Autorka proslavljenog serijala o tinejdžerskom junaku Adrijanu Molu, kroz koji se prelama i prikaz života u engleskoj srednjoj klasi, celih dvadeset godina bila je anonimna. Sju Taunzend je sa petnaest godina rešila da napusti školu i smesta počne da piše. Hrabar potez ostavio je Taunzendovu bez formalnog obrazovanja i primorao je na život domaćice u engleskoj provinciji, u gradu Lesteru. Dve decenije niko nije znao da je lesterska domaćica pisac, sve dok joj priče o problemima i frustracijama odrastanja u jednoj britanskoj porodici, ispričane autentičnim i iskrenim jezikom, nisu širom otvorile vrata književnog sveta.Sju Taunzend se ubrzo potom pridružila grupi pisaca u lesterskom Feniks pozorištu, gde danas radi kao dramaturg.
Četvrtak, 1. januar
NERADNI DAN U ENGLESKOJ, IRSKOJ, ŠKOTSKOJ I VELSU
Evo mojih novogodišnjih odluka:
1. Pomagaću slepima kada prelaze ulicu.
2. Kačiću pantalone na vešalicu.
3. Vraćaću gramofonske ploče u omote.
4. Neću početi da pušim.
5. Prestaću da istiskujem bubuljice.
6. Biću ljubazniji prema psu.
7. Pomagaću siromašnima i neukima.
8. Pošto sam sinoć čuo onu groznu buku iz prizemlja, takođe sam se zarekao da nikada neću piti.
Otac je sinoć napio psa višnjevačom. Ako KDZZŽ sazna za to, mogao bi gadno da se provede. Prošlo je osam dana od Božića, a majka još nije opasala zelenu kecelju od lureksa koju sam joj kupio za praznik!
Dogodine će dobiti šipak.
Eto kakve sam ja sreće, izašla mi je bubuljica na bradi baš prvog dana nove godine.
Petak, 2. januar
NERADNI DAN U ŠKOTSKOJ. PUN MESEC
Danas sam se osećao bedno. Kriva je moja majka, jer je pevala „My Way“ s vrha stepenica u dva sata ujutru. Eto kakve sam ja sreće, da mi baš ona bude majka. Moguće je da su mi roditelji alkoholičari. Iduće godine bih mogao da se nađem i u domu za nezbrinutu decu.
Pas se osvetio ocu. Skočio je i oborio mu model broda, a zatim odjurio u baštu zapetljan u brodsku užad. Otac je stalno ponavljao: „Tri meseca rada otišlo u nepovrat.“
Bubuljica na bradi postaje sve veća. Kriva je moja majka, jer nema pojma o vitaminima.
Subota, 3. januar
Poludeću zbog nedostatka sna! Otac je izbacio psa iz kuće, pa je ovaj čitave noći lajao ispod mog prozora. Takve sam ja sreće! Otac ga je i psovao. Ako ne pripazi, imaće posla s policijom zbog verbalnog delikta. Mislim da je ona bubuljica u stvari čir. I baš je morala da izađe tu gde svako može da je vidi. Stavio sam majci do znanja da danas uopšte nisam uneo vitamin C u organizam. Rekla je: „Idi onda i kupi narandžu.“ To i liči na nju.
Još nije opasala kecelju od lureksa.
Biće mi drago kad ponovo krenem u školu.
Nedelja, 4. januar
DRUGA PO BOŽIĆU
Otac ima grip. Ne čudi me, s obzirom na to šta jedemo. Majka je izašla po kiši da mu kupi neki napitak s vitaminom C. Ali, kao što sam joj i rekao – sada je isuviše kasno. Pravo je čudo što nemamo skorbut. Majka kaže da ne vidi ništa na mojoj bradi, ali to govori samo zato što se oseća krivom zbog načina na koji se hranimo.
Pas je pobegao jer majka nije zatvorila kapiju. Polomio sam ručicu na gramofonu. Niko još ne zna, a ako budem imao sreće, otac će bolovati malo duže. On je jedini osim mene koji ga koristi. Ni traga od one kecelje.
Ponedeljak, 5. januar
Pas se još nije vratio. Mirno je bez njega. Majka je pozvala policiju i dala im njegov opis. U njenoj priči izgleda ružniji nego što jeste: čuperci mu padaju preko očiju i sve nešto tako. Ja stvarno mislim da policija ima preča posla, da hvata ubice na primer, nego da traži pse. To sam joj i rekao, ali ih je ona ipak nazvala. Ako je neko ubije zbog tog psa, tako joj i treba.
Otac još lenčari u krevetu. Trebalo bi da je bolestan, ali primetio sam da i dalje puši!
Danas je svratio Najdžel. Pocrneo je tokom božićnih praznika. Mislim da će se Najdžel razboleti od ove iznenadne hladnoće u Engleskoj. Njegovi roditelji su pogrešili što su ga vodili u inostranstvo.
On još nema nijednu bubuljicu.
