13.02.09
Roman pisan suzama
Vikas Svarup
Veoma retko se događa da svetski bestseleri dolaze s neočekivanih strana i od potpuno nepoznatih pisaca ili debitanata. To je slučaj sa romanom „Pitanja i odgovori“, indijskog pisca Vikasa Svarupa, kome je ovo prvenac. Roman je za dve-tri godine preveden na 36 jezika, objavljen u milionskim tiražima, a 2007. dobio je Gran pri čitalaca na Salonu knjige u Parizu. Film nastao prema romanu, u režiji Denija Boja, pod nazivom „Milioner iz blata“, dobio je deset nominacija za predstojećeg „Oskara“, osvojio četiri „Zlatna globusa“ i sedam „Bafti“. Roman je kod nas objavila „Laguna“ u prevodu Nikole Pajvančića.
Glavni junak priče, surove do bola i dirljive do suza, smeštene u savremenu Indiju, s neverovatnim kontrastima, jeste Ram Muhamed Tomas, siroče koje je ostavljeno u kontejneru i nema ni dan škole, koji uspeva da u jednom velikom kvizu odgovori na sva pitanja i osvoji čak milijardu rupija.
* Ima li roman uporišta u stvarnim događajima ili ličnostima?
- Oduvek su me zanimali psihološki procesi koji dejstvuju u kvizovima. Kako kaže jedan od mojih likova u knjizi, kviz nije toliko test znanja, koliko test memorije. A naše memorije su proizvod raznih stvari, naših iskustava, naših snova i želja, ne samo onoga što učimo u školi. U stvari, oduvek me je impresioniralo znanje koje ima i prost čovek. Čitao sam pre nekoliko decenija o tome kako su deca ulice, koja nikada nisu išla u školu, potpuno sama počela da koriste kompjuter. To mi je kazalo da znanje nije ekskluzivni zabran elite koja ide u školu. Osnovna ideja knjige „Pitanja i odgovora“ jeste da pokaže da privilegije i bogatstvo nisu brana za pamet i dovitljivost i da ponekad „ulično“ znanje može da bude isto toliko važno kao „knjiško“ za pobedu u kvizu.
* „Pitanja i odgovori“ imaju izrazito humanističku notu, na strani su obespravljenih ljudi, čije rođenje i poreklo određuju njihovu sudbinu. Koje dileme je otvorila ova delikatna tema?
- Pa, jasno je da sam, pošto nisam živeo životom klinca ulice, morao da nađem autentični glas za svog protagonistu. Neke epizode tog romana su vrlo srceparajuće i njih sam pisao iz mašte, a ne iz ličnog iskustva. Nikada zapravo nisam ni živeo u Bombaju. I nikada nisam bio u sirotinjskom kvartu Daravi, gde moj protagonista Ram Muhamed Tomas navodno stanuje. Zato sam mnogo istraživao. Ali, istraživanje može samo da vam pomogne da stvorite harmoničnu pozadinu. Verujem da su u osnovi sva ljudska bića slična, da imaju iste snove, želje i strasti. Samo neke stvari treba ukloniti iz jednačine, recimo novac, da bi se zamislio život ubogih. Zamislio sam kako bih se ja osećao da ne znam gde ću nabaviti sledeći obrok, da nemam krov nad glavom, i pisao sam iz te perspektive. Pisanje „Bratovljevog obećanja“ i deo poglavlja „Agra“ o autističnom dečaku Šankaru bili su najteži. I samo nalaženje pravih reči da se opišu ta osećanja grčilo mi je utrobu. Ali, činjenica da sam i sam plakao kad sam ponovo čitao
epizodu sa Šankarom uverila me je da sam to napisao svim svojim srcem i dušom.
* Ne samo indijsko društvo, već i mnoge zemlje u svetu suočavaju se sa dramatičnim socijalnim razlikama. Nije li krajnje vreme da se takav tok zaustavi i preokrene?
