Mihailo Šaškijević (autor)
Ljudi posao imaju i stanove, obučeni su i dobro jedu. U društvu su. A ja sam sa strane stojim, ali usamljen nisam. Posao i ne tražim, zaposlen sam i bez toga, stan nemam, ali glavu imam gde da sklonim, odelo mi se raspada, ali mi zima nije, ako i koru hleba pojedem, svejedno gladan nisam.
I ostao sam sám. Ja i savest moja. Sami. Sami u mraku. Čuvao sam je kao nevino devojče. Da joj se ništa ne dogodi. To mi je bilo sve što sam imao. Sve što sam ikada imao i sve što ću ikada imati. Da sa njom izađem iz ovog mraka, iz ove tamnice naroda, iz ropstva misirskog. Da je neokaljanu i čistu sa sobom izvedem u zemlju obećanu, na svetlost dana, na sunce slobode.
Trinaest g
odina sam proveo u paklu, robujući njemu, božanstvu ovozemaljskom. Čuvao sam savest svoju i čekao sam dan kada će Gospod rastvoriti talase mora Crvenoga i kada ću otići iz zemlje Misirske u zemlju obećanu.
Ta nevinost je sve što sam imao i sve što ikada mogu da imam. Da joj se ništa ne dogodi. Da nju iznesem iz ovoga mraka, iz ropstva, iz pakla zagađenog.
Samo ako savest imam mogu da imam i slobodu. A sloboda se ne meri ni sa čime.
Sva srebra i zlata, svi ljudski životi
Ne mogu biti lepa plata, tvojoj čistoj ljepoti.
Iz ZAPISA
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaća poezija
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija
Izdavač: Prometej - Novi Sad; 2018; Tvrd povez; ćirilica; 20 cm; 103 str.; 978-86-515-1325-4;
