"Nisam imala posebnu želju da postanem pisac", kaže Suzan Vriland, "zapravo, želja, koja je sad prilično jaka, rodila se relativno skoro." Još od šezdesetih, Vriland je radila kao srednjoškolski profesor, predajući engleski. Tokom tog vremena povremeno je pisala za novine i magazine, uglavnom na temu umetnosti, putovanja i obrazovanja, objavivši oko 250 članaka. Pošto se penzionisala kao profesor, Suzan Vriland se posvetila fikciji. 1988. napisala je svoj prvi roman, "Šta ljubav vidi", delo o rešenosti jedne žene da vodi normalan život uprkos tome što je slepa. Roman je ubrzo poslužio kao predložak za istoimeni film. Potom se pojavila "Devojka u zumbul plavom", roman koji je proslavio Suzan Vriland i doneo joj pregršt nagrada, među kojima i nagradu V. Fokner, nagradu magazina Foreword, Independent Publishers Magazine i niz drugih nominacija. 2002. objavljen je i roman "Artemisijina strast" koji je obogatio spisak nagrada, dodavši i jednu za knjigu godine po izboru Book Sense magazina. Pored romana, Suzan Vriland je autor i niza kratkih priča koje se poslednjih petnaestak godina objavljuju u literarnim časopisima širom SAD.