Stefan Nemanja, nastanak evropske Srbije

05.02.14

Temelje moderne Evrope udarilo je hrišćanstvo i hrišćanska crkva, kao što će to dosta kasnije biti i sa Nemanjinom Srbijom

Povodom 900 godina od rođenja, izdavačka kuća „Laguna“ objavila je knjigu Luke Mičete „Stefan Nemanja“ (Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje). Luka Mičeta (1959) završio je Prvu beogradsku gimnaziju, studirao je ekonomiju na Beogradskom univerzitetu. Novinarstvom se bavi od 1980. Bio je komentator i urednik „Nina”, koji se čitao u čitavoj Jugoslaviji, i generalni direktor Tanjuga. Autor je više knjiga. Za knjigu „Stefan Nemanja“ kaže: „Ovo je knjiga o nastanku Srbije, posmatrana u svetlu stvaranja evropskih država od kojih se Nemanjina Srbija nije razlikovala.“

Iako je reč o istorijskoj studiji, knjiga se čita kao avanturistički roman. Može li se govoriti o romansiranoj biografiji Stefana Nemanje?
Ne, to samo tako deluje, jer je Nemanjin život kao i doba u kojem je živeo bilo izuzetno bogato događajima. Strogo sam se držao istorijskih činjenica i relevantne literature. Istoriju ne shvatam kao hrišćansku eshatologiju, ali ni kao anamnezu (Mišel Fuko), a pogotovo ne kao nauku „koja teži vaspostavljanju prošlosti, a ne njenom tumačenju“, kako je govorio Fransoa Fire. Naprotiv.

Pet vekova je Srbima, koji su na Balkan došli u VII veku, trebalo da od varvarskog plemena postanu evropski narod. To se dogodilo upravo u vreme vladavine Stefana Nemanje?
Vizantolog Dimitri Obolenski kaže da se razlog kulturne zaostalosti balkanskih Slovena u VII i VIII veku nalazi u činjenici da su oni – za razliku od Gota i Franaka – za vreme svojih seoba i naseljavanja bili uglavnom neosetljivi na uticaj hrišćanstva. Sa primanjem hrišćanstva u IX veku, a posebno sa dolaskom na srpski tron Stefana Nemanje – to se sve menja. Temelje moderne Evrope udarilo je hrišćanstvo i hrišćanska crkva, kao što će to dosta kasnije biti i sa Nemanjinom Srbijom.

Podsećate i da su Srbi imali državu i više vekova pre Stefana Nemanje?
Istoriju pre Nemanjića karakterišu oskudni istorijski podaci. Prvi srpski vladar na Balkanu koji se javlja u istoriji jeste knez Višeslav (ili Vojislav). Smatra se da je vladao oko 780. godine. Iako vizantijski pisci ne saopštavaju više činjenica i detalja o srpskim vladarima pre Nemanjića oni, pre svega Konstantin Porfirogenit, donose „jedan bitan podatak“ koji govori o ustaljenom običaju nasleđivanja vlasti kod Srba u okviru jedne vladarske porodice, što svedoči o stabilnosti vladarevog položaja, ali i same državne tvorevine i njene organizacije.

Stefan Nemanja je bio vladar od evropskog formata. Njegovi savremenici su Fridrih I Barbarosa, Ričard Lavljeg Srca, Saladin, vasilevsi Manojlo I Komnin, Aleksije III Anđeo... Srbija je tada uvažavana na evropskim dvorovima?
Stefan Nemanja i Srbija njegovog vremena su prolazili kroz različite faze koje nisu bile uvek uspešne. Međutim, Nemanja je od Srbije stvorio respektabilnu silu na Balkanu da je čak sa Fridrihom Barbarosom u Nišu dogovarao savez za borbu protivu Vizantije. Koliki je tada bio značaj Srbije najbolje govori činjenica da je Evdokija, kćer vizantijskog cara Aleksija III Anđela, bila udata za Nemanjinog sina Stefana, potonjeg srpskog kralja Stefana Prvovenčanog.

