Sve u svemu

Izdavač: Laguna

Dobitnica Ninove nagrade.
Fragment, zapis, minijatura – omiljene su forme kratke priče Ivane Dimić, pri čemu je svaka otvorena za tumačenje, provokativna a istovremeno melanholična, duhovita i otporna na svrstavanje u savremene književne tokove. Bilo da piše o češlju, tkaču vetrova, oblacima ili kandidatima za muža, o Gogolju, Kavafiju ili Crnjanskom, Ivana Dimić uvek nas iznenađuje nečim što prepoznajemo u svakodnevnom životu, pretačući u proznu formu univerzalne i suštinske sadržaje.

„Ivana Dimić spada u red naših vodećih pisaca kratke priče. Na stranici-dve, a nekad i

manje, ona uspeva da na duhovito-ironijski način progovori o nesporazumu između haotične istorije (stvarnosti) i nedefinisanog, razbijenog subjektiviteta pojedinca. I ma koliko bile inspirisane sivilom i kolotečinom svakodnevice, onim malim i beznačajnim, priče Ivane Dimić zrače neverovatnom toplinom i životnom energijom.“ Milisav Savić

„Priče Ivane Dimić su kao malo ostrvo u moru današnjeg pripovedanja na srpskom jeziku. Neuporedive sa bilo čime što je na sceni, slobodne od svih stvarnih ili lažnih imperativa, izvan književne trke koja ionako ne vodi nikuda, i nikada se ne završava. Duboko su lične, neslične bilo čemu što mi pada na pamet, svaka rečenica u njima zaslužena je životom, i sa razlogom je napisana. Sada znam: reč je o čistim esencijalizmima, o trenucima proniknuća u sve što nas čini onim što jesmo.“ Mihajlo Pantić

„Sve u svemu, knjiga izabranih i novih priča Ivane Dimić, kao neka topla reka nosi čitaoca kroz vreme, istoriju, kulturu, život, uspomene, biografiju... Spajajući humor i tugu, detinji pogled i mudrost zrelog doba, nenametljivost i plemenitost. ’Ja neobično volim priče“, beleži u ovoj knjizi jedna od najboljih savremenih srpskih spisateljica. I da nam Ivana to nije priznala, rekla bi nam isto svaka od njenih priča.“ Vasa Pavković

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaće pripovetke
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke


				2019; Broširani povez; latinica; 20 cm; 272 str.; 978-86-521-3294-2;

594 din

~~Stara cena: 699 din~~
Ušteda: 105 din (15%)

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Sve u svemu

Ivana Dimić (autor)

594 din

~~Stara cena: 699 din~~

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaće pripovetke
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

Izdavač: Laguna; 2019; Broširani povez; latinica; 20 cm; 272 str.; 978-86-521-3294-2;

Ivana Dimić

Ivana Dimić (Beograd, 1957), diplomirani dramaturg, autor je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Osim toga, prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima. Obavljala je funkcije pomoćnika ministra za kulturu, direktora drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212. Član je Srpskog književnog društva od 2001, a od 2005. ima status istaknutog umetnika.
Objavljene knjige priča: Crna zelen (1995), Mahorka, mastilo i muž (1998), Uzimanje vremena (2001), Ima li koga? (2006), Popis imovine (2009).
Izvedene drame: Pred ogledalom (Atelje 212, 1986), Pepeljuga (Malo pozorište „Duško Radović“, 1989), Beli ugao (objavljena u časopisu Književnost 1998), Golje (Pozorište na Terazijama, 2001), Zmajovini pangalozi (Pozorište „Boško Buha“, 2007).
Izvedene dramatizacije: Mamac – prema romanima D. Albaharija (Narodno pozorište, 1998), Cigani lete u nebo – prema pripoveci M. Gorkog (Pozorište na Terazijama, 2004), Petar Pan – prema romanu M. Barija (Pozorište „Boško Buha“, 2010).
Prevodi: drame sa engleskog M. Frejna, H. Pintera, N. Kauarda, B. Eltona, R. Munro, M. Džons, Maknelija i T. Stoparda; romani sa engleskog A. Makola Smita Prva damska detektivska agencija i Žirafine suze, kao i Umreti u Čikagu N. Tešić; drame sa francuskog V. Sardua, M. Marivoa, R. Kusa, E. Joneska, J. Reze, V. Lanua.
Nagrade: Nagrada Tiba festivala za najbolji dramski tekst za Zmajovine pangaloze (2010), Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi (2011), godišnja nagrada za predstave Henri Šesti i Ženski orkestar (2012).

pročitaj deo knjige

01.08.19 Vreme

Drugo ime vedrine

"Meni se, moram priznati, sviđa da živim. Ne bi možda trebalo suviše da se razmećem s obzirom na učinke, ali takva mi je narav, vesela", kaže na samom početku naslovne priče u knjizi izabranih i novih priča Ivana Dimić. Otpočeh tekst upravo tom poetički i egzistencijalno važnom sekvencom – zato što ukazuje na iskrenost koja se pretvara u autentičnost Ivaninih (kratkih) priča. Vedrina je često njihovo drugo, bitno ime.