- Mislim da će u 21. veku rasti tendencije da se te razlike smanje. Demokratija je veliki tvorac ravnopravnosti - nije važno da li si bogat ili siromašan, svako ima jedan glas. Drugi veliki tvorac ravnopravnosti jeste tehnologija. Pomislite samo, sada, kada ima Internet, siromah sa sela ima na raspolaganju znanja koliko i bogati građanin sa 100.000 knjiga u svojoj biblioteci.
* Pored dirljivih prizora, u vašem romanu ima i duhovitih scena i dijaloga. Kako ste održavali tu ravnotežu?
- Mislim da je humor vrlo značajan u životu i u fikciji. Moja knjiga ima mnogo mračnih delova. Bilo je, stoga, važno da naraciju olakšam humorom. Uostalom, lik koji je u stanju da vidi svetliju stranu života uvek nam je draži od lika koji je strog i pesimističan.
* Relativno kasno ste se (zvanično) oglasili kao pisac. Šta je razlog tome?
- Nikada nisam verovao da bih mogao da postanem pisac. Nikada nisam imao potrebu da pišem. Tek kada sam poslat u London, između 2000. i 2003, i video kako se neki moji prijatelji u „spoljnim poslovima“ oprobavaju u pisanju beletristike, poželeo sam i sam da pišem. Čak i tada, počelo je kao izazov postavljen samom sebi? Mogu li ja to? Imam li u sebi neki roman?
* Prošle godine objavili ste novelu „Šest osumnjičenih“ koja je već prevedena, i biće takođe ekranizovana. O čemu je ova priča?
- „Šestorica osumnjičenih“ je priča o šestorici različitih ljudi koji su svi osumnjičeni u istrazi jednog ubistva. Želeo sam da eksperimentišem s polifonom naracijom. Tako sam, koristeći anatomiju jednog ubistva kao okvir, pokušao da stvorim naraciju sa šest različitih glasova: penzionisanog birokrate, bolivudske glumice, ambicioznog političara, kradljivca mobilnih telefona, lakovernog Amerikanca i, čak, pripadnika plemena iz kamenog doba. Pokušao sam da prenesem disonantni zvuk našeg doba.
* Posao kojim se bavite zahteva punu angažovanost. Kada ste stizali da pišete?
- Sa „Pitanjima i odgovorima“ sam imao sreće, napisao sam ih za samo osam nedelja. „Šestoro sumnjivih“ uzelo mi je mnogo više vremena. Počeo sam da pišem 2006. i završio za osamnaest meseci. Teško je biti pisac kad svakodnevno radite puno radno vreme. Osim toga, ja mogu da pišem samo kada je sve preda mnom čisto, što znači da ću imati nekoliko sati bez ometanja. Zato obično pišem vrlo rano ujutro i tokom vikenda. Roman „Pitanja i odgovori“ nisam nikome pokazao (čak ni svojoj ženi) pre nego što sam ga napisao. Prva osoba koja ga je pročitala bio je moj agent. Obično se poveravam samom sebi, ali ponekad razgovaram o elementima zapleta knjige na kojoj radim sa svojom ženom i sinovima.
DIPLOMATA I PISAC
ROĐEN 1963. u Alahabadu, Svarup više od dve decenije radi za indijsko Ministarstvo spoljnih poslova: službovao je u Turskoj, Americi, Etiopiji, Velikoj Britaniji, a trenutno je u Pretoriji zamenik visokog indijskog komesara za Južnu Afriku. Na pitanje koliko njegov posao utiče na pisanje, on odgovara:
- Ne direktno, budući da se predmet moje knjige veoma razlikuje od mog svakodnevnog posla, ali na pisca uvek utiču ljudi koje susreće.
FILM
- U celini, zadovoljan sam filmom. Vizuelno je upečatljiv i emocionalno zadovoljava. U nekim važnim stvarima odstupa od mog romana, ali je isto tako očuvao njegovu dušu i preuzeo celu narativnu strukturu. Moja knjiga je o preživljavanju i nadi i trijumfu jadnika, a isto to može da se kaže i za film. Mnogi od likova iz filma su takođe iz knjige. Ali mi je bilo žao što je Ram Muhamed Tomas postao Džamal Malik.