Kako se Stefan Nemanja, iako kršten po katoličkom obredu, opredelio za pravoslavlje?
Tokom previranja u srpskim zemljama u prvoj polovini XII veka Nemanjin otac Zavida je izbegao sa porodicom u Zetu, gde mu je u Ribnici kod Podgorice 1113. godine, kako se pretpostavlja, rođen najmlađi sin Nemanja. Zavida je bio u Zeti koja je bila pod katoličkim uplivom, pa je Nemanja kršten po katoličkom obredu. Stefan Prvovenčani potom piše da kada se Nemanja vratio na „stolno mesto, opet se udostoji da primi drugo krštenje iz ruku svetitelja i arhijereja usred srpske zemlje“. Neki istoričari, oslanjajući se upravo na ove izvode Stefana Prvovenčanog, smatraju da je Nemanja dva puta kršten. Međutim, postupak duplog krštenja, objašnjava glasoviti Dimitri Obolenski, „nezamisliv je u XII ili XIII veku. Nemanjin sin Sava, u biografiji koju je sam napisao o svome ocu, jasno kaže da je Nemanjino ’drugo krštenje’ zapravo bilo krizmanje (pomazanje svetim uljem, miropomazanje)“. Krizmanje se, recimo, u prvim vekovima hrišćanstva obavljalo odmah posle krštenja tvoreći sa njim, kako je rekao Sveti Ciprijan, „dvostruki sakrament“.

Nemanja je vladarski plašt zamenio skromnom monaškom rizom, a mač – krstom. Današnji političari se ne odriču tako lako vlasti?
Retko su se političari odricali vlasti, a lako nikada. Još je slavni Tacit rekao da je žudnja za vlašću žešća od svih strasti. Nemanja spada u one retke koji su tron prepustili sinu, što kasnije neće biti karakteristika Nemanjića. Postoje prigovori da je to Nemanja uradio na zahtev vizantijskog cara Aleksija IIIAnđela kako bi njegova kćerka bila supruga vladara, kao i zbog činjenice da je imao 83 godine kada je sinu Stefanu predao srpsku krunu i titulu velikog župana, pri čemu se, ipak, prenebregava njegova duboka religioznost kao i želja da se zamonaši i poslednje godine provede u molitvi.

Stefan Nemanja spada u retke moćnike toga doba koji je proglašen za sveca?
Od VI, pa do sredine XII veka, kao posledica stvaranja svetih kraljevstava u ranom srednjem veku, širili su se Evropom kultovi svetih vladara mučenika. Dakle, kanonizovanje srednjovekovnih srpskih vladara odgovara praksi tadašnjih zapadnoevropskih država. Sveti kraljevi su u značajnoj meri doprinosili ugledu i prosperitetu domaćih dinastija, ali i procesu državnog jačanja. Ustanovljenje kulta Svetog Simeona u velikoj Studeničkoj lavri bilo je polazište i temelj vladarske ideologije nemanjićke države. Stefan Nemanja je tako postao sveti predak koji svojim podanicima prenosi „božanske norme“ – praksa imitatio Christi, koja je bila dominantna crta evropskih srednjovekovnih vladarskih ideologija.

Zoran Radisavljević

Film i serija o Stefanu Nemanji

U medijima se pojavila vest da ste u pregovorima sa Draganom Bjelogrlićem o snimanju filma i serije o Stefanu Nemanji?
Da, videli smo se i razgovarali. Bilo bi lepo kada bi se taj film snimao. Međutim, to su kapitalni projeki iza kojih bi morala da stane država, u protivnom se rizikuje da se jednoj od najznačajnijih ličnosti srpske istorije pristupi na način koji nije na visini njegovog dela, značaja i ugleda.

12.01.14

Danas ne bi bilo spaljeno Zlatno tele, danas bi goreo Mojsije: Luka Mičeta

Nova knjiga Luke Mičete „Stefan Nemanja, nastanak evropske Srbije“

Autor: J. Tasić

Beograd - Trinaestodnevna razlika između gregorijanskog i julijanskog kalendara omogućila je da se godina u kojoj se obeležava devet vekova od rođenja osnivača dinastije Nemanjić i srednjovekovne srpske države velikog župana Stefana Nemanje (1113-1199), u monaštvu Simeona, koji je u žitije svetih upisan kao Simeona Mirotočiv, ne završi samo sa prigodnom, mada sjajnom izložbom u Narodnom muzeju u Beogradu. Krajem prošle nedelje u izdanju Lagune pojavila se knjiga Luke Mičete „Stefan Nemanja - nastanak evropske Srbije“.
Mičeta, koji je kod istog izdavača 2013. objavio studije o Sulejmanu Veličanstvenom i kralju Petru Drugom Karađorđeviću, kaže za Danas da je knjigu o Stefanu Nemanji „pisao u dogovoru sa vlasnikom Lagune Dejanom Papićem, baš za 900. godišnjicu ovog velikog srpskog vladara, ali da nisu mogli pretpostaviti da će u tom poduzeću biti sami“.

