Odrasla u Južnoj Džordžiji, upravo u vreme značajnih društvenih promena u čitavoj Americi – pedesetih i šezdesetih godina – spisateljica Sju Monk Kid je nužno morala u sebi razviti osećanje ljudske i kosmičke pravde, koje će se tek u njenim srednjim godinama rascvati u pravi književni talenat. U sredini u kojoj se, po rečima same Sju Monk Kid, od žene očekivalo da najviše svoje domete ostvari kao domaćica, sekretarica, učiteljica ili medicinska sestra, sredini u kojoj su, pri tom, „obojeni“ ljudi bili ne građani drugog reda već su maltene smatrani „nedodirljivima“, jedna talentovana devojčica morala je proći duge godine rada na sebi dok se nije vratila svojoj najvećoj ljubavi – pisanju.Veliki istraživač ljudske duše, ali pre svega onog duhovnog što se u čoveku krije, Sju Monk Kid se i u svom pisanju okrenula duhovnosti i čovekovim duhovnim preobražajima. Ona, međutim, nije ostrašćeni religiozni propovednik, jer o duhovnosti govori kao o vrlo ličnom i pre svega iskustvenom činu. Njene prve knjige God’s Joyful Surprise (1988) i When the Heart Waits (1990) jesu privukle pažnju onog religioznijeg dela publike (o čemu posebno govori njihov uspeh u Brazilu i Portugaliji), no knjiga The Dance of the Dissident Daughter bila je veoma zapažena među pripadnicama feminističkih pokreta.Prvi roman Sju Monk Kid je Tajni život pčela (2002), nominovan za nekoliko prestižnih nagrada širom sveta, a koji je 2003. SEBA proglasila za roman godine. Njime se Sju Monk Kid konačno potvrdila kao pisac, sabravši u jedno delo svoj nemali talenat, znanja i iskustva – sve ono što je, kako sama kaže, naučila od sestara Bronte, zatim mislilaca poput Toroa i poznavalaca ljudske duše kao što je Jung.