07.11.21 Danas
Gde su zvezde i moralni zakoni?
Knjiga Od Zvezdanog neba do moralnog zakona dr Dragana Pavlovića, koja se pojavila u izdanju IK Čigoja, intelektualno je osveženje i prijatan izlet u manje poznato.
Autor je ovo vredno delo, koje dolazi u vreme kad je mentalna higijena neophodna, napisao i zahvaljujući misli Emanuela Kanta – „Što češće i duže o njima mislimo, dve stvari uvek ispunjavaju dušu novim i rastućim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni.“
Odista, knjiga jeste dobrodošla u problematičnim danima u kojima se usled virusne pandemije delovi vrednosnog sistema globalno / planetarno, više-manje, preispituju.
Dodatno u Srbiji koja je još uvek u tranzicionim procesima previranja, gde se vrednosne i moralne odrednice kao i neki raniji postulati relativizuju, preispituju i menjaju.
Autor, koji je obrazovno i profesionalno lekar (Medicinski fakultet BU), stekao je moralni zakon Hipokritovom zakletvom i otišao korak dalje.
Sopstveni moralni zakon učvrstio je, proširio i internacionalizovao radom u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj i Kanadi, kao istraživač na projekatima.
Istovremeno uz stručne i naučne radove, kao svestrani i angažovani intelektualac, bavio se temama iz društvenih nauka i ostavio dublje tragove u publicistici.
Bogato i raznovrsno iskustvo omogućuje mu da daruje zanimljivo, korisno i inspirativno štivo na 243 stranice.
Knjiga u čijem podnaslovu stoji upitnost: Šta jeste, šta je dobro i šta je lepo? struktuirana je u dva dela: O činjenicama – zvezdano nebo iznad mene i O vrednostima: Moralni zakon u meni.
Nakon toga sledi vrlo inspirativan pogovor Vrata saznanja, koji ponajbolje pokazuje motivaciju autora i svrhu njegovog angažovanja: Otvoriti vrata, ne samo Kantove filozofije i sveobuhvatne etike, što šire i za što više ljudi, pogotovo mladih.
A svoje razmišljanje o Kantu, koje verovatno potiče još iz završnih gimnazijskih dana, autor objašnjava u predgovoru.
Odista, u delima Imanuela Kanta ima nečeg od svemirske opsesije (i možda nostalgije) da se vine u nebesa.
Ujedno, može se naslutiti i potreba za potiskivanje (samobitnim i samoizgrađenim) – moralnim zakonom – zapretanih animalnih nagona i zverske nostalgije.
Ikarova aspiracija i svojevrsna duboka (Darvinova) evolutivna zverska nostalgija verovatno su prisutne i danas.
Da li i koliko, sa kojom predominacijom: kosmičko (humanističko, anđeosko) i zversko (čovek je čoveku vuk, đavolsko) možda čuče u ljudima, teško je istražiti.
Međutim, uz pomoć moralnog zakona može se davati apsolutna prednost boljem – humanističkom viđenju sveta i čoveka – što autor i čini uz pomoć Kanta i njemu najbližih mislilaca.
U prvom delu – O činjenicama, što zahteva gimazijsko predznanje iz filozofije (poznavanje Kanta, Hegela, Boškovića…) i načelno elementarnu epistemologiju, autor ponavlja od davnina postavljeno pitanje: Šta je suština svega?
Uz podosta citata (deo u paralelnom izvornom obliku) i uz prateće zagonetke, posvećeni čitalac će doći do odgovora preko misli i stavova filozofa.
Prvo poglavlje drugog dela može se smatrati najznačajnijim jer sadrži elemente nove etičke teorije ticanja.
Autor je uložio zadivljujući trud da dokaže i činjenicama uveri da je etika praktično sve: nju prožima i epistemologija i moral i estetika i mnogo toga drugog što navodi na saznanje da bez etike nema kvalitetnog života ni dobre pravedne politike.
Drugo poglavlje drugog dela – Vrednosti u društvu, moglo bi se svrstati u neku vrstu političke filozofije.
Ono je najkorisnije za ljude koji se bave politikom, onoliko više koliko pročitavaju zaključke sa njihovom podlogom.
Poglavlje ima dve snažne poruke.
Prva je da je Platon duboko u pravu i poklapa se sa i sada aktuelnim učenjem – da je pravda najbitnija za svaku državu, pre svega i iznad svega.
Odista, sa tog stanovišta i po tom kriterijumu može se meriti kvalitet zalaganja i ostvarenja svih političkih opcija.
Pravedna država, odnosno, Prvo Pravda, apsolvirana je u dvojezičnoj knjizi, sa posebnim značajem engleske verzije.
Iz nje se vidi da su jednoacionalne države sa ograničenom i privilegovanom pravdom, a pogotovo zalaganje za takve države (poput KiM) i njihovo priznavanje neodrživ apsurd.
Najbolji argument za razumevanje značaja pravde za državu, iako, ne samo, za Srbiju je njena himna i njene vapajuće prve reči: Bože Pravde!
Često se traži ono čega nema ili ga nema dovoljno.
Ono što iz ove knjige sa zadovoljstvom i lakoćom može da se čita i pročitava jeste poglavlje o estetici.
Knjiga i autor zaslužuju širu preporuku po više kriterijuma.
Lekovito je kad bauk pandemije kruži planetom, umesto olake pasivne zabave naći vremena za teme dubljeg i složenijeg višedimenzionalnog razmišljanja: o potisnutoj etici, moralu, pravdi i estetici i preispitivati sopstvena saznanja i uverenja.
Knjiga ima i praktičnu stranu.
Kad se želi da se objasni, strancima i mlađima, kako da se bolje razumeju Srbija i srpski mentalitet, onda je poželjno ukazati na suštinski ključnu odrednicu – Bože pravde.
Korisno je, takođe, i aktuelno razmatranje eutanzije (oduzimanje života iz samilosti po vapaju teško obolelih na nepodnošljivim mukama).
Osim profesionalaca, ovu knjigu mogu sa zadovoljstvom saznavanja da čitaju i početnici u filozofiji, i mnogi mladi, radoznali, zaintrigirani nebom i zvezdama i moralnim zakonom.
Neki su, zagledani u zvezdano nebo, postali sjajne zvezde u svojoj profesiji – sportu, umetnosti… pronalazeći u sebi moralne zakone kao iskonske „terače i podstrekače“ ka lepom i pravednom koje dovodi do vrhova uspešnosti.
Indeks i kvalitetna bibliografija su takođe preporuka za trud autora i domet knjige.
Dodatnu vrednost daje joj i obogaćivanje teksta sadržajnim, prigodnim ilustracijama. Ipak, nije preterivanje u pretencioznosti i kritičnosti kad se ocenjuje da je izostao prevod sadržaja i izuzetno poželjnog rezimea knjige na zvaničnim jezicima OUN.
Slobodan Stojanović
