Mod i Aud

21.03.17 Sinhro.rs

Kada pomislite na roman neobične i retke tematike, roman o automobilima, saobraćaju i posledicama saobraćajnih nesreća gotovo je nemoguće da vam u pamet ne dođe čuveni Balardov roman Sudar ili Kristina Stivena Kinga. Međutim, nedavno se povodom slične teme oglasio i originalni, pronicljivi i provokativni norveški autor Gunstejn Bake s delom Mod i Aud – roman o saobraćaju. Ne zalazeći, poput svojih prethodnika, u horor ili SF prozu, Bake čitaocu pruža nezaboravnu vožnju kroz mnoge teme koje opsedaju modernog čoveka. Istančanog stila, često naginjući ka lirskoj prozi, Bake ovim romanom zadirkuje i sve žanrovske puritance i opravdava svoje visoke umetničke pretenzije.

Roman Mod i Aud na srpski je prevela Ratka Krsmanović, a knjigu je objavila Izdavačka kuća Heliks u okviru projekta Trans-Evropa: književno putovanje Kontinentom. Zajedno sa drugim romanima iz edicije, Mod i Aud čitaoce vodi kroz upoznavanje sa kulturnim stremljenjima s jedne i tradicijom evropskih zemalja sa druge strane. Iako su romani objavljeni u okviru ovog projekta napisani na različitim jezicima, smešteni na različitim stanicama trans-evropskog književnog putovanja, svako pripovedanje nam donosi priče o univerzalnim pitanjima, prenoseći ih na lični i širi nivo.

Mod i Aud je donekle eksperimentalni, ambiciozni roman kojim autor pokušava da običnom čitaocu prikaže svakodnevne rutine modernog čoveka, ali i one krajnosti u koje se konformizam može pretvoriti. Napisan u formi kratkih poglavlja koja stilski variraju – od dugih rečenica protegnutih na čitave pasuse, do lirski kratkih i sažetih nagoveštaja zbivanja, ovaj savremeni roman u fokus postavlja porodicu koja se rasparčala usled saobraćajne nesreće.

Roman Mod i Aud nosi podnaslov Roman o saobraćaju, što samo donekle naglašava tematiku ove priče. Saobraćaj je ovde samo alegorija života, protoka, prolaznosti, brzine, slobode i odsustva, rizika i prilika, opšteg i posebnog.

Dve osnovne ravni romana, ona individualistička i ona opšta, društvena, vešto su i zanimljivo povezane narativnim tkivom i prepliću se brišući granice koje ih razdeljuju. Na individualnom planu ovo je roman koji govori o Aud i njenom ocu Junu, čoveku kog je saobraćajna nesreća ostavila bez supruge i ćerke, kao invalida koji nastavlja život uz pomoć medicinsko-tehničkog dostignuća, simbolično nazvanog Janus. Na opštem, socijalnom planu ovo je provokativan, buntovni roman o slobodi zamenjenoj za konformizam, o strogoj kontroli života mladih i njihovoj nesvesnoj reakciji na programirano odrastanje u kapitalističkom društvu.
Na samom početku priče autor suočava čitaoce sa veoma potresnim i sugestivnim opisom nesreće u kojoj bliznakinje Mod i Aud ostaju bez majke Rut, a njihov otac Jun postaje težak invalid. Postepeno gradeći paralelne priče o Aud i Junu, autor izaziva čitaoca da zajedno s njim kontemplira na temu smrti, nesreće, konformizma, slobode kretanja, doniranju i presađivanju organa; o norveškoj polarnoj svetlosti i nafti; o trajnim psihološkim i telesnim ožiljcima koji nastaju prilikom nezgode.

Neutralnim pripovedačkim glasom autor komunicira s likovima koje stvara. Dok su bliznakinje u bolnici, neposredno nakon nesreće, u narativni tok upletena su njihova sećanja na roditelje, na majku i dom koji je neminovno izgubljen. Tišina bolničke sobe oštar je kontrast saobraćajnoj gužvi i prasku prilikom nesreće. Postavljena kao protagonista priče Aud privremeno gubi glas, ali na licu joj ostaje ogromni ožiljak da je doživotno podseća na nemili događaj. Kako se radnja romana razvija, saznajemo i za njene unutrašnje ožiljke, za gotovo kriminogene, perverzne načine na koje junakinja leči svoje rane. Takođe, saznajemo i da Mod nije preživela.

Aud je naizgled obična mlada devojka koja radi kao saobraćajni izveštač iz helikoptera; u vezi je sa Lovalom koji će imati ključnu ulogu u raskrinkavanju Audinog neobičnog hobija – da tajno, u toku noći, obilazi mesta na kojima su se dogodile saobraćajne nesreće.

Gunstejn Bake poseduje vrlo istančan smisao za građenje metafora i alegorija. Upoređuje na jednom mestu medveda koji je istrebljen iz Norveške sa automobilom. Nasuprot medvedu koji ubija svesno i namerno, automobil to ne čini – automobil ubija slučajnom selekcijom, a nesreća je „pojava retke vrste“. Automobil je u savremenom društvu pre utočište nego opasnost, on nudi zaštitu, oklop, sklonište, brišući tako granicu između organskog i neorganskog, prirodnog i veštačkog.

Kao paradigma ovog kontrasta, autoru je poslužio Jun Bere, Audin otac. Nakon nesreće njemu je omogućena mobilnost jedino uz medicinsko-tehnološko pomagalo. Simbolišući ideju da tehnologija postepeno preuzima ljudskost i telesnost, Jun je suočen sa fantomskim bolom, sa teškoćom da prihvati novog sebe, da se tako predstavlja svetu – kao „čovek-mašina“.
Bake je ovim delom uspeo da od naizgled sporednih stvari u životima modernih ljudi načini slojevitu i provokativnu intenzivnu priču o mikrokosmosu porodice s jedne, i makrokosmosu civilizacije s druge strane. Infiltrirajući esejističke i dokumentarne, kao i lirske pasaže u tkivo romana, Bake upravo i ukazuje na dvojako delovanje savremenog načina života na čoveka – misliti i osećati postalo je jednako a individualni razvoj nemoguće je odvojiti od opšteg društvenog konformizma. Sudbina jedne porodice isto je što i sudbina moderne civilizacije, a posledice ubrzavanja egzistencijalnog razvoja predstavljene su slikovito i provokativno do samog kraja.

Gunstejn Bake je za svoj treći roman Mod i Aud dobio Evropsku nagradu za književnost 2012. godine.<