Mort

MORT (odlomak)

I zato su se Mort i njegov otac na Prašcicno vece uputili preko planina do Ovcar Grebena, s Mortovim oskudnim imetkom u vreci na ledima magarca. Grad nije bio mnogo veci od cetiri stranice poplocanog trga okruženog prodavnicama koje su obezbedivale potpunu servisnu industriju seoskoj zajednici.

Nakon pet minuta Mort je izišao od krojaca odeven u šljampavu halju neodredene funkcije, koje se iz sasvim razumljivih razloga odrekao prethodni vlasnik; imala je dosta mesta za njega da raste, pod pretpostavkom da izraste u slona sa devetnaest nogu.

Otac ga je kriticki odmeravao.
?Baš lepo?, rece, ?za te pare.?
?Svrbi me?, rece Mort. ?Mislim da ovde unutra ima necega pored mene.?
?Mnogi mladici na svetu bili bi vrlo zahvalni za tako lep topao?? Lezek zastade i diže ruke, ?odecu kao što je ta, dragi moj mladicu.?
?Mogao bih da je podelim s njima?? rece Mort pun nade.
?Moraš izgledati elegantno?, rece Lezek oštro. ?Moraš da ostaviš utisak, da se istakneš u gomili.?
Oko toga nije bilo sumnje. Hoce. Probijali su se kroz gomilu koja je ispunjavala trg, svaki udubljen u sopstvene misli. Mort je obicno uživao u posetama gradu, sa svom tom kosmopolitskom atmosferom i cudnim dijalektima iz sela udaljenih i po deset, cak i dvadeset kilometara, ali ovoga puta imao je neprijatan predosecaj, kao da je mogao da se seti necega što se još nije dogodilo.

Berza se odvijala na sledeci nacin: oni koji su tražili posao stajali su u isprekidanim redovima u središtu kruga. Mnogi od njih bili su okiceni simbolima na svojim šeširima koji su obznanjivali svetu za koji zanat su obuceni ? pastiri su nosili pramen vune, kocijaši vezu konjske grive, unutrašnji dekorateri komadic zanimljive prekrivke od sargije i tako dalje.

Decaci koji su hteli u šegrte bili su okupljeni na središnjoj strani trga.

?Samo idi i stani tamo, i neko ce doci i ponudice ti da mu budeš šegrt?, rece Lezek, glasom obrubljenim nesigurnošcu. ?Ako im se dopadne tvoj izgled, hocu da kažem.?
?Kako to oni rade?? upita Mort.
?Pa?, rece Lezek i zastade. Hameš mu ovaj detalj nije objasnio. Ceprkao je po svom skromnom znanju o tržištu koje je bilo ograniceno na stocne pijace i pokušao: ?Pretpostavljam da ti prebroje zube, i to. I uvere se da ne dahceš i da su ti stopala u redu. Ja im ne bih pricao o citanju, to uznemirava ljude.?
?A šta onda?? rece Mort.
?Onda ideš i uciš zanat?, rece Lezek.
?Koji to zanat??
?Ovaj? stolarija je lepa?, izbaci Lezek. ?Ili lopovluk. Neko mora i to da radi.?
Mort pogleda u svoja stopala. Bio je poslušan sin, kada god bi se toga setio, i ako je šegrtovanje ono što se od njega ocekuje, onda je odlucan da bude dobar u tome. Stolarija nije zvucala obecavajuce, mada ? drvo je imalo sopstveni jogunast život i bilo je sklono cepanju. Zvanicni lopovi bili su retki u Ramtopima, gde ljudi nisu bili dovoljno bogati da bi mogli da ih priušte.

?Dobro?, konacno rece, ?idem da pokušam. Ali šta ako me niko ne odabere za šegrta??
Lezek se poceša po glavi.
?Ne znam?, rece. ?Valjda samo cekaš do kraja berze. Do ponoci, valjda.?

