Rođena u Zagrebu, Mira Furlan osamdesetih godina postaje jedna od najistaknutijih glumica kako u Hrvatskoj, tako i u čitavoj Jugoslaviji. U pozorištu je odigrala mnoge značajne uloge (Kazaliste ITD: „Alfa Beta” Whiteheada, “Romača o tri ljubavi” Soljana; Hrvatsko narodno kazalište: Petrunjela u Držićevom “Dundu Maroju”, Celimena u Molijerovom “Mizantropu”, Annabela u Fordovom “ Šteta što je kurva”, Judith u “Đavolovom učeniku” B. Shawa, Natalija Petrovna u “Mjesec dana na selu” Turgenjeva; Jugoslovensko dramsko pozorište: Lea u “Dibuku” Anskog, Isabella u “Pozorišnim iluzijama” Corneillea; Dubrovačke letne igre: Glorija u “Gloriji” Marinkovića, Ofelija u “Hamletu” Shekespearea). Popularnost je stekla ulogama u mnogim TV filmovima, kao i u TV serijama kao “Velo misto” Miljenka Smoje, “Nepokoreni grad”, “Putovanje u Vučjak”, “Bolji život”. Na filmu je odigrala glavne uloge u tridesetak domaćih filmova, kao što su “Otac na službenom putu” Emira Kusturice, “Kiklop” Antuna Vrdoljaka, “Lepota poroka” Živka Nikolića, “U raljama života” i “Za sreću je potrebno troje” Rajka Grlića, “Za sada bez dobrog naslova” Srđana Karanovića, te “Video jela – Zelen bor” Gorana Gajića. Za svoj rad na filmu i u pozorištu bila je nagrađivana (Zlatne arene za filmove “Kiklop” i “Lepota poroka”, nagrada “Dubravko Dujsin” za “Mjesec dana na selu”).Početkom devedesetih, zbog političkih razloga odlazi u Ameriku. Tamo igra u pozorištu (Jerma u “Jermi” G. Lorce, Tanja u “Ždralovima” D. Lipkina u New Group u Njujorku, Antigona u adaptaciji Sofoklove “Antigone” u Los Anđelesu – nagrada “Dramalogue” za najbolju pozorišnu ulogu u LA-u), a popularnost stiče ulogom ambasadorice Delenn u kultnoj naučno-fantastičnoj seriji “Babylon 5”, te ulogom Danielle Rousseau u hit seriji “Izgubljeni”. Posle 10 godina se 2000. godine ponovno vraća u Hrvatsku ulogom Medeje u Euripidovoj “Medeji” u kazalištu “Ulysses”, a potom snima nekoliko filmova na području bivše Jugoslavije, kao što su “Cirkus Kolumbija” Danisa Tanovića, “Turneja” Gorana Markovića, “Diši duboko” Dragana Marinkovića, “Ostavljeni” Adisa Bakrača. Nedavno je takođe gostovala u popularnoj hrvatskoj TV seriji “Najbolje godine”. Upravo je završila snimanje priče Stefana Arsenijevica u internacionalnom omnibus filmu “Don’t Forget Me, Istanbul”.Uz svoj glumački posao, Mira Furlan je ponekad pevala (albumi “Mira Furlan i Orkestar Davora Slamniga, “Songs From Movies That Have Never Been Made”, “Be Five – Trying to Forget”) i povremeno pisala (nekoliko nerealiziranih scenarija i pozorišnih komada).
23.10.10
Popularnost mi donijela neprilike u životu
Mira Furlan
Nije mi do popularnosti. Nikad nisam znala u njoj da uživam, nažalost. Čini mi se da mi je ona u životu donijela samo neprilike - rekla je u intervjuu za "Glas Srpske" glumica Mira Furlan.
Proslavljena na pozorišnim scenama bivše Jugoslavije, ali i filmovima i serijama sa ovih prostora, Furlanova gotovo dvije decenije živi i gradi karijeru u Americi. Njena nova uloga u vezi je sa omnibus projektom, čiju je priču "Mirko režirao" beogradski reditelj Stefan Arsenijević.
* GLAS: Igrate u novom kratkom filmu reditelja Stefana Arsenijevića. Kakvi su Vaši utisci u vezi sa tom pričom?
FURLAN: Stefan mi je poslao sinopsis i on je na čudan način korespondirao sa stvarima koje sam tokom života i sama mislila, osjećala i, čak, napisala. Film se bavi labavom granicom između objektivne i subjektivne stvarnosti. Ta subjektivna realnost je često, barem u mom iskustvu, mnogo "realnija" nego što je to takozvana "prava" realnost. Divno mi je bilo čitati nešto što mi se činilo da sam sama mislila, maštala ili napisala. Tokom rada na tom, za mene zaista čarobnom projektu, shvatila sam da su moji prvi utisci bili tačni i da se Stefan i ja razumijemo na nekom dubljem nivou od onog uobičajenog i očekivanog. Nadam se da smo napravili nešto lijepo i zanimljivo.
* GLAS: Na Sajmu knjiga u Beogradu pojaviće se i Vaša knjiga. O čemu je riječ?
FURLAN: Riječ je o knjizi kratkih crtica, odnosno malih eseja, uglavnom o Americi. Pisala sam ih za svoje omiljene novine "Feral tribjun" u periodu od 2004. do 2006. godine. Bila je to moja kolumna za te novine pod naslovom "Pisma iz Amerike". Kako je "Feral" u međuvremenu poginuo u časnoj borbi za pravdu i istinu (ovo nije ironija, ovo kažem sa najvećom mogućom ozbiljnošću), na te svoje tekstove sam već i zaboravila dok se nije pojavila ideja Verana Matića da se tekstovi skupe i izdaju. Jako mi je drago i počašćena sam da taj mali projekt povezuje dvije važne tačke iz mog predratnog života u Zagrebu i Beogradu, dvije tačke koje su me u onim užasnim vremenima držale na životu, "Feral" i "B92". U tome vidim simboliku dobre, utješne vrste.
