Solunski anđeo

29.06.12

Večernje novosti, 29. jun 2012.


Vesna Bjelogrlić Goldsvorti: Pesma je pero anđela

M. KRALj

Gost festivala evropske književnosti. Prva zbirka na „Tajmsovoj“ listi najboljih knjiga 2011. godine

ZBIRKA „Solunski anđeo“ Vesne Bjelogrlić Goldsvorti, pojavila se sredinom novembra u Londonu, na engleskom jeziku, a već u decembru ceo tiraž je rasprodat i ugledni „Tajms“ je svrstao među najbolje pesničke knjige 2011. godine. U ovu godinu zakoračila je kao „Gardijanova“ knjiga nedelje, 13. januara.

Ova Beograđanka koja već četvrt veka živi u Velikoj Britaniji, gost je prvog festivala evropske književnosti u svom rodnom gradu, istovremeno kada je njen „Anđeo“, sleteo pred srpske čitaoce, u izdanju „Arhipelaga“.

- Nije reč o prevodu - kaže nam književnica, koju naši i evropski čitaoci prepoznaju po knjizi eseja „Izmišljanje Ruritanije“ i autobiografskoj prozi „Černobilske jagode“. - Iz krajnje konvencionalnih razloga, zbog obaveza prema fakultetu na kome radim, zbirka se prvo pojavila na engleskom. Ali, ona je u suštini dvojezična. U spisima za ovu knjigu imala sam iste stihove ispisane i na engelskom i na srpskom. Često sam proveravala kako to što pišem zvuči na jednom, a kako na drugom jeziku. Melodija jezika, je međutim, nešto što ne mogu da kontrolišem, što je nešto što se taloži vekovima. Mnogo toga se razlikuje u srpskom i engleskom, što utiče i na značenje i na muziku stihova. Na primer, mesec je na engleskom ženskog, a na srpskom muškog roda, kao i brod. I kada postoje reči koje slično zvuče poput anđela, postoji razlika. Englezi misle na bele skulpture, a mi na pozlatu ikona.

To tanano pitanje traženja jezika pesme, u zbirci nagrađenoj međunarodnom nagradom „Robert Krošou“, Vesna Goldsvorti pretvorila je u stih: „Da li je to tvoj jezik,/to taloženje kristala soli,/ to stezanje kristala u grlu?“. Iako je poezija bila njen prvi izbor, dok je još pisala samo na ovom našem jeziku koji ima više suglasnika, na engleskom je prve stihove zapisala tek kada je, posle dve decenije, počela i da sanja na tom jeziku.

- Nesvesnost je ključna za poeziju, koju ne kontrolišete, jednako kao što ne možete da utičete na svoje snove - objašnjava književnica. - Pesma potiče od nekog tananog pera koje kao da dolazi iz vazduha, kao da pada sa anđeoskog krila. Kada vas ono dotakne tada nastane pesma, to nema veze ni sa izborom teme, ni sa motivima, ni sa jezikom na kome pišete...

Stihovi „Solunskog anđela“, sa esejima iz „Ruritanije“ i ispovednom prozom „Jagoda“ predstavljaju za autorku neku vrstu sinteze u koju se stapa njen identitet, podeljen na dve kulture i dva jezika.

- Prati me to pitanje da li sam Srpkinja u Engleskoj, ili Engleskinja u Beogradu, ali se ono češće postavlja ovde, jer sam tamo uvek Srpkinja - zaključuje Vesna Bjelogrlić Goldsvorti.

KUCIJEVA PREPORUKA

NA koricama engleskog izdanja „Solunskog anđela“ je preporuka nobelovca Dž. M. Kucija. Naša književnica upoznala ga je na jednom književnom festivalu, na kome je čitala delove iz „Černobilskih jagoda“.

- Tada sam pomenula da pišem stihove, koje još nikom nisam dala na čitanje, a on je zatražio da ih pogleda - objašnjava Vesna Goldsvorti, kako je njen „Anđeo“ dobio pohvalu jednog nobelovca.

Inače, kaže nam da to nije jedini dobitnik ove najuglednije nagrade za književnost sa kojim se srela tokom prethodnih decenija. Upoznala je i Hertu Miler, Harolda Pintera, Josifa Brodskog i Česlava Miloša.


Politika, 28.06.2012

Iako sam stihove pisala na engleskom, moj senzibilitet je formiran na srpskim izvorima. Ako bih se jednog dana vratila u Beograd možda bih pisala više o Londonu

Kao intimni dnevnik, knjiga pesama „Solunski anđeo” Vesne Golsvordi, pesnikinje koja živi u Londonu, objavljena lane na engleskom (nagrada Krošou”), a sad i na srpskom (Arhipelag), nostalgično slika toponime životašireći granice identiteta i književne pripadnosti autorke, večerašnje gošće Festivala evropske književnosti u Domu omladine Beograda( u 19 sati). Dokle danas sežu te granice?
- U vašem pitanju se ukrštaju život i biblioteka na način u kome se ja prepoznajem. Radi se o književnom prostoru Balkana najšire moguće shvaćenom. To je svet kroz koji promiču mnogi pisci o kojima sam pisala i kao univerzitetski profesor i kao pesnik: od Rilkea na tršćanskoj rivijeri do Seferisa u Grčkoj i Jejtsa u Carigradu. Iako sam stihove pisala na engleskom, moj senzibilitet je formiran na srpskim izvorima - želela bih da nabrojim imena koja mi nešto znače, da kažem da mi u londonskom metrou često padnu na pamet stihovi Kostića, Nastasijevića, Disa ili Drainca, ali ne bih da to zazvuči kao hibris. To što napaja moju maštu i sa čim ja osećam afinitet nije nužno i nešto čemu sam ja ravna.

Vesna Roganović