Ričard Metison je rođen 20. februara 1926. godine u Nju Džersiju, od roditelja norveških imigranata. Odrastao je u Bruklinu, gde je završio Višu tehničku školu. Učestvovao je u Drugom svetskom ratu, nakon kojeg je (1949. godine) diplomirao žurnalistiku na Univerzitetu Misuri, da bi se 1951. preselio u Kaliforniju, gde i danas živi i radi. Oženio se 1952. Ima troje dece – Krisa, Ričarda Kristijana i Ali Metison. Metison spada u red izuzetno uticajnih i plodnih pisaca, koji je inspirisao čitave generacije savremenih (američkih) pisaca. Prvu naučnofantastičnu pripovetku Rođen od čoveka i žene objavio je u The Magazine of Fantasy and Science Fiction 1950. Roman Ja sam legenda objavljen je 1954, a zatim tri puta ekranizovan, najpre kao Poslednji čovek na Zemlji (The Last Man on Earth), sa Vinsentom Prajsom u naslovnoj ulozi, zatim pod naslovom Poslednji čovek (The Omega Man), sa Čarltonom Hestonom, i 2007, kao Ja sam legenda, sa Vilom Smitom u glavnoj ulozi. I druga njegova dela doživela su ekranizaciju, poput Čoveka koji se smanjuje (film Neverovatni čovek koji se smanjuje), Duela (u režiji Stivena Spilberga) i Dok budan sanjam (sa Robinom Vilijamsom i Kubom Gudingom Juniorom u glavnim ulogama), a za većinu njih radio je i scenario. Metison je publici poznat i kao scenarista filmova Pad kuće Ašer, Bunar i klatno, Gavran (po delima Edgara Alana Poa) i velikog broja epizoda Zone sumraka, među kojima je i legendarna epizoda Košmar na 20.000 stopa. Takođe je adaptirao Bredberijeve Marsovske hronike u mini TV-seriju. Ričard Metison je četvorostruki dobitnik priznanja World Fantasy Award, kao i nagrade Brem Stoker za najbolju zbirku horor priča, među kojima je i roman Ja sam legenda.