* GLAS: Jeste li zadovoljni uspjehom koji je postigao film "Turneja"?
FURLAN: Na tom projektu sam zaista uživala, zbog scenarija koji sam doživjela vrlo lično i s kojim sam se mogla vrlo lako identifikovati, zbog svojih simpatičnih, pažljivih, dragih i izuzetno duhovitih kolega i, konačno, zbog divnog, nježnog, pametnog i čestitog čovjeka Gorana Markovića. Neću zaboraviti nikada koliko sam se na zimi od minus deset na nekoj poluminiranoj pustopoljini između Prijedora i Dervente smijala pošalicama duhovitog i dragog, talentovanog Gordana Kičića i legendarnog velemajstora Dragana Nikolića. Još se divim tome kako su odlično i superprofesionalno, u vrlo teškim uslovima, svoj producentski posao obavile moje kolege Svetozar Cvetković i Tihomir Stanić. Bio je to prijateljski, dobar, zdrav projekt. Jako mi je drago da sam imala priliku da u njemu učestvujem.
* GLAS: Postali ste član ekipe serije "Najbolje godine". Kako je bilo ponovo se vratiti na domaći teren (mada ste već radili filmove posljednjih godina na prostoru bivše Jugoslavije)?
FURLAN: Bilo je to dobro iskustvo. Biti ponovo u svom gradu, snimati sa starim kolegama, igrati na svom maternjem jeziku, stanovati u svom zagrebačkom stanu, viđati se sa starim prijateljima. Dobro sam se zabavljala na tom poslu koji je imao lakoću i dozu neobaveznosti. S druge strane, tu vrstu projekta u stvari je vrlo teško i zahtjevno raditi jer se radi neopisivo brzo i mnogo.
* GLAS: Koje nove uloge Vas očekuju?
FURLAN: Ima nekoliko ponuda, vidjećemo šta će se na kraju ostvariti.
"Izgubljeni"
* GLAS: Uloga u seriji "Izgubljeni" donijela Vam je veliku popularnost. Koliko Vam je to bilo dragocjeno iskustvo?
FURLAN: Za mene je bilo jako dragocjeno što sam upoznala čarobna havajska ostrva i što sam tu i tamo imala priliku da igram sa nekim zaista zanimljivim glumcima kakvi su Navin Endruz i, naročito, Teri O"Kvin.
28.10.10 TANJUG
Furlan: Pisanje je osećaj dužnosti
Poznata jugoslovenska glumica Mira Furlan se u ulozi pisca knjige "Totalna rasprodaja" predstavila na 55. Beogradskom sajmu knjiga.
Prekinuvši pisanje posvete kupcima koji su strpljivo čekali u redu za autogram, Furlan je novinarima rekla da je potreba da se neke stvari stave na papir možda čak i osećaj dužnosti.
Divno je biti na sajmu knjiga u Beogradu u ulozi pisca, kazala je ona, priznavši da joj je veoma drago što ljude zanima njeno mišljenje.
Furlan je rekla da je Beogradski sajam knjiga za nju pojam od detinjstva, kada joj je svake godine sa sajma majka, inače bibliotekar, donosila najlepše dečje knjige, s najlepšim ilustracijama, uz koje je odrasla.
Ona je rekla da je fantastično što u Beogradu postoji takav interes za knjigu, primetivši da je to oduvek bilo tako i da je time fascinirana.
"Ovde su izdavači u toku sa svetskim zbivanjima, može se naći svaka knjiga u prevodu, pozorišni tekstovi su se uvek ovde prvo izvodili", rekla je Furlan i ispričala nedavni događaj iz Dablina, kada je posetila tamošnji Muzej književnika i literature, kakav ne postoji nigde na svetu.
Među malobrojnim eksponatima, na nevelikom prostoru, u jednoj vitrini bio je program predstave Ateljea 212 "Čekajući Godoa" po tekstu "njihovog" Semjuela Beketa. "Bila sam ponosna, kao da to ima neke veze sa mnom. Pa nekako ima", dodala je ona.
Govoreći o svojoj knjizi, objasnila je da je naslov uzela po jednom od eseja koji je nastao kao frustacija ličnom situacijom što, kada se vrati kući, mora da objašnjava, opravdava se, izvinjava... ali i frustracija celim svetom u kome je sve na rasprodaju i u kome ništa ne postoji osim prodaje i rasprodaje svih vrednosti.
Ideje postoje samo ako se mogu prodati, naglasila je Furlan, dodavši da ona ne vidi svetlo na kraju tunela.
"Možda će ono doći posle potpunog mraka, jer pitanje je kud vodi ovaj sistem u svetu u kome trilione dolara u ruklama drži užasno mali broj ljudi, a ostali žive u ropstvu", rekla je ona.
Eseji, sabrani u knjizi, više su novinarstvo, jer su praktično bili izveštaji iz Amerike, objasnila je ona. Ta forma joj je, kaže, više odgovarala, jer je pisanje morala da završi do zadatog roka i u zadatom broju stranica.
Poznata glumica je navela, međutim, da njeni tekstovi nikada nisu bili puko izveštavanje o stvarima koje su joj u štampi ili na TV-u zapali za oko, da se trudila da sve to što je značilo javni diskurs poveže sa sopstvenim životom.
"Zanimljivo je da je teže što čovek ima više vremena i više slobode", kazala je ona, ne isključujući da će se i ubuduće pozabaviti pisanjem. Taj osećaj da se neke stvari stave na papir je, možda, čak i osećaj dužnosti, dodala je Furlan.
