Kristali uma i duše

eljskom krugu prvo i počasno mesto pripada Dimitriju Panfilovu kao pokretaču i organizatoru najlepše vrste okupljanja ljudi bliskih po srodnosti duha, estetskim i umetničkim afinitetima kao i zajedničkoj težnji da s eprocvast tvoraštva i lepote stavi kao princip nad principima iznad svake materijalne, političke ili fizičke dobiti. Godinama sam sa najvećim uživanjem osluškivao kad će zazvoniti telefon iz vukovarskog doma mog dragog Dimitrija sa pozivom na predstojeću „panfilijadu“, sjajnu i raskošnu, i, bojim se nikad više ponovljivu gozbu za telo i duh, čija je ulaznica bila spremnost učesnika da žza vreme „gozbe“ odmah tu, na licu mesta, improvizuje svoju besedu u video kameru domaćina. Na bilo koju temu i sa bilo kojom minutažom. Pre nekoliko godina Dimitrije Pnafilov je objavio jednu knjižicu odabranih tekstova iz ovih beseda, među kojima ima i takvih koje danas, iako kazivane pre više od petanest godina, zvuče kao zlokobne opomene i najave zla koje nas je posle toga snašlo i učinilo kraj našim okupljanjima.
Sada nas je Dimitrije Panfilov obradovao jednom novom i drukčijom zbirkom: antologijom najlepših mudrih, lepih i duhovitih izreka i aforizama skupljanih godinama sa svih mogućih jezika i iz, takoreći, svih kulturnih baština sveta. Tako smo dobili svetsku riznicu ljudske pameti, lepote i humora u kojoj dostojno a poneki put i reprezentativno mesto zauzimaju i naši aforističari, uključujući tu i samog autora, koji nije samo marljivi skupljač nego i kreativni pregalac.
Niko ne može tačno da obeleži trenutak kad se prvi put javila potreba ljudska da se zabeleži i preda svom potomstvu sažeta i proverena sinteza zajedničkog iskustva. U svakom slučaju, ona sasvim sigurno datira pre pojave svake pismenosti: u takozvanim usmenim civilizacijama, svaki duhovni prozvod a naročito onaj koji ima poslovični i gnomski karakter (ako mu oduzmemo magijsku funkciju eto nečeg što podseća na naš savremeni aforizam!) predstavljao je i nezaobilazno sredtsvo vaspitanja. Narodne izreke koje se bliže našem aforizmu vekovima su služile da razvijaju smisao i potrebu za sašetim, slikovitim, lepim izražavanjem; razvijale su smisao za humor i pošalicu, upućivale članove zajednice šta valja, a šta ne valja činiti.