Dragan BOGUTOVIĆ
31.01.09
Knjiga o smjelosti nade
Vikas Svarup
Roman “Pitanja i odgovori” indijskog pisca Vikasa Svarupa prati sudbinu siročeta koji u kvizu osvaja milion. Ram Muhamed Tomas je uhapšen zato što je tačno odgovorio na svih dvanaest pitanja u kvizu „Milioner“. On je siroče koje nikada nije pročitalo novine niti išlo u školu, pa kako onda može znati ime predsjednika Amerike, gdje se nalaze piramide ili naslove Šekspirovih drama. Osim ako je varao. Pošto ga advokat neočekivano izbavlja iz zatvora, Ram gleda snimak svog savršenog televizijskog nastupa i vodi nas na čudesno putovanje kroz svoj život - od dana kada je spasen iz kante za otpatke, preko zaposlenja kod ostarele holivudske zvijezde, upoznavanja sa australijskim pukovnikom opsjednutim špijunažom, preko karijere pretjerano maštovitog turističkog vodiča u Tadž Mahalu do zaljubljivanja u mladu prostitutku Nitu. Vođen mudrostima prikupljenim za osamnaest godina svakodnevne borbe za opstanak, Ram pronalazi odgovore na pitanja ne samo iz kviza već i na pitanja o sebi samom i svijetu koji ga okružuje. O ovom romanu i ranije je bilo riječi na stranicama „Arta“ u panoramskom pregledu indijske književnosti.
Istinski topao i human, roman „Pitanja i odgovori“ (izdavač je „Laguna“, prevod Nikola Pajvančić), smješten je u savremenu Indiju i predstavlja izuzetnu mješavinu komičnog i dirljivog. Prikazujući ljudski rod u svoj svojoj bijedi i slavi, Vikas Svarup nam daje kaleidoskopsku sliku borbe dobra protiv zla, i onoga što se dešava kada jedan dječak u životu nema drugog izbora - sem da preživi. Po ovom romanu Deni Bojl je snimio film “Slumdog Millionaire” (“Milioner iz sirotinjskog kvarta”), koji je na dodjeli 66. Zlatnog globusa dobio četiri nagrade: za najbolji film, režiju, scenario i muziku. Film je nominovan za Oskara u čak deset kategorija, uključujući i nominaciju za najbolji film. Prema književnom predlošku, osim filma, nastala je i radio-drama, mjuzikl, a knjiga je 2006. godine osvojila južnoafričku književnu nagradu “Boeke”.
Vikas Svarup je rođen u Alahabadu, u Indiji 1963. godine. Poslije završenih studija zaposlio se u Ministarstvu inostranih poslova Indije i službovao je u Turskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Etiopiji i Velikoj Britaniji. Trenutno radi u Pretoriji, u Južnoj Africi, kao indijski komesar za južnu Afriku, odakle je i govorio za “Vijesti”.
- S obzirom na to da sam strastan gledalac kvizova, želio sam da dodirnem taj globalni fenomen. U štampi sam pročitao novinski izvještaj o dječaku iz sirotinjske četvrti koji nikada nije išao u školu, nikada nije čitao novine, ali znao je odlično da se služi Internetom. S obzirom na to da se Internet povezuje sa prefinjenijim nivoom znanja, to me je podstaklo na razmišljanje. Te dvije činjenice, kviz i dječaka iz sirotinjske četvrti povezao sam u jedno.
Kako je nastajao Vaš roman “Pitanja i odgovori”?
- Želio sam da ovim romanom prikažem život mog protagoniste kroz medijum kviz šoua. Osnovna ideja je bila da osvijetlim životnu priču Rama Muhameda Tomasa od rođenja do 18. godine kroz seriju priča koje bi eventualno bile povezane sa pitanjima iz kviza. Teškoća se ogledala u tome kako to učiniti dok traje kviz, dok se smjenjuju pitanja u progresiji, od lakših ka težim, a tema mora da se mijenja. Život Rama Muhameda Tomasa ne prati slijed pitanja tačno po hronološkom slijedu, dodatna teškoća je bila osigurati da čitalac ne izgubi smisao kada moj junak ide kroz vrijeme.
Koliko su zaista mogući događaji opisani u Vašoj knjizi u Indiji danas?
