Služba Pustinjaku cetinjskom

02.03.14

Među onima koji su prošle godine u Srbiji obeležili dvestotu godišnjicu rođenja Petra II Petrovića Njegoša (a država nije), nepodeljeno je mišljenje da je samo jedan književnik dosegao njegoševsku meru u stvaralaštvu, a to je Matija Bećković. Onaj koji je, kako sam kaže, od detinjstva zaposlen u maternjem jeziku, više od pola veka peva, besedi, ogleda se i gorko/humorno upozorava.
Kao i Njegoš, postao je istovremeno i pesnik elite i pesnik puka. Bećkovićevi politički stavovi ponekad izazivaju polemike, ali njegovoj poeziji malo ko može odoleti. Naročito kada je sam govori, bolje od bilo kog glumca. On tada postaje mlađi, višlji, razgovetniji, glasniji od samog sebe u svakodnevici.
Sve ono što je decenijama pisao o čoveku, vladaru, duhovniku, pesniku i nebesniku Njegošu, Bećković je sabrao pod naslov “Služba Pustinjaku cetinjskom” (SKZ i Srpsko kulturno društvo “Slovoljubve” iz Bara, 2013.)

*Na predstavljanju vaše knjige “Služba Pustinjaku cetinjskom”, nedavno u Matici srpskoj rekoste da je Njegoš, najznačajniji srpski vladika posle Svetog Save, danas odvojen i od crkve i od države. Šta to konkretno znači?
– U vreme kad je reč sveti pisana pod znacima navoda i Petar II Petrović Njegoš lišen je svojih monaških zvanja i potpisivan kako se sam nije potpisivao nikad. Potpisivao se ili bez imena Pustinjak cetinjski ili s inicijalima i imenom,ali uvek kao vladika crnogorski. Svoja monaška zvanja Njegoš nije dvojio od svog pesničkog pozvanja, a ona nisu bila bez značaja ni za ono što je pisao, ni kako je pisao, ni o čemu je pisao, ni kako je doživljavano ono što je napisao.
Decenijama je uzdizan kao pesnik a potcenjivan kao duhovnik, mada je prvu pesmu napisao sa 14, a vladika postao sa 17 godina! Osporavana je njegova religioznost, proglašavan je za nevernika i jeretika. Njegovi tumači su pominjali i Marksa i Darvina, ali nisu ni Maksima Ispovednika ni Jovana Damaskina. Kao da je pesniku smetalo što je bio vladika, a vladici što je bio pesnik.
Najznačajniji vladika srpske crkve posle Svetog Save kao da je bio ustupljen književnicima. Crkva se nije oglašavala i što je zanimljivije - nikad nije objavila njegova sabrana dela. Najznačajniji religiozni spev na srpskom jeziku “Luča mikrokozma” nije obavezna lektira i ne proučava se na Bogoslovskom fakultetu. Sveti vladika Nikolaj ga je nazvao svetim, ali mnogi nesveti smatraju da nije ispunio njihove kriterijume.

*Smatra se da ste u svom pesničkom delu sačuvali dragocenu njegoševsku misao i da ste Njegoš našeg doba, kako reče Dragan Stanić, predsednik Matice srpske. Da li vas to opterećuje, dodatno obavezuje, čini zadovoljnim ili...
– U naše vreme ni to nije nešto čime bi neko bio polaskan. Nikome ne treba taj rizik. Njegoš se posle smrti nije najbolje snalazio u aktuelnim prilikama. Sada su najsporniji njegovi stavovi o Kosovu, pri kojima on ostaje slep za realnost u kojoj živimo. U svojoj zemlji zvanično nije Srbin, ali u Hagu jeste. Ni kao najdublji duh nije Srbin, ali kao najveći zloduh - jeste.

*Čega ćete se vi sećati povodom osamdesete godišnjice rođenja Branka Miljkovića, koja pada ove godine?
– Miljković nije jedini Branko koga smo prerano izgubili. S druge strane, da nije tragično okončao život u svojoj 27 godini, ne verujem da bi se iko setio njegove 80. godišnjice. Položaj pesnika se ne menja, ubijali se ili ne, živeli ili umirali, poezija je večna i nadživeće sve pesnike.

*Bili ste predsednik žirija za odabir najplemenitijih poduhvata u Srbiji prošle godine. Da li bi bilo korisno da neko nastavi da zapisuje i čuva te nove “primjere čojstva i junaštva”, poput Marka Miljanova nekad?
– I da sve plemenite podvige našeg vremena neko popiše, to ne bi bila neka obimna knjiga.Da ponovim ono što sam povodom Marka Miljanova napisao - primeri čojstva i junaštva stali su u jednu knjigu, dok bi za primere nečoveštva trebala čitava biblioteka.