* * *

A sada se približavala ponoc.

Tanka kora leda hvatala se po kaldrmi. Na ukrašenoj satnoj kuli koja se nadnosila nad trgom nekolicina kitnjastih figura promolila se kroz svoje otvore i odzvonila cetvrtinu sata.

Petnaest minuta do ponoci. Mort je uzdrhtao, ali rumena vatra postidenosti i tvrdoglavosti plamtela je u njemu, vrelija od Paklenih obronaka. Dunu u prste tek da bi imao nešto da radi i zagleda se u ledeno nebo, pokušavajuci da izbegne poglede nekoliko slucajnih prolaznika koji su predstavljali sve što je ostalo od berze.

Vecina tezgi bila je zatvorena, a njihovi vlasnici otišli su svojim kucama. Cak je i roštiljdžija prestao da izvikuje pohvale o svojoj robi i, ne vodeci racuna o licnoj bezbednosti, jeo neko parce.

Poslednji od Mortovih kolega nestao je pre nekoliko sati. Bio je to mladic s mrenom na ocima i kukastim, slinavim nosem, i jedini licencirani prosjak Ovcar Grebena proglasio ga je idealnim materijalom. Decak koji je stajao preko puta Morta uzet je da pravi igracke. Jedan po jedan su odlazili ? zidari, potkivaci, ubice, prodavci, bacvari, prevaranti i oraci. Za nekoliko minuta doci ce Nova godina i stotine decaka ce puni nade otpoceti svoje karijere, s novim, korisnim životima pred sobom.

Mort se utuceno pitao zašto ga niko nije izabrao. Pokušao je da izgleda dostojanstveno i gledao je moguce gazde pravo u oci kako bi na njih ostavio utisak svoje izvanredne prirode i dopadljivih osobina. To kao da nije dalo pravi efekat.

