Rafik Šami rođen je 1946. godine u Damasku. Njegovo pravo ime je Suhejl Fadil, a njegov pseudonim zapravo znači prijatelj iz Damaska.
Šamijev otac bio je pekar, baš kao i otac dečaka u knjizi. Kad je imao 19 godina, Šami je u svojoj četvrti u Damasku pokrenuo zidne novine Al-muntalek (ova reč na fantastičan način spaja različita značenja: slobodan, ali i rečit i onaj koji odjekuje – teško bismo se dosetili boljeg naziva za novine kojima sebi dajemo oduška a drugima ulivamo nadu). Nešto kasnije, 1971, Šami emigrira u SR Nemačku. Počinje da studira hemiju, zarađuje za život kao građevinski radnik, a 1979. uspeva i da doktorira. Ipak, za sve to vreme Šami neprestano objavljuje tekstove na arapskom i na nemačkom, i tako pisanje postaje njegov glavni poziv. Dobitnik je nebrojenih nagrada i trenutno je jedan od najpopularnijih pisaca u Nemačkoj. Često nastupa javno i oduševljava publiku svojim šarmom i darom da dobro ispriča priču. S mešavinom tuge i ponosa kaže da su njegove knjige zabranjene u zemljama u kojima se govori arapski. Rafik Šami je i politički angažovan, i jasno se zalaže za toleranciju i miran suživot ljudi različitih naroda i vera.
Šamijeve knjige prevedene su na 22 jezika, kojima sada pridružujemo i srpski.