Priče sa Galiole : vertikalni putopis : Arsenije Arsa Jovanović

Priče sa Galiole

vertikalni putopis

Izdavač: Geopoetika

Priče sa Galiole Arsenija Jovanovića mnogo su više od putopisa. Vlasnik dinastije „Galiola” – jer svi Arsenijevi čamci i brodice na kojima je plovio zvali su se Galiola – pripoveda priču o svetu još od vremena kada je kao sedmogodišnjak spustio mamino korito za veš u reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Otada, malo vremena je proveo na sidrištu, svejedno da li je u Rovinju ili u Beogradu. Luke postoje da bi se iz njih isplovilo.
U ovoj knjizi pluta rasuti teret jednog života koji se živeo punim jedrima. To su studije o pom

orstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari, vodič za plovidbu Savom i Dunavom, Crnim, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Brodio je Arsenije na svojim Galiolama mnogo dalje. I po horizontali, i po vertikali. „Galiola” nisu samo brodovi i čamci. Galiola je i hrid na Severnom Jadranu, tačka sa kojom se okončava ovaj putopis.

Dragan Velikić

2011; Broširani povez; latinica; 20 cm; 192 str.; 978-86-6145-081-5;

Tanka plava linija

Priče sa Galiole, Arsenije Jovanović

Priče sa Galiole definisane su u podnaslovu kao vertikalni putopis. Arsenije Jovanović, pozorišni, televizijski, radijski i filmski reditelj, ali i prevodilac, fotograf i kompozitor elektroakustičke muzike (pored ostalog, u filmovima Drvo života i Tanka crvena linija Terensa Malika) – objavio je svoje „brodske dnevnike“: sećanja na avanture i putovanja čamcima i brodicama na kojima je uvek bilo ispisano ime Galiola. Na blizu dve stotine stranica poređao je niz kraćih poglavlja, počinjući svoje putovanje snom u kome se javlja poslednja Galiola, načinjena od plemenitog drveta, koja je mirisala kao dobri stari instrumenti sve dok je nisu isprali vetrovi, voda i sunce. Na koricama knjige, Dragan Velikić zapisuje da su Priče sa Galiole studije o pomorstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari i vodič za plovidbu. Jovanovićeva knjiga sadrži u sebi ponešto od svega toga i jednu zajedničku tačku u kojoj se sva mora presecaju. To je reč borba, jer brod jeste „čudo samo dok je u sukobu sa vodom i morem, dok im se suprotstavlja, dok se bori za opstanak“. Kad toga nema, nije ništa drugo nego maketa u pomorskom muzeju, zapisuje putopisac, napominjući da nikada nije želeo najveće lađe. „Kad brod preraste izvesne dimenzije, prestaje da bude brod.“ Upravo tim naročitim pogledom nakon koga se najveći brod ukazuje kao maketa, Arsenije Jovanović je uspostavio svoju pripovedačku dimenzionalnost, pretvarajući sećanja u knjigu uzbudljive esejističke proze.
Mića Vujičić