?Jesi li za roštilj?? upitao ga je otac.
?Ne.?
?Jeftino ga prodaje.?
?Ne. Hvala ti.?
?Oh.?
Lezek je oklevao.
?Mogu da upitam coveka da li mu treba šegrt?, rece usrdno. ?Vrlo pouzdano zanimanje, ugostiteljstvo.?
?Ne bih rekao da mu treba?, rece Mort.
?Pa, izgleda da mu ne treba?, rece Lezek. ?Nekako, posao za jednog coveka, reklo bi se. A ionako je otišao. Da ti kažem, ostavicu ti malo.?
?Nisam mnogo gladan, tata.?
?Ma gotovo i da nema hrskavice.?
?Neka. Ali u svakom slucaju, hvala ti.?
?Oh.? Lezek tiho uzdahnu. Cupkao je u mestu kako bi povratio život stopalima i necujno zviždao kroz zube. Osecao je da bi trebalo da kaže nešto, da ponudi nekakav savet, da mu napomene da život ima svoje uspone i padove, da prebaci sinu ruku preko ramena i da mu naširoko prica o problemima odrastanja, da ukaže ? ukratko ? da je svet jedno cudno mesto gde nikada ne bi trebalo, u prenesenom znacenju, da bude toliko tašt i da odbije savršeno dobar roštilj.
Sada su bili sami. Mraz, poslednji te godine, sve je jace stezao kamen.
Visoko u kuli iznad njih kloparao je zupcasti tocak, zategao polugu, otpustio rucicu koja je ucinila da olovni teg klizne nadole. Nastalo je jezivo metalno šištanje i vratanca na licu sata otvorila su se izbacujuci satne coveculjke. Grcevito zamahujuci cekicima, kao da boluju od roboticnog artritisa, zapoceše da odzvanjaju novi dan.
?E pa, to je to?, rece Lezek, pun nade. Morace da pronadu neko mesto za spavanje ? Prašcicna noc nije bila idealno vreme za šetnju po planinama. Možda tu negde postoji neka štala?
?Nije ponoc do poslednjeg udara?, rece Mort iz daljine.
Lezek slegnu ramenima. Sirova snaga Mortove upornosti porazila ga je.
?Dobro?, rece. ?Onda cemo sacekati.?
A onda su zaculi klip-klop konjskih kopita, koje je mnogo jace odzvanjalo ledenim trgom nego što bi to obicna akustika trebalo da dozvoli. Zapravo, klip-klop je krajnje neodgovarajuca rec za buku koja je jecala po Mortovoj glavi; klip-klop bi nagoveštavalo veselog malog ponija, koji bi, sasvim moguce, nosio slamnati šešir s prorezima za uši. Oštrica ovog zvuka sasvim jasno stavljala je do znanja da slamnati šešir ne dolazi u obzir.
Konj je ušetao na trg Središnjim putem, dok mu se para izvijala s ogromnih belih slabina, a varnice odskakivale s kaldrme pod njegovim kopitama. Ponosito je kasao, kao vojni pastuv. Definitivno nije nosio slamnati šešir.
Visoka prilika na njegovim ledima bila je umotana kako bi se zaštitila od zime. Kada su došli do sredine trga, jahac je polako sišao s konja i stao da pretura po necemu iza sedla. Konacno je on ? ili ona ? izvukao zobnicu, privezao je konju iza ušiju i prijateljski ga potapšao po vratu.
Vazduh je postao gust i opor, a duboke senke oko Morta oivicile su se plavim i purpurnim dugama. Jahac se uputio ka njemu. Crna odora mu se talasala, a stopala su mu škljocala po plocniku. Bili su to jedini zvuci ? tišina je pritiskala trg poput ogromnih komada vate.
Impresivni efekat poprilicno je pokvarila sledena bara.
Oh, prokletstvo.
To baš i nije bio glas. Reci su bile tu, nesumnjivo, ali one su u Mortovu glavu pristizale ne zamarajuci se prolaženjem kroz njegove uši.
Pohita da pomogne prilici koja se okliznula i zatece se kako drži ruku koja nije bila ništa više od izglacane kosti, glatke i prilicno požutele, nalik staroj bilijarskoj kugli. Prilici spade kapuljaca i gola lobanja okrete svoje prazne ocne duplje ka njemu.
Mada ne sasvim prazne. Duboko unutar njih, kao prozori prema bezdanima svemira, bile su dve plavkaste zvezde.
Mortu pade na pamet da bi trebalo da bude užasnut, pa ga je malo zaprepastilo kada je otkrio da nije. Ispred njega je sedeo kostur, trljao kolena i gundao, ali bio je živ, više nego upecatljiv, a iz nekog nedokucivog razloga ne i previše zastrašujuc.
Hvala ti decko, rece lobanja. Kako se zoveš?
?Uhm?, rece Mort. ?Mortimer? gospodine. Zovu me Mort.?
Kakva podudarnost, rece lobanja. Pomozi mi, molim te.
