12.12.21 Danas
Eksplozivna mešavina invencije i poštovanja
Nakon što je Čarobna knjiga omogućila čitaocim u Srbiji da, na najbolji mogući način (luksuzni kolor albumi filovani tekstom i ilustracijama)…
… upoznaju Pratovu sagu o Pustinjiskim škrpijama, kroz dva redovna toma sa pet epizoda i treći, dodatni tom u kome su ponuđeni ratni memoari glavnog junaka – majora Koinskog, nedavno se pojavila i četvta knjiga (sa dve epizode) koju su realizovali nastavljači Pratovog imaginarijuma, Pjer Vazem, Mateo Kazali i Đuzepe Kamunkoli, kao i koloristkinja Patrisija Kanoti (dugogodišnja saradnica Huga Prata).
Ova knjiga Pustinjskih škorpija donosi dve priče – Vazemov (scenario i crtež) Put Groznice i Četiri kamena u vatri, scenariste Kazalja i crtača Kamunkolija, koje su nastale na osnovu originalnog dela Huga Prata, što predstavlja jedini slučaj da je neko Pratovo delo na taj način nastavljeno.
Prat je celu (svoju) priču zasnovao na istinitim beleškama jedne borbene jedinice iz Drugog svetsko rata, ali i, kako u uvodnom tekstu za premijerne Škorpije piše Žan-Klod Gilber, na sopstvenim doživljajima.
Majora Koinskog ljubitelji Pratove kreativne imaginacije upoznali su, dakle, u vojničkim pustolovinama u Africi, u Libijskoj pustinji, gde je, kao pripadnik Pustinjske grupe za daleka dejstva, nazvane Pustinjske škorpije, u prvim godinama Drugog svetskog rata dejstvovao protiv italijanskih snaga.
Ratne avanture oficira Koinskog nastavljaju se…
Nakon brojnih sukoba i susreta s neobičnim ratnicima i žiteljima afričkih goleti (Pustinjske škorpije, Kolibica na brdašcu…, Danakilske lopate, Klub Suvi martini i Dašak mora), Koinski je u begu i mora da stigne u Dire Davu vozom, jer pokušava da se pridruži glavnom štabu englesko-etiopskih trupa koje su krenule u ofanzivu s ciljem da oslobode zemlju od italijanskog okupatora.
Prerušen je kao Gala ratnik i pretvara se da je gluvonem, ali pritom pada u groznicu i doživljava neobične vizije.
Njegova tajna misija na afričkom frontu se nastavlja, kroz Etiopiju, od Džibutija do Harara, i sadrži svu eleganciju pratovske atmosfere: nostalgični mesec, romantičnu magiju, prizore ispunjene svetlošću ili one ogrezle u senku, kao i jednu škorpiju koja u svojim filozofskim razmišljanjima pominje Kiplinga i Konrada…
Hugo Prat preminuo je 1995. i trebalo je gotovo deset godina da se neko osmeli i poduhvati Pustinjskih škorpija, afričkog serijala koji je ostao nedovršen.
Švajcarac Vazem, svi su saglasni, perfektno je prokrčio put s Putem groznice, a potom su se ohrabrila i dvojica italijanskih autora, nastavljajući, zapravo počinjući posao odlaskom u Etiopiju, zemlju u kojoj je Prat kao tinejdžer doživeo veliku afričku pustolovinu – baš kao što su to ranije učinili Vazem i Žan-Klod Gilber (bivši vojnik koji Pratu ispričao svoje pustinjske dogodovštine), koji potpisuje i tekst Bele škorpije i Crne škorpije u ovoj knjizi.
„Ovekovečujući Pratov svet u eksplozivnoj mešavini invencije i poštovanja, ova dvojica autora sa Četiri kamena… potpisuju izuzetnu epizodu. U velikoj pratovskoj tradiciji uvode istorijsku ličnost, Anrija de Monfreda, pisca i trgovca oružjem. Potsećaju i na jednu amblematičnu figuru – Kuša, beni-amerskog ratnika koji je fascinantan i zbog toga što je prijatelj Korta Maltezea. Izmišljaju i lik rastafarijanca koji kao da je izašao iz neke pesme Boba Marlija, ali koji odgovara istorisjkoj realnosti (dobrovoljci s Jamajke)…“
D. Stošić