* Šta sada čitate, a šta pišete?
– Pišem ono što ne znam čije je i gde sam to pročitao. Tako dobijam iluziju da stvaram nešto novo, dajući važan doprinos tom najnovijem književnom pravcu.

Radmila Lotina

Idila ne može trajati večno

* O čemu razmišljate ovih dana, šta vas najviše raduje, a šta brine u javnom životu?
– Čovek mora da se raduje kad vidi kako svakim danom pravi ljudi dolaze na prava mesta. Glavnu reč u našoj javnosti imaju oni koji to zaista zaslužuju i imaju šta da kažu, ljudi koji su toliko posvećeni opštem interesu da na sebe zaboravljaju. Samo se bojim da ova zemlja to neće moći da izdrži i da takva idila ne može trajati večno.

19.07.13

Naš priznati akademik govori o „Službi pustinjaku cetinjskom“ i jubileju vladike i pesnika. Danas su možda najsporniji njegovi stavovi o Kosovu i Briselskom sporazumu

PROHUJA pola Njegoševe 200. godišnjice, a vlasti Srbije još je ne spomenuše birajući ugao kako da priđu ovom nepotrebnom i neočekivanom jubileju. Kažu da na spisku godišnjica koje će se obeležiti ove godine u Srbiji - Njegoša nema. Niko zbog toga nikome nije ništa prigovorio - rekao je u četvrtak akademik Matija Bećković, u Srpskoj književnoj zadruzi, predstavljajući „Službu pustinjaku cetinjskom“ - knjigu svojih beseda, ogleda i pesama posvećenih Njegošu, pisanih različitim povodima u protekle četiri decenije.

Govoreći o odnosu prema jubileju, autor je dodao:
- Proslava u Crnoj Gori otpočela je pod imenom „Njegoševih 200“, ali je ostalo nejasno čega: gigabajta, zvezdica, linkova, sumnjivih privatizacija... Da bismo izbegli robovanju prošlosti, očigledno se traži neka otvorena forma, da se Njegoševa 200. godišnjica ne prećuti. Ali nije nađena nikakva. A mogli smo sve obaviti na skajpu ili blogu, da ljudi nikud ne putuju i okupljaju se bez razloga.
PREPUŠTEN FRANCUSKOJ 7

NjEGOŠ je, po Bećkovićevim rečima, svoja dela za života potpisivao bez imena - „Pustinjak cetinjski“, ili imenom i inicijalima uz koje je redovno navodio zvanje - „Vladika crnogorski“.
- Na knjigama objavljenim posle njegove smrti zvanje je izbrisano. A njegovo zanimanje nije bilo sporedno ni za ono o čemu je pisao, ni kako je pisao ni kako je čitano, tumačeno i doživljavano ono što je napisano. Vremenom nije samo crkva odvojena od države, nego je i najznačajniji srpski vladika posle Svetog Save, odvajan od svog vladičanstva. Kao da ga je i Crkva čiji je vladika prećutno prepuštala Francuskoj 7 - rekao je Matija.

Bećković je, zatim, podsetio da isto onako kako je nekad Njegoš na Cetinju svog strica Petra Prvog proglasio za sveca tako je Njegoša ove godine proglasio svetiteljem mitropolit Amfilofije, a da je Sabor SPC tu odluku skinuo sa dnevnog reda ovogodišnjeg zasedanja.
- Sveti Petar Drugi Petrović Njegoš očigledno se nije najbolje snalazio posle smrti. Teško je pobrojati grehove koje je počinio uplićući se u aktuelne događaje. Danas su možda najsporniji njegovi stavovi o Kosovu i Briselskom sporazumu od kojih on ne odustaje uprkos realnosti u kojoj živimo. SKZ i Matica srpska rizikovali su i ovog puta, i na svoju ruku počeli da obeležavaju Njegoševu 200. godišnjicu - zaključio je Bećković.

Pogled na Njegoša - njegovu pojavu, delo, podvig, Bećković je, po rečima Dragana Lakićevića, glavnog urednika SKZ, započeo pesmom „Grob na Lovćenu“ još 1971, kada je neverovatno postalo moguće: da se zavetna kapela na Lovćenu, u kojoj je bio grob najvećeg pesnika, ukloni i da se namesto oltara podigne Mauzolej. Od te pesme Matija se stalno bavio Njegošem. Veliki odjek imao je njegov ogled „Nad Njegoševim rukopisom“ u „Savremeniku“, odnosno predgovor Matijinom izboru Njegoševe poezije pod naslovom „Pustinjak cetinjski“.
Predstavljena knjiga donosi i sedam pesama među kojima su i „Lelek mene“, „Jedino mjesto“, „Neboš, „Cetinje“, „Njegoš„ i „Čoek“. Saizdavač je Srpsko kulturno društvo „Slovo ljubve“ iz Bara.

B. ĐORĐEVIĆ