Prilika se nesigurno pridigla, otresajuci odoru. Sada je Mort mogao da primeti težak opasac oko njenog struka s koga je visio mac s belom drškom.
?Niste se valjda povredili, gospodine?, rece uctivo.
Lobanja se iskezi. Naravno, pomisli Mort, nije ni imala previše izbora.
Ništa mi ne fali, sigurno. Lobanja se osvrnu i, po prvi put, ugleda Lezeka koji kao da je bio prikovan u mestu. Mort je osetio da se ocekuje objašnjenje.
?Moj otac?, rece, pokušavajuci da se zaštitnicki postavi ispred eksponata A, a da pri tom ne nastupi uvredljivo. ?Oprostite gospodine, ali da li ste vi Smrt??
Tacno tako. Moc zapažanja ti je za svaku pohvalu, decko.
Mort proguta knedlu.
?Moj otac je dobar covek?, rece. Malo promisli, pa dodade: ?Vrlo dobar. Zamolio bih vas da ga ostavite na miru, ako ne zamerate. Ne znam šta ste mu to uradili, ali bih vas zamolio da prestanete. Bez uvrede.?
Smrt se uzmaknu i nagnu lobanju na stranu.
Samo sam nas za trenutak izdvojio iz vremena, rece. Ništa on nece videti što bi moglo da ga uznemiri. Ne, decko, po tebe sam ja došao.
?Po mene??
Ti ovde tražiš zaposlenje?
Mortu sinu. ?Potreban vam je šegrt?? rece.
Ocne duplje, s tackicama koje su iskrile, okretoše se prema njemu.
Naravno.
Smrt mahnu košcatom rukom. Pojavi se svetlosna brazda i neka vrsta vidljivog ?plop? i Lezek se odmrznu. Iznad njegove glave figure su nastavljale svoj posao objavljivanja ponoci dok se Vreme ušunjavalo natrag.
Lezek trepnu.
?Nisam vas video tu za trenutak?, rece. ?Oprostite ? mora da sam malo odlutao mislima.?
Nudio sam vašem decaku posao, rece Smrt. nadam se da se to poklapa s vašim namerama?
?Koji rekoste da je posao u pitanju?? upita Lezek, koji je pricao s kosturom u crnoj odori ne pokazujuci pri tom ni trunku iznenadenja.
Ja vodim duše na onaj svet, rece Smrt.
?Aha?, rece Lezek, ?naravno, oprostite, po odeci je to trebalo i da pretpostavim. Neophodno zanimanje, stabilno. Razradili ste posao??
Prilicno dugo to radim, rekao bih da jesam, rece Smrt.
?Dobro. Dobro. Nikada o tome nisam razmišljao kao o poslu za Morta, znate, ali dobar je to posao. Dobar i veoma pouzdan. Kako se vi zovete??
Smrt.
?Tata ??, rece žurno Mort.
?Nije mi baš poznata firma?, rece Lezek. ?Gde je zapravo vaše sedište??
Od najdubljih bezdana mora do visina koje ni orao doseci ne može, rece Smrt.
?Lepo ste se vi prošrili?, klimao je Lezek. ?Pa, dobro??
?Tata ??, rece Mort, vukuci oca za rukav.
Smrt položi ruku na Mortovo rame.
Ono što tvoj otac vidi i cuje, nije ono što ti vidiš i cuješ, rece. Nemoj da ga sekiraš. Misliš li da bi voleo da me vidi ? onako, k?o od majke rodenog?
?Ali vi ste Smrt?, rece Mort. ?Vi idete i ubijate ljude!?
Ja? Ubijam? rrrrrece Smrt, vidno uvreden. Svakako da ne. Ljudi se ubijaju, ali to je njihov posao. Ja samo preuzimam odatle pa nadalje. Na kraju krajeva, bio bi to mnogo glup svet ako bi se ljudi ubijali bez umiranja, zar ne?
?Pa, da ??, rece Mort nesigurno.
Mort nikada nije cuo za rece ?radoznalost?. Ona nije bila deo porodicnog recnika. Ali iskrica u njegovoj duši govorila mu je da je ovde bilo neceg neobicnog, ocaravajuceg i ne u potpunosti zastrašujuceg i da ce, ako propusti ovaj trenutak, ostatak života provesti žaleci zbog toga. A onda se priseti svih poniženja tog dana i dugog povratka kuci?
?Ehm?, zapoce, ?ja ne moram da umrem da bih dobio posao??
Biti mrtav nije neophodno.
?A? kosti???
Ne, ako to ne želiš.
Mort ponovo ispusti vazduh. Pocinjalo je da ga kopka.
?Ako se otac složi?, rece.
Oni pogledaše u Lezeka, koji se ceškao po bradi.
?Kako ti se cini, Morte?? rece s krhkom veselošcu žrtve groznice. ?Nije baš uobicajen posao. To baš nisam imao na umu, priznajem. Ali, kažu da je pogrebništvo casna profesija. Izbor je na tebi.?
?Pogrebništvo?? rece Mort. Smrt klimnu glavom i zaverenickim pokretom približi prst ustima.
?Zanimljivo je?, polako rece Mort. ?Mislim da bih voleo da probam.?
?Gde ste rekli da vam se nalazi sedište?? rece Lezek. ?Da li je daleko??