Kada se 1995. oglasila zbirkom priča Crna zelen, Ivana Dimić je bila poznat i cenjen dramaturg, no sasvim anoniman prozaista. Tri godine kasnije, kada je objavila drugu knjigu Mahorka, mastilo i muž, koja mi je, uzgred rečeno, pomogla da ponovo poverujem u iluziju književnosti, za vreme rata sa NATO-om, ona je stekla kultni status među kolegama – piscima i kritičarima (koji čitaju) i u uskom krugu elitne publike (koja i danas postoji u tanušnom, ali za srpsku beletristiku bitnom sloju stanovništva). Usledile su još tri, podjednako uspešne knjige istog žanra: Uzimanje vremena (2001), Ima li koga (2006) i Popis imovine (2009), koje su potvrdile vrednost priča Ivane Dimić i učvrstile njeno kultno mesto među beogradskim i srpskim pripovedačima.

Promena je došla, kako to kod nas biva, posle romana Arzamas (2016) koji je proslavljen NIN-ovom nagradom. Ivanina književna publika se tada brzo i značajno proširila – što je važno za našu spisateljicu (manje) kao i za publiku (mnogo više – jer je konačno došla u kontakt s ovom modernom i serioznom prozom o iskustvu života i vremena, o dosluhu s umetnošću i odnosu prema ljudima, odnosno idejama).

Čitana u takvom ključu, knjiga izabranih i novih priča Ivane Dimić, sa mnogoznačnim naslovom Sve u svemu (Laguna, Beograd 2019), stiže u pravi čas. Vrlo je verovatno da će oni koji su pročitali Arzamas poželeti da vide i kakva je spisateljica Ivana Dimić bila pre njega, a kakva namerava da bude u budućnosti.

U najkraćem: knjiga prezentuje svih pet zbirki (kratkih) priča Ivane Dimić, sledeći njihovu hronologiju i birajući, po pravilu koje nije apsolutno, najbolje primere Ivanine prozne umetnosti. Pošto autorka pripada ređem krugu pripovedača kod kojih nema evolucije u pisanju, ili je ona bar teže uočljiva, čitalac neće porediti teme, sadržaje i ideje iz ovih knjiga, nego će da ih posmatra kao primere veće ili manje umešnosti spisateljice, bivajući u prilici, iz priče u priču, da uživa u visokom stilu i posmatra kako se najčešći subjekt priče – Ivana Dimić – nosi sa različitim temama iz života i književnosti. Tako će, ustvari, putovati kroz priče koje evociraju epifanije detinjstva i priče koje se bave iskustvom rada i života u pozorištu. Ali tu će odmah biti i priče koje se bave autorkinom intimom zrelog doba, kao i one koje polaze od njenih čitalačkih doživljaja Gogolja i Čehova, Prusta i Borhesa, Emili Dikinson i Kavafija... U većini priča fabula je spregnuta, a prostor esejizacije oko realnog doživljaja raširen i obrađen strpljivo, s poentom ili bez nje na kraju. Povremeno je spoj priče (u užem smislu) i refleksije povodom nje toliko čvrst i tako vešto izveden da se Ivana Dimić povuče u senku i ostavi kraj otvoren za unos čitaočevog osećanja ili tumačenja. Prožetost toplinom i dobrotom – drugi je uzbudljiv plan priča Ivane Dimić – te se ona ne libi da saopšti: "Čim pročitam neku knjigu, meni dođe da napišem priču!", što je priznanje koje retko srećemo kod njenih domaćih kolega. U vezi s ovim fenomenom je i nenametljiva religioznost odnosno metafizičnost povezana sa opštim poverenjem u reči i umetnost, kao oslonce u svetu takvom kakav je oko nas i u svima nama.

Birajući vlastite favorite, iz pojedinih knjiga, reći ću da iz Crne zeleni posebno volim dve epifanije detinjstva s naslovima Vilin konjic i Češalj, dok u knjizi Mahorka, mastilo i muž ističem katalog proze s naslovom Nabrajanje, uspomena sestra rođena – koju čini lirski spisak od 33 različita fenomena koji su oblikovali Ivanin svet u davnim danima odrastanja. U izboru iz knjige Uzimanje vremena izdvojiću satiru Porez za mart i Mesec, koja pokazuje kojim književnim sredstvima se priča ovog žanra može učiniti otpornom na korozivni protok vremena. Ne manje efektna je satirička crtica iz pozorišnog života Veče s poznanicima koja se bavi licemerjem (kulturnih poslenika), pretvarajući se u studiju našeg mentaliteta. (Uopšte – humor je stalna konstanta Ivaninog pripovedanja.)

Iz knjige Ima li koga možda se izdvaja naslovna priča koja počinje sekvencom "Ja neobično volim priče" – potvrdom onoga što struji kroz čitavu knjigu i uopšte umetnički svet Ivane Dimić. Već druga rečenica donosi obrazloženje ljubavi: "Pričanje priče širi oko sebe mir i spokoj, donosi utehu, sigurnost i san." Konačno, iz Popisa imovine, u ovom tekstu izdvajam minijaturu Doboš i ćebe, kao primer oniričke proze, koja sadržaje snova ispunjava naročitim tajanstvom (zaumnih slika).

Knjigu Sve u svemu završava ciklus Pretorijanci, koji, kako sam nagovestio, ne donosi ništa novo u razvojno-formalnom smislu – ali potvrđuje status visoke umetnosti i malko zagasitijim tonovima nagoveštava tamninu narednih knjiga Ivane Dimić (ako me ona, što slučajno što namerno, ne demantuje).

Sve u svemu je zbirka priča koja će, sasvim izvesno, obeležiti književnu sezonu u žanru koji su do visina podigli najbolji srpski prozaisti. Upravo oni čiju misiju Ivana Dimić s uspehom nastavlja.

vasa pavković