Solunska 28 - II deo - o prijateljstvu i izdaji

02.10.19 Blic

U prepunoj Velikoj sali SKC-a održana je promocija drugog dela trilogije „Solunska 28 – ? prijateljstvu i izdaji“ Dr Neleta Karajlića.

- Primarna inspiracija za drugi deo je došla iz moje porodice. Moj otac je ovde ležao nepokretan za vreme rata i on mi je ponekad pričao kako je to bilo kad recimo saveznici bombarduju ili kad je racija u kraju, ali iz perspektive onoga ko je o tim događajima samo slušao, jer nije mogao da hoda - rekao je autor i dodao:

- Druga inspiracija bila je sestra moja bake, Jelena Bilbija, žena koja je pre tačno 95 godina prva rekla: ’Ovde Radio Beograd.’ Treću priču koja me je fascinirala ispričao mi je pre 15 godina Miša Blam, veliki džezer. To je bila priča o njegovom ocu, koji je bio džez muzičar pre Drugog svetskog rata, a koji je izbegao streljanje, jer ga je komandant nemačke armije prepoznao, zato što je pre rata bio tehničar studija u Minhenu gde je Miša snimao ploču.

Osim Neleta, o knjizi su govorili i dr Tanja Popović, profesorka na Katedri za opštu književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vule Žurić, pisac i književni kritičar, i Dejan Papić, direktor Lagune. Moderatorka razgovora bila je Anja Zelić.

„Solunska 28 – O prijateljstvu i izdaji“ posvećena je ljudima i događajima koji su prolazili kroz dorćolsku kuću na samoj obali Dunava tokom nemačke okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu. To je nastavak monumentalne sage o jednoj kući, jednom gradu i dva sveta.

Direktor Lagune Dejan Papić na početku je govorio o vrednosti knjige „Solunska 28“.

- Da smo ’Solunsku 28’ dobili kao rukopis koji je nekim čudom pronađen u zaostavštini Svetlane Velmar Janković ili Slobodana Selenića, to bi bilo prvorazredno iznenađenje i senzacija, o tome bi se pričalo u svim književnim krugovima. ’Solunska 28’, koju potpisuje Nele Karajlić, zaista ne zaostaje za njihovim delima. Ova knjiga neće biti nezaobilazna samo kad se bude govorilo o istoriji Beograda već, rekao bih, i kad se bude pričalo o istoriji srpske književnosti. Ne preterujem kada to kažem, jer se Nele zaista pokazao kao vrhunski pisac.

Profesorka Tanja Popović rekla je kako je dobar roman onaj koji se čita brzo, lako i sa zadovoljstvom, istakavši da je Neletova knjiga upravo takva.

- Kad čitalac otvori stranice Neletove knjige, ide beogradskim ulicama – u ovom slučaju će se prošetati do Topčidera i Košutnjaka, gde će se desiti nešto jako zanimljivo. Sledeći nivo romana dešava se na unutrašnjem planu, gde je uspostavljena jedna vrsta metafizičke zakonitosti, a to je da pripovedač ima pred sobom dosta visoka načela, koja počivaju na mogućnosti ne samo ljubavi, strasti i mržnje nego i mogućnosti da se razume onaj ko je najgori i da se oprosti onome ko vas je najviše povredio.

Pisac Vule Žurić, urednik knjige, kao važnu karakteristiku Neletovog pisanja vidi to što kod njega nema imitacije.

- On je od prve rečenice koju je napisao kao pisac knjige, a ne kao pisac tekstova za pesme, zaista nastupio kao neko koga interesuje da joj priđe isključivo sa te strane. I od te prve rečenice do trenutka u kome se sad nalazimo, a to je završetak drugog romana, on je samo želeo da uvek piše još bolje. A i te kako je znao o čemu će da piše, a bogami je znao i kako. To je jedna priča o Beogradu kakav dosad niste imali priliku da sretnete u književnosti.

Nakon razgovora o knjizi usledio je muzički nastup Dr Neleta Karajlića i njegovog benda „Osiromašeni uranijum“, koji je započeo simbolično – pesmom koja je direktno u vezi sa romanom, kojoj su posvećena čak dva poglavlja u njemu, a koja ima neverovatnu istoriju. U pitanju je pesma „Lili Marlen“ za koju je Nele napisao tekst specijalno za ovo izvođenje.