I zato su se Mort i njegov otac na Praščićno veče uputili preko planina do Ovčar Grebena, s Mortovim oskudnim imetkom u vreći na leđima magarca. Grad nije bio mnogo veći od četiri stranice popločanog trga okruženog prodavnicama koje su obezbeđivale potpunu servisnu industriju seoskoj zajednici.
Nakon pet minuta Mort je izišao od krojača odeven u šljampavu halju neodređene funkcije, koje se iz sasvim razumljivih razloga odrekao prethodni vlasnik; imala je dosta mesta za njega da raste, pod pretpostavkom da izraste u slona sa devetnaest nogu.
Otac ga je kritički odmeravao.
‘Baš lepo’, reče, ‘za te pare.’
‘Svrbi me’, reče Mort. ‘Mislim da ovde unutra ima nečega pored mene.’
‘Mnogi mladići na svetu bili bi vrlo zahvalni za tako lep topao...’ Lezek zastade i diže ruke, ‘odeću kao što je ta, dragi moj mladiću.’
‘Mogao bih da je podelim s njima?’ reče Mort pun nade.
‘Moraš izgledati elegantno’, reče Lezek oštro. ‘Moraš da ostaviš utisak, da se istakneš u gomili.’
Oko toga nije bilo sumnje. Hoće. Probijali su se kroz gomilu koja je ispunjavala trg, svaki udubljen u sopstvene misli. Mort je obično uživao u posetama gradu, sa svom tom kosmopolitskom atmosferom i čudnim dijalektima iz sela udaljenih i po deset, čak i dvadeset kilometara, ali ovoga puta imao je neprijatan predosećaj, kao da je mogao da se seti nečega što se još nije dogodilo.
Berza se odvijala na sledeći način: oni koji su tražili posao stajali su u isprekidanim redovima u središtu kruga. Mnogi od njih bili su okićeni simbolima na svojim šeširima koji su obznanjivali svetu za koji zanat su obučeni – pastiri su nosili pramen vune, kočijaši vezu konjske grive, unutrašnji dekorateri komadić zanimljive prekrivke od sargije i tako dalje.
Dečaci koji su hteli u šegrte bili su okupljeni na središnjoj strani trga.
‘Samo idi i stani tamo, i neko će doći i ponudiće ti da mu budeš šegrt’, reče Lezek, glasom obrubljenim nesigurnošću. ‘Ako im se dopadne tvoj izgled, hoću da kažem.’
‘Kako to oni rade?’ upita Mort.
‘Pa’, reče Lezek i zastade. Hameš mu ovaj detalj nije objasnio. Čeprkao je po svom skromnom znanju o tržištu koje je bilo ograničeno na stočne pijace i pokušao: ‘Pretpostavljam da ti prebroje zube, i to. I uvere se da ne dahćeš i da su ti stopala u redu. Ja im ne bih pričao o čitanju, to uznemirava ljude.’
‘A šta onda?’ reče Mort.
‘Onda ideš i učiš zanat’, reče Lezek.
‘Koji to zanat?’
‘Ovaj... stolarija je lepa’, izbaci Lezek. ‘Ili lopovluk. Neko mora i to da radi.’
Mort pogleda u svoja stopala. Bio je poslušan sin, kada god bi se toga setio, i ako je šegrtovanje ono što se od njega očekuje, onda je odlučan da bude dobar u tome. Stolarija nije zvučala obećavajuće, mada – drvo je imalo sopstveni jogunast život i bilo je sklono cepanju. Zvanični lopovi bili su retki u Ramtopima, gde ljudi nisu bili dovoljno bogati da bi mogli da ih priušte.
‘Dobro’, konačno reče, ‘idem da pokušam. Ali šta ako me niko ne odabere za šegrta?’
Lezek se počeša po glavi.
‘Ne znam’, reče. ‘Valjda samo čekaš do kraja berze. Do ponoći, valjda.’