- Moja knjiga je o 18-godišnjem konobaru koji živi u sirotinjskoj četvrti Mumbaija i igri koja stvara milione. To je paradoks u kome se nalazi moć naracije. Distanca između takmičara i vrhunske nagrade je ono što čini Rama Muhameda Tomasa glavnim gubitnikom i veoma simpatičnim likom. Indijska stvarnost je veoma slična. Ljudi na samom dnu ljestvice su u neprestanoj borbi da sebi naprave bolji život.
Vaš roman daje veoma značajno ubjeđenje: da i dječak sa ulice može posjedovati mudrost da pobijedi u kvizu. Zašto je ta činjenica danas važna?
- Ta činjenica je važna jer mi živimo u svijetu rastuće nejednakosti prihoda i bogatstva između bogatih i siromašnih. Želio sam da pokažem da znanje ne obezbjeđuje bogata, obrazovana elita i da to što je neko siromašan ne znači da je i budala. Čak i mladić sa ulice može posjedovati znanje da pobijedi u kvizu.
Vaš roman je preveden na 36 jezika. Tema je univerzalna, pa možda je i to ključ velikog uspjeha Vašeg romana na tako puno jezika?
- Da. Iako je radnja smještena u Indiju, vrijednosti i teme, poput ljubavi i gubitka, prijateljstva i izdaje, su univerzalne. Iznad svega, to je knjiga o stvaranju sopstvene sreće, borbe između gubitka i pobjede. To se dopada čitaocima širom svijeta, od Mumbaija do Crne Gore.
“Slumdog Millionaire” je film nastao po Vašem romanu „Pitanja i odgovori“. Dopada li Vam se film? Koliko je on uhvatio duh Vaše knjige?
- Smatram da je to vrlo dobro napravljen film. Baš kao što je moja knjiga bila o preživljavanju i nadi i trijumfu ljudskog duha, takav je i film. Glavno, istaknuto geslo filma je nedvosmisleno preuzeto iz knjige. Dakle, u njemu je ostao vjeran duh mog romana.
Novine su nazvale “Slumdog Millionaire” prvim filmom ere Baraka Obame. Zašto?
- Mislim da je poput izbora Obame i film o smjelosti nade. On govori o tome kako dječko koji živi u bijednom predgrađu može žudjeti da pobijedi pameću u kvizu.
Postoji li i bolivudska verzija ovog filma...
- Nažalost ne još, jer Film 4 posjeduje globalna prava. Kada oni dozvole hindu rimejk i bolivudska verzija će biti napravljena.
Zašto je indijska književnost na engleskom jeziku tako popularna širom svijeta?
- Prije svega, svi indijski pisci koriste engleski jezik na način različit od onog koji koriste pisci sa Zapada. Drugo, u svijetu postoji prava glad za pričama o Indiji. Ljudi žele da znaju šta to sačinjava najveću svjetsku demokratiju. Mislim da je to veoma uzbudljivo vrijeme za indijsku prozu. Indijski pisci su raskinuli tradicionalne modele pisanja i eksperimentišu sa novim temama i novim konceptima. Pored uobičajenih priča o porodicama i ljudskim odnosima, mi sada takođe imamo naučnu fantastiku i grafičke novele kao dio tog miksa. Možda je sve to dio novog preporoda.
Kako pravite ravnotežu između spisateljske i karijere diplomate?
- Nije lako. Mora se postići prava ravnoteža. Ja mogu da pišem samo kada je ispred mene jasan horizont i kada me niko ne prekida. Zato pišem samo rano izjutra ili vikendom.
Roman o milioneru donio mu milione
“Pitanja i odgovori” su prvi roman Vikasa Svarupa. Napisao ga je u Londonu pred kraj svog diplomatskog mandata. Pisanje je trajalo dva mjeseca. Njegova supruga i djeca su se već bili vratili u Indiju, a on je odlučio da iskoristi slobodno vrijeme i okuša sreću... Za sebe kaže da je imao sreće. Nije čekao da završi knjigu, već je poslije završena četiri i po poglavlja rukopis poslao na adrese 10 književnih agenata i bio je odbijen. Jedanaestog agenta je pronašao putem Interneta i ta saradnja je urodila plodom. Svoju knjigu je pisao za indijske čitaoce i nije se nadao svjetskom uspjehu. Roman “Pitanja i odgovori” objavljen je 2005. godine i do sada je preveden na 36 jezika, a Svarup je zahvaljujući njemu i sam postao milioner.
