Nabokov - eseji o Prustu i Kafki

11.08.08 Danas

Nabokov je pažljivi proučavalac Prusta. On kaže: "Prust je prizma. Cilj Prusta ili te prizme je da prelama. Zahvaljujući tom prelamanju, iznova se ili retrospektivno stvara svet. Sam taj svet, pak i stanovnici koji u njemu obitavaju, nemaju baš nikakvog društvenog ili istorijskog značaja. Pukim slučajem, oni su ono što časopisi nazivaju javnim svetom; dokone dame i gospoda, imućni ljudi koji ne rade. Jedina njihova zanimanja koja nam na delu pokazuju, jesu ona koja imaju neke veze sa umetnošću ili učenim krugovima." Nabokov dodaje da Prustovi likovi nisu zaposleni, već da je njihov posao da zabavljaju autora. On dodaje da su oni toliko slobodni da se upuštaju u neobavezne razgovore zadovoljstva kao i onaj legendarni antički svet što ga mi tako živopisno zamišljamo okupljenog oko trpeza sa voćem ili kako u visokoumnim raspravama lagano šetka po oslikanim podovima. Nabokov ističe da je "U traganju za izgubljenim vremenom" prizivanje, a ne deskripcija prošlosti, svojevrsno vaspostavljanje prošlosti, što je suština svake umetnosti.
Analizirajući Kafku i njegov opus, Nabokov napominje da je najveći uticaj na Kafku izvršio Flober. Nabokov kaže: "Flober, koji se gnušao sladunjave proze, aplaudirao bi Kafkinom pristupu. Kafka je voleo da crpe svoje izraze iz jezika prava i nauke, dajući im neku vrstu ironijske preciznosti, bez ikakvog nametanja autorovih ličnih osećanja; upravo to je bio Floberov metod pomoću koga je on ostvarivao pojedinačni poetski efekat."U tumačenju Kafke, Nabokov odbacuje postulat Maksa Broda da je kategorija svetosti, a ne ona književna, jedina koja se može primeniti da bi se razumeo Kafka, baš kao što odbacuje i Frojdovu teoriju.
Nabokov, naime, umetnost baš kao i Kafka smatra jedino vrednom, a "frojdizam", poput Kafke, "beznadežnom greškom".
S. D.

20.02.08 Danas

Vladimir Nabokov odavno je poznat kao vrstan romansijer, budući da njegova kontroverzna "Lolita" ne prestaje da uzbuđuje čitalački svet. Pažnju je zatim privukla njegova životna priča. Malo je ljudi koji su otisli u svet kao odrasli ljudi, koji su već ostavili književnog traga u svojoj domovini, pa napravili uspešnu karijeru pišući na tuđem jeziku. NNK Internacional iz Beograda omogućio ie potencijalnim čitaocima da proniknu i u treću stranu njegovog stvaralačkog kaleidoskopa, objavljujući u nizu, od 2004. do danas, osam knjiga Nabokovljevih eseja o piscima o kojima je godinama predavao američkim studentima na Stenfordu, Kornelu, Harvardu i Vezliju.
"Lako ćemo uvideti da je Nabokov bio možda najmerodavniji tumač Čehova, Gogolja, Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva... američkim čitaocima, naročito zato što je vrlo jeretički osporavao veličinu jednog Dostojevskog, iznad koga je vrlo uverljivo uzdizao Gogolja. Ali, kada je Nabokov zašao u tuđe dvorište, premećući već ustaljene predstave o piscima kao što su Dikens, Ostinova, Prust, Kafka, Džojs, Flober, Servantes, bez ikakvod "esnafskog respekta", shvatili smo da je u pitanju istinski autohton teorijski duh, koga nijedan stvaralac ne može zavesti ili obmanuti jer je u stanju da prodre do samog dna njegovog dara i protumači, nemilosrdno i verodostojno, svaku nit od koje je delo satkano", beleži, između ostalog, izdavač o ovom projektu.
"U upravo izašloj, sedmoj svesci eseja (G. Flober i R. L. Stivenson), Nabokov ne samo da još jednom pokazuje koliko je vispren u razotkrivanju pravih književnih vrednosti i definiciji osobenog piščevog stila, već ukazuje i na tragove kojima je došao do vlastite književne radionice. Dok iščitavate, naime, način na koji je Nabokov uspeo da pronikne u lik Floberove gospođe Bovari, stalno ćete biti navedeni da njegove stavove poredite s onim što je ugradio u lik svoje Lolite, stvarajući utisak da su ova dva lika uverljivi književni antipodi" (M. Damjanović). K. R.