25.03.19 Bookwar

Izdavačka kuća Laguna osnovana je aprila 1998. godine. Prvi i jedini naslov objavljen te godine bila je Boja magije Terija Pračeta. Dvadeset godina kasnije mnogi koji su u međuvremenu postali ljubitelji dela ovog autora više nigde nisu mogli da nađu prva izdanja ovih knjiga. Zbog njih, kao i zbog onih koji bi tek trebalo da načine prve književne korake na Disksvetu, Laguna je, u godini jubileja, odlučila da objavi drugo izdanje Boje magije. Budući da je potez dočekan sa oduševljenjem doneta je odluka da se ovakva praksa nastavi i u godina koja nije jubilarna. Druga i treća knjiga Terija Pračeta koje je Laguna odlučila da reprintuje jesu Erik i Mort. Hajde, da se podsetimo o čemu se tu, beše, radi.

Mort

Smrt dolazi po svakog. U jednom trenutku je posetila i Terija Pračeta, slavnog pisca još slavnijeg serijala knjiga o Disksvetu (ovaj događaj smo mogli uživo da pratimo na Pračetovom Tviter profilu). A upravo na tom svetu ravnom kao ploča, postavljenom na leđima četiri slona koji stoje na jednoj kornjači, Smrt je došla po Morta. Mort je tinejdžer koga bogovi nisu baš obdarili dobrim osobinama za nasleđivanje porodičnog biznisa. Zato ga otac odvodi na lokalnu berzu rada ne toliko sa nadom da će sin pronaći prigodnu karijeru, već da ga, jednostavno skine sa grbače. Mort baš nema sreće. Taman kada je pomislio da ga niko neće za učenika prilazi mu Smrt. Znate već – crna odora, manekenska, da ne kažemo anoreksična, građa, do zuba naoružan kosom i cinizmom… Ne možete ga ne prepoznati kada ga ugledate. Smrt je u napadu krize srednjih godina (događa se i najboljima od nas) odlučio da sebi pribavi jednog šegrta. Evo, Morta, na primer. Nakon što ga Smrt ubedi da nije neophodno da za potrebe šegrtovanja bude mrtav Mort prihvata ponudu i odlazi na imanje svog novog učitelja. Tamo upoznaje Isabelu, ćerku novog gospodara, kao i Alberta, moćnog čarobnjaka koji je u određenom trenutku života poželeo da prevari Smrt i koji je trenutno zaposlen kao Kosačev kuvar.

A onda je počelo šegrtovanje.

Smrt nikada nije bila smešna i zabavna kao u romanima Terija Pračeta. Mort je četvrti Pračetov roman o Disksvetu, a prvi u kome je, uslovno govoreći, Smrt u prvom planu. Pračet je nekoliko puta izjavio kako je Mort njegova omiljena knjiga u serijalu, na izboru BBC-a ova knjiga je našla mesto među prvih sto najomiljenijih knjiga i kao omiljena Pračetova knjiga. Doživela je adaptaciju za strip, radio, pozorište i mjuzikl. Kompanija Dizni je nakon završetka filma Princeza i žabac imala ideju da adaptira i knjigu Mort. Od odve ideje se odustalo, a Dizni je umesto toga uradio animirani film Moana. Izdavačka kuća Laguna je odmah nakon Boja magije i Erika odlučila da baš Mort bude treći reprint ovog autora kako bi oni koji su prvi put propustili, kao i oni koji su u međuvremenu postali Pračetovi poklonici, mogli da uživaju u ovom romanu.

