreske. Nil Gejmen inspiraciju za priče ne traži samo u staroj dobroj naučnoj fantastici i bajkama braće Grim već i u irskim i škotskim legendama i mitovima.
Posebno interesantan je uvod zbirke u kome Nil Gejmen opisuje kojom prigodom su priče iz zbirke nastajale dajući nam tako putokaz za njihovo čitanje i razumevanje. Način nastanka zbirke predstavlja njenu najveću vrednost i najveću manu. Za razliku od tematskih zbirki u kojima su priče povezane zajedničkim temama, motivima ili stilom Upozorenje o sadržaju čine priče nastajale za različiti prigode i u drugačije vreme. Razlika između pojedinih priča je i sedam godina. Kalendar priča je, na primer, zbirka od dvanaest minijatura koje su nastale u Gejmenovoj interakciji sa tviterašima. Klik-Klak Zvečidžak je nastala u humanitarne svrhe tokom Noći veštica, Narandžasta je napisana na aerodromima i u avionima tokom putovanja na književni festival gde ju je Gejemen prvi put i pročitao, Povratak Velikog Vitkog Vojvode je trebalo da bude objavljen u časopisu uz fotografije Dejvida Bouvija, a priču Ženski rod Gejmen je napisao i poklonio svojoj budućoj supruzi kao deo romantičnog udvaranja.
Priče nisu usaglašene, ne čine jednu celinu i, osim nekoliko motiva koji se često pojavljuju, nema onog vezivnog tkiva koji ih povezuje. Sa druge strane to je odlično jer, ako vas jedna priča ne očara, odmah posle nje je druga, sasvim drugačija od prethodne. I tako više od dvadeset puta.
Posebno bih izdvojio priče Čovek koji je zaboravio Reja Bredberija o društvu u kome se priče od zaborava čuvaju usmenim putem, ali gde je ime jednog njihovog autora zaboravljeno, Slučaj smrti i meda govori o najtežoj zagonetki Šerloka Holmsa koju mu je na samrti ostavio njegov brat Majkroft, I plakaću kao Aleksandar je priča u kojoj nam Gejmen objašnjava zašto se nisu dogodila ona futuristička predviđanja poput letećih automobila i skjetova, Nekoliko sati je urnebesno zabavna avantura Doktora Hua, Poštovanje formalnosti je priča u kojoj nam Grdana saopštava svoju verziju priče i objašnjava nam motive, Avanturistička priča je izuzetno zabavna minijatura o tome kako „avanture imaju svoje mesto, i sve je to lepo, ali ni redovni obroci ni život bez bola nisu baš za bacanje“.
“Ja se ne bojim loših ljudi, opakih zlikovaca, kojekakvih čudovišta i stvorenja noći. Mene plaše ljudi koji su ubeđeni u sopstvenu pravičnost. Oni koji znaju kako da se ponašaju kao i šta bi njihovi susedi trebalo da rade da bi bili na strani dobra.”
Ovo je verovatno ključ za razumevanje priča koje s e nalaze u zbirci Upozorenje o sadržaju, a koji Nil Gejmen daje u svom uvodu. Autor priča koketira za čudovištima i flertuje sa monstrumima, ali njegove najbolje priče nisu o njima. Kao i obično, ljudi su ti koji čine najstrašnije stvari na svetu. A Nil Gejmen je tu da nam ispriča priče o njima.
Milan Aranđelović
