Justejn Gorder (Jostein Gaarder) rodjen je 1952. godine u Norveškoj. Veci deo karijere proveo je predajuci filozofiju. Živi u Oslu. Do sada je objavio: Dijagnoza i za druge novele (1986), Deca iz Sukharatija (1987), Žablji zamak (1988), Misterija pasijansa (1990), Sofijin svet, Roman o istoriji filozofije (1991), Božicna misterija (1992), U jednom ogledalu, u jednoj zagoneci (1993), Magicna bilioteka Bibi Boken (Zajedno sa Klausom Hagerupom, 1993), Halo?-Ima li koga ovde? (1996), Vita brevis (1996), Maja (1999), Kci direktora cirkusa (2000).
01.01.00
Beograma
April 1999.
Potraga za ljubavlju i odgovorima na večna, suštinska pitanja ljudskog bivstvovanja i ovde je, kao u Gorderovom kultnom romanu Sofijin svet, smeštena u dečji svet. Priča o traganju za majkom i porodičnom harmonijom, koja je poremećena njenim odlaskom da nadje sebe jer to nije mogla u porodičnom krugu, ukomponovana je u veću celinu koja funkcioniše po modelu priča u priči. Fantastičnost povesti o ostrvu na kojem su stanovnici 52 karte jednog špila i džoker kao junak koji vidi dublje i jasnije svet oko sebe, oživljen maštom mornara koji je jedini preživeo brodolom, prihvata se kao realnost jednog sveta koji egzistira paralelno sa ljudskim i, što je jedna od strukturnih i značenjskih elemenata romana, uzročno odredjuje ovaj prostor u kojem žive ljudi. Pasijans je determinanta strukturne organizacije narativnog modela gde svaka pojedinačna karta čini deo više strukture koja bi bila neostvariva ako bi makar jedna karta nedostajala. Sa druge strane, sledeći modernu poetičku problematiku vezanu za teškoću pisanja i fenomen priče kao paralelne stvarnosti koja kvalitativno ne zaostaje za životom u realnim, ljudskim kategorijama, pisac je plastificiranim junacima Misterije dao u zadatak da ispričaju pripovednu srž romana i na taj način povežu vremenski i prostorno udaljene likove koji se, kako priča odmiče, prikazuju kako glavnom junaku, dečaku Hansu Tomasu, tako i čitaocima, kao fatumski povezani delovi jedne više priče. U pitanju je priča o sudbini i porodičnom prokletstvu što je vešto, zajedno sa svim ostalim referencama antičke filosofije, interpolirano u pripovedanje upravo idejom da nestalu majku dečak Ii otac nadju u Grčkoj. Ako se ima u vidu da ovaj roman prethodi Sofijinom svetu mogli bismo zaključiti da on predstavlja neku vrstu uspelog vežbanja za problematiku kojom se bavi u svom najpoznatijem ostvarenju. Elementi bajke, avanturističkog romana i legende nesumnjivo čine ovu prozu čitljivom ali, sa druge strane, nakon već pročitanih Gorderovih stranica u Sofijinom svetu, deluju isuviše poznato i na momente, isforsirano. Traganje za velikim istinama i suštinama jedan je od imperativa pisanja i umetničkog izražavanja svake vrste. Svako njihovo eksplicitno iznošenje, koje je onda i neophodno uprošćeno verbalizovano, ostavlja veliki prostor sumnji prema takvim istinama.
Gordana Bekčić