Erik
Erik je jedini haker demonologije na Disksvetu. Nije baš savršen u tome, ali radi najbolje što može sa ciljem da mu se ostvare tri želje. Znate, već kako to ide – da bude besmrtan, da vlada svetom i da se najlepša žena na svetu do ludila zaljubi u njega. Možda nije zgoreg napomenuti da Erik ima trinaest (i slovima 13) godina. Iz Utamničenih Dimenzija, umesto nekog običnog i uobičajenog demona svetske ili prve klase, priziva Rinsvinda, verovatno najnesposobnijeg čarobnjaka na Disksvetu i njegov Prtljag. A sa Rinsvindom ništa ne ide kao što je očekivano. Naprotiv. I u tome je najveća zabava.

Erik je deveti roman iz Pračetovog serijala o Disksvetu. U pitanju je neka vrsta nastavka (spinofa, dodatka) knjige Čudotvorac. Erik je originalno objavljen kao ilustrovana knjiga (zato neilustrovano izdanje ima tako mali broj stranica). Nažalost, srpski izdavač, koji je u međuvremenu od strane nezavisnog žirija proglašen za Preduzetnika godine, reprintovao je ovu knjigu bez ilustracija. Istina, sa promenjenom ilustracijom na naslovnici.

Kao jasna aluzija na Fausta ovaj roman je prava mala poslastica za sve ljubitelje Pračeta. Na malom, i sasvim dovoljnom, broju stranica Teri Pračet nas vodi od samog nastanka multiverzuma, pa do samog njegovog kraja imajući dovoljno prostora da nas provede kroz svoju verziju Trojanskog rata i administrativni deo Pakla. Saznaćemo odakle smo potekli i kuda idemo, a to nije malo od ove male knjige.

Teri Pračet kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti. Čitanje njegovih dela može da bude druga najveća zabava po redu. Proverite zašto.

Piše: Milan Aranđelović

01.01.00

Terija Praceta prozvali su Daglas Adams epske fantastike. U smislu da obojica parodiraju aspekte SF-a, ovo je tacno, ali Pracetove knjige svežije su od Adamsovih, imaju više zapleta, smešnije su? Ima li još nešto što bi trebalo da znate pre nego što krenete i kupite ovu knjigu?

Džon Volas, Vector

Prica o tome šta se dešava kada Smrt odluci da uzme šegrta pretvara se u nezadrživu bujicu komedije, satire, ironije i neodoljivo humoristicko delo koje kombinuje ledene komadice cinizma s iskricama istinske osecajnosti. Pojavljujuci se zadihan iz dubina ove preširoke metafore, ponizno proglašavam ovu knjigu vrlo inteligentnom i duhovitom.

Sajmon Mekkalou, British Fantasy Newsletter

Mort predstavlja istoimenog glavnog junaka, mladica cije srce možda jesta na mestu, ali njegov ostatak uglavnom nije. Njegovo pojavljivanje na lokalnoj berzi rada predstavlja potpuni promašaj sve dok se ne pojavi odredeni mitski arhetip? Naravno, stvari krecu naopako na impozantan nacin? Otkacenost i šarm leže u pripovedanju. Pracet daje svojim likovima (cak i Smrti) prostora da rastu i menjaju se? On previše voli svoje junake da bi zapao u lakorecivost putujuceg komedijaša. Takav entuzijazam održava Disksvet svežim u njegovoj vanvremenskoj apsurdnosti.

Faren Miler, Locus

Ovo je jedna od onih knjiga koje morate procitati više puta da biste sve pohvatali. Obicno ne citam fantastiku, ali isto tako Praceta ne bih ni svrstavao u fantastiku. Svrstao bih ga pod odeljak humor, fantastika, duhovitost i avantura kada bi takav odeljak postojao. Ova knjiga vas nece razocarati.

Tori Džonson, Amazon