Rođen sam pri kraju trajanja Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, potom sam se školovao u zemlji koja više nije bila kraljevina i izučio za arhitektu. Od tada sam se bavio arhitekturom i urbanizmom, najviše u Beogradu, ali i u Parizu, Sarajevu, Zenici, Moskvi, Skoplju, Kruševcu, Nišu, Jakucku, Sočiju... i praktikovao zanat neprekidno, a stvaralački adrenalin smirivao učestvovanjem na javnim konkursima - tako sam osvajao pravo da projektujem i gradim.Sedamdesetih godina prošlog veka, sa Mišom, Vladom, Bracom i drugarima osnovao sam CEP i kada smo postavili nove standarde u urbanizmu i planiranju i uspostavili komunikaciju sa radoznalim ljudima iz cele Jugoslavije, posle deset godina, razišli smo se, a ja sam sa Milicom i posle Kićom ustoličio Preduzeće za arhitekturu „Slavija biro» gde sam uradio najveći deo dodeljenog mi zadatka na unapređenju planete. Ipak, od svega što sam stvorio u arhitekturi, najviše cenim projekat našeg porodičnog splava na Adi Ciganliji i jednu u nizu promenjenih fasada zgrade JDP-a koju uredih sa Čedom.Posle sam prihvatiio da budem Glavni arhitekta Beograda, što me nije sprečilo da i dalje crtam svoje dnevne beleške, grafičke replike i komentare o stvarima koje se događaju oko mene, ali i meni. Isto to radim i dalje i pošto sam opet samo Arhitekta.