Na pitanje zašto je baš izabrao ime Ram Muhamed Tomas za svog junaka, Vikas Svarup je odgovorio:
- Želio sam da on predstavlja bogatstvo i različitosti Indije, a da to ne bude samo kliše. Dok čitate knjigu, vidite da ime ima puno značenja u knjizi. Ram Muhamed Tomas nije samo ime. On zapravo koristi tri elementa – hindu religiju, hrišćansku religiju i muslimansku religiju kada uzajamno komunicira sa različitim likovima. Za njegovog prijatelja Salima, muslimana, on je Muhamed, za australijskog diplomatu on postaje Tomas, a za indijsku glumicu on je Ram. Tako on koristi svoje ime kako bi isprobao različite okolnosti...
Vikas Svarup potiče iz porodice u kojoj su svi bili pravnici i advokati. Njegovi otac i majka, djed, stričevi, braća, svi su studirali pravo. Kaže da se u krugu porodice najviše raspravljalo o slučajevima i presudama. Ali, njegov djed je imao sjajnu biblioteku, sa puno prvih izdanja klasika iz oblasti književnosti, istorije, filozofije, umjetnosti. Ljubav prema knjizi mu je, kako kaže, prenio djed.
Policija i odlazak iz divljeg naselja
„Uhapšen sam. Zato što sam pobijedio u kvizu.
Došli su po mene kasno sinoć, kada su čak i psi lutalice pozaspali. Provalili su vrata, stavili mi lisice, i odveli u džip koji je čekao sa upaljenim crvenim rotacionim svjetlima.
Nije bilo ni gužve ni larme. Nijedan stanovnik nije provalio iz svoje čatrlje. Moje hapšenje je svojim huktanjem propratila samo stara sova u krošnji tamariska.
Hapšenja su u Daravilju česta kao džeparoši u prigradskom vozu. Ne prođe ni dan a da nekog zlosrećnog stanovnika ne odvedu u policijsku stanicu. Neke pozornici moraju bukvalno da odvuku, jer se otimaju i vrište čitavim putem. A drugi odu tiho. Kao da policiju očekuju, možda joj se čak i nadaju. Za njih dolazak džipa s crvenim rotacionim svjetlima zapravo predstavlja olakšanje.
Kada sad razmislim, možda je trebalo da se i ja otimam i vrištim. Da urlam kako sam nevin, da dignem larmu, uzbudim komšiluk. Naravno da to ništa ne bi pomoglo. Čak i kada bih uspio da probudim nekog stanovnika, ne bi oni ni prstom mrdnuli da me brane. Pospanim očima bi posmatrali predstavu, izjavili bi nešto poput: „Eto ode još jedan“, zijevnuli, pa bi se brzo vratili u san. Moj odlazak iz najvećeg divljeg naselja u Aziji nimalo neće uticati na njihove živote. Ujutro će ih čekati isti red za vodu, ista svakodnevna bitka da se na vrijeme stigne na prigradski voz u pola osam.
Neće se čak ni potruditi ni da saznaju razlog mog hapšenja. Kad malo bolje razmislim, pošto su dvojica policajaca uletjela u moju straćaru, nijesam to učinio ni ja. Kada je čitavo vaše postojanje “ilegalno”, kada živite u gradskoj divljini, na ivici siromaštva i otimate se za svaki pedalj prostora i morate da čekate u redu čak i da se poserete, u činu hapšenja ima nekakve neminovnosti. Naučeni ste da vjerujete kako će se jednog dana pojaviti nalog sa vašim imenom, da će džip s crvenim rotacionim svjetlima jednog dana doći i po vas.”
(Iz romana “Pitanja i odgovori” Vikasa Svarupa, “Laguna”, 2008)
Vujica OGNJENOVIĆ
