Arkadij i Boris Strugacki nesumnjivo su najslavniji autori ruske naučne fantastike na svetu. Tokom decenija, i mnoštvom dela koja su napisali zajedno, razvili su autentičan glas koji ostaje jedinstven kako u ruskim, tako i u svetskim okvirima. Romani su im prevođeni na engleski, nemački, francuski, italijanski i druge jezike, a braća Strugacki su bila i ostala veoma popularna u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje bivše Jugoslavije. Arkadij (1925–1991) je završio Vojni institut za strane jezike u Moskvi i postao prevodilac sa engleskog i japanskog. Sredinom pedesetih započinje karijeru urednika i pisca. Godine 1958. počeo je da piše s bratom Borisom i ta saradnja je potrajala do njegove smrti. Boris (1933–2012) je završio astronomiju i neko vreme je radio kao astronom i kompjuterski inženjer u opservatoriji, a od 1966. prelazi u profesionalne pisce. Posle bratovljeve smrti, objavio je dva romana pod pseudonimom.
26.05.20 Danas
Nije lako fašizmu gledati kroz prste
Jedan od najpopularnijih romana braće Strugacki, nekoliko puta adaptiran na filmskom platnu, Teško je biti Bog (1963) objavljen je nedavno (ponovo) na srpskom jeziku u izdanju Čarobne knjige, u prevodu Marije Stamenković.
Ova knjiga stiže neposredno nakon romana Ponedeljak počinje u subotu (prvi put objavljen na srpskom, kod istog izdavača i iz radionice iste prevoditeljke), što nas ohrabruje u razmišljanju da će uslediti još knjiga ovog autorskog dvojca koji spada u najslavnije autore ruske naučne fantastike u svetu, i deo su svih antologija ruske proze u 20. veku.
Uzbudljiva i potresna pripovest o sudbini inteligencije utonule u srednjovekovni mrak koje se opire razvoju nauke i prosvećenosti, jasno ističe univerzalnost ljudskih vrlina i mana te upozorava na krvav i težak put kojim se odvija čovekov napredak. Konkretnije, roman Teško je biti Bog bavi se totalitarizmom.
Radnja izmeštena na neko drugo mesto u univerzumu, u civilizaciju koja proživljava svoje mračno doba srednjeg veka, provocira naprednu Zemlju (i pod komunizmom) da pošalje misije širom univerzuma kako bi se pratio napredak ostalih civilizacija.
Antonu (Don Rumata na drugoj planeti), jednom od posmatrača, zabranjeno je direktno uključivanje, što ga navodi na postavljanje univerzalnog pitanja: ako vidite zlo fašizma da li treba ćutati i praviti se nem, ili se uključiti u borbu? “Jedan od najveštije napisanih i najsadržajnijih naučnofantastičnih romana koje sam ikad pročitao… Pisan je u dobrom ritmu i priča je odlično postavljena”, ocenio je ovo ostvarenje, SF-kolega Teodor Sterdžen. “Dosledno dobra knjiga… Snažna, maštovita, uverljiva”, dodala je još jedna SF veličina, Ursula K. Legvin.
Arkadij (1925-1991) i Boris (1933-2012) – SF ljubiteljima poznatiji kao braća – Strugacki, svojim višedecenijskim radom, i mnoštvom zajednički napisanih dela, razvili su autentičan glas koji ostaje jedinstven kako u ruskim, tako i u svetskim okvirima.
Romani su im prevođeni na engleski, nemački, francuski, italijanski i druge jezike, a braća Strugacki su bila i ostala veoma popularna u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje bivše Jugoslavije. Na srpsko-hrvatski je prevedeno petnaestak naslova (neki nepotpuno!), a najbolju kolekciju dela braće Strugacki u Srbiji i na ex-yu prostorima objavile su Dečijih novina iz Gornjeg Milanovca.
Reč je o šest knjiga (Teško je biti Bog, Puž Golać na urvini, Milijardu godina do kraja sveta / Ružni labudovi, Nastanjeno ostrvo, Buba u mravinjaku i Talasi smiruju vetar), a izbor je napravljen po uzoru na američko izdanje dela braće Strugacki.
Svetsku slavu braća Strugacku stiču nakon filma Stalker Andreja Tarkovskog, čija je osnovna ideja bazirana na delu Piknik kraj puta. I Konstantin Lopušanski je snimio dva filma po motivima iz dela Strugackih – Pisma mrtvog čoveka i Ružni labudovi.
Po motivima dela Milijardu godina do kraja sveta Aleksandar Sokurov je snimio film Dani pomračenja. Po romanu Teško je biti Bog snimljen je 1969. film u režiji Pitera Flajšmana (koprodukcija: Nemača / SSSR / Francuska / Švbajcarska), ali zbog neslaganja između producenata i pisaca oko reditelja, braća Strugacki povukli su svoje ime sa špice. Zadnjih godina ponovo se ekranizuju njihova dela u Rusiji, a jedan od najuspešnijih je film Teško je biti Bog Alekseja Germana (2014), koji je preminuo pred samu premijeru.
Metafora za glupost i ludost odraslih
Detalj sa slike Pitera Brojgela Starijeg – Dečje igre (1560, ulje na dasci, Muzej istorije umetnosti u Beču), krasi naslovnu stranu romana Teško je biti Bog u izdanju Čarobne knjige. “U dečjim igrama može se videti metafora za glupost i ludost odraslih i trivijalnost njihovih značajnih poslova. S druge strane, veliki broj igara i njihova raznovrsnost mogu ukazivati na značaj igre u dečjem razvoju. Cela scena je očaravajuća i podstiče nas da je posmatramo kao celinu dok istovremeno svaka grupica dece poziva da uđemo u njihov mali svet i uključimo se u njihovu igru”. (Ada Vlajić, istoričarka umetnosti)
Dragan Stošić