l Da li je Stefan Nemanja „žrtva“ obeležavanja Milanskog edikta i povratka Karađorđevića, jer osim izložbe u Narodnom muzeju „Zaveti i poruke, Stefan Nemanja - devet vekova“, njegov jubilej ni na koji vidniji način nisu obeležile ni Crkva ni država?
- To nije naudilo Nemanji, a još manje svetom Simeonu. Kada Srbi ćute o Nemanji, onda oni ružno govore o sebi. Kad Crkva ćuti o svetom Simeonu, ćuti jer zna da sve ono što je bio sveti Simeon mnoge vladike ni sveštenici danas to nisu. Šta ima sveti Simeon zajedničko sa pojedinim trafikantima Hristove nauke? Ništa. Od pada Berlinskog zida kod nas je na delu ono na šta je Gandi davno ukazao: bogatstvo bez rada, znanje bez karaktera, trgovina bez poštenja, nauka bez humanosti, vera bez žrtve, zadovoljstvo bez savesti i politiku bez principa. Danas ne bi bilo spaljeno Zlatno tele, danas bi goreo Mojsije.

l Da li se može povući bilo kakva paralela - državna, diplomatska, geostrateška, društvena - između Nemanjine i današnje Srbije?
- Teško. Uvek je nezahvalno i gotovo nemoguće izvoditi takve paralele. Za vreme vladavine Stefana Nemanje Srbija je bila respektabilna sila na Balkanu i na liniji dominantnih evropskih ideja. Vodila se mudra, racionalna politika. Može sa samo zamisliti kako bi izgledala naša istorija da je paradigma Stefana Nemanje ili pak despota Stefana Lazarevića preovladala u srpskoj istoriji, odnosno politici, da se na takav način spasavalo „hristoimenito stado“. Mi bi kao i Japanci morali da izgradimo spomenik na kome bi, kao na spomeniku žrtvama atomske bombe u Hirošimi, pisalo: „Neka počivaju u miru. Nećemo ponoviti grešku“. To što nećemo ponoviti grešku jeste svest o vlastitoj odgovornosti za ono što se dešavalo našem narodu.

l Šta vam je najfascinantnije u Nemanjinom liku u delu?
- Poštovanje obrazovanja, umetnosti i vere. To je doba Studenice, majke svih srpskih crkava, Miroslavljevog jevanđelja, Vukanovog jevanđelja, Hilandara, Hilandarskog tipika... Svi Nemanjini sinovi i braća su obrazovani i posvećuju veliku pažnju znanju ulažući velika sredstva, kako bi se danas reklo u kulturu... Malo je jedan novinski intervju, čak i knjiga, da se samo nabroji kakvim su sve kulturnim delima Nemanjići zadužili Srbe, ali i svetsku kulturu. Moja namere je bila da ukratko pokažem kako je nastajala moderna Evropa i da je presudni značaj u njenom formiranju imalo hrišćanstvo, ali i da podsetim da je Nemanja upravo na tim evropskim uzusima stvarao Srbiju. Poruka bi bila ono što je svojevremeno kazala Latinka Perović: „Nema istorijskog naroda bez prošlosti, ni civilizovanog naroda koji ne razlikuje mit i istoriju, kao što nema modernog naroda čija bi budućnost mogla biti obnovljena prošlost. “

Reafirmacija nemanjićkih principa

U Atrijumu Narodnog muzeja u subotu uveče održana je svečana Akademija „Vertikala pobede - Stefan Nemanja - sveti Simeon Mirotočivi (1113-2013)“. Skupu, koji je organizovao magazin Geopolitika, prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, njegov vikar episkop remezijanski Andrej, predstavnici vladine Kancelarije za KiM, poslanici Skupštine Srbije i predstavnici javnog i kulturnog života. Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu protojerej-stavrofor Radomir Popović podsetio je da je Nemanja vladao 38 godina kao duhovni otac naroda i „spolja i iznutra konstituisao politički i duhovno jaku srpsku državu“. Slobodan Erić, glavni i odgovorni urednik Geopolitike, založio se za „reafirmaciju principa nemanjićke Srbije kako bi se današnje generacije oduprle plimi mraka 21. veka iz kog stoje tajna društva, interesne grupe i upravljačke elite“.