Kolaboracionisti pred sudom Ozne

01.06.19

Istorija 20. veka, god. 37, 2/2019
Kolaboracija zauzima istaknuto mesto u spektru kontroverznih tema o Drugom svetskom ratu. Takve teme, posebno u Srbiji, i danas izazivaju podele u društvu. Mnogi istoričari koji su pokušali da, poštujući pravila struke, osvetle kolaboraciju u Jugoslaviji nisu mogli da izbegnu žigosanje kako od šire čitalačke publike, tako i od kolega istoričara. Neki su označeni kao pristalice partizana, a drugi kao pristalice četnika, Ljotića ili Nedića. U ovakvim okolnostima možda je najbolje za istoričara da se vrati izvorima, kritički ih priredi i predstavi čitaocima. Ostavljajući im tako da sami donose zaključke. Knjiga Kolaboracionisti pred sudom OZN-e predstavlja zbirku priređenih saslušanja četvorice kolaboracionista datih u Odeljenju za zaštitu naroda. Izuzetna vrednost dela leži u tome što omogućava sagledavanje arhivske građe koja nije dostupna čak ni mnogim istoričarima. Zatvorena vrata arhiva ili pak selektivna dostupnost građe nastale radom tajnih službi predstavljaju veliki problem za rad istoričara i istraživača, stoga dokumenta koja su ovde objavljena imaju posebnu težinu i značaj. Nažalost, predstavljen je samo mali deo zaključane građe koja je neophodna za razumevanje Drugog svetskog rata i sistema nastalog posle njega. Velika količina pohranjene građe koja bi možda promenila zaključke do koji su došli istoričari i dalje je nedostupna. Naročit problem se javlja kada je reč o dosijeima, jer oni osim vrednosti za istoriju imaju i presudnu ulogu u procesima rehabilitacije i restitucije. Ipak, Srbija i dalje nije donela Zakon o otvaranju dosijea. Knjiga ima 582 strane, a od toga arhivska dokumentacija (izjave, saslušanja i suočenja) zauzima blizu 500 stranica. Podeljena je na četiri jasna poglavlja, a umesto uvoda dat je kratak osvrt na kolaboracionističku upravu u Srbiji tokom Drugog svetskog rata i ulogu tajne službe u revolucionarnom, tj. komunističkom sistemu. Originalna dokumenta o saslušanjima četvorice kolaboracionista, Milana Nedića, Dragog Jovanovića, Tanasija Dinića i Koste Mušickog, čuvaju se u Vojnom arhivu i Istorijskom arhivu Beograda. U dokumentima nisu vršena leksička i gramatička prilagođavanja savremenom pravopisu, već su jedino ispravljene štamparske greške. Ovim su priređivači želeli da sačuvaju duh toga vremena i originalnost dokumenata. Potrudili su se da knjigu obogate i foto-materijalom. Fotografije, ratni plakati, proglasi i leci iz tog perioda služe da verno prikažu i predstave jedno vreme, odnosno jedan rat koji je usmerio tok svetske i domaće istorije. Koautori su se potrudili da o pomenutim kolaboracionistima daju kratke biografije. Te biografije su dovoljne da upute čitaoca i pomognu mu da bolje razume priređena saslušanja koja su svakako glavni deo knjige. Zato se one i nalaze na početku svakog poglavlja. One prosto teraju čitaoca da sebi postavi neka važna pitanja poput: Koji su bili motivi jednog Tanasija Dinića, „balkanskog Lorensa od Arabije“, sa blistavom vojničkom i diplomatskom karijerom da zauzme mesto ministra unutrašnjih poslova u „Vladi narodnog spasa“? U delu o najznačajnijem predstavniku kolaboracionističkog aparata u Srbiji – predsedniku vlade Milanu Nediću, pored saslušanja pred islednikom Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, kao i pred islednikom Odeljenja za zaštitu naroda, priložena je i izjava Nedića o njegovom radu kao ministra vojske i o držanju tokom Aprilskog rata. O upravniku Beograda i šefu Srpske državne bezbednosti Dragomiru Jovanoviću predstavljeni su zapisnici sa 22 saslušanja. Iako su saslušanja Milana Nedića i Dragog Jovanovića već objavljivana u delovima, priređivači su smatrali da je potrebno kritički ih prirediti i na jednom mestu objaviti. Saslušanja komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa Konstantina Mušickog i ministra unutrašnjih poslova Tanasija Dinića su prvi put objavljena u ovoj knjizi. Treba napomenuti da jedino Kosta Mušicki nije bio saslušavan pred organima OZN-e, već od strane pomoćnika Javnog tužioca Srbije Mirka Perovića. Nedića, Jovanovića i Dinića saslušavao je jedan od najveštijih islednika OZN-e major Milorad Milatović. Trojicu najistaknutijih kolaboracionista sud je osudio na smrt, a presuda je izvršena 17. jula 1946. godine. Takva presuda bi sigurno glasila i za Milana Nedića da nije po zvaničnom verziji 4. februara skočio sa trećeg sprata zgrade OZN-e koja se nalazila u ulici Braće Jugovića. Iako su presude pomenutoj četvorici bile donesene mnogo pre pokretanja procesa, zvanično je sud presudio na osnovu datih saslušanja. Da li saslušanja opravdavaju presudu? Na ovo pitanje knjiga ne daje odgovor, ona samo donosi materijal koji svako može da tumači na svoj način. Cilj knjige je da svakog ko je pročita stavi u ulogu sudije i da na osnovu priređenih saslušanja i biografija donese sopstveni sud o vodećim kolaboracionistima u Srbiji. Činjenice dobijene na osnovu izvora su najpouzdanije i najverodostojnije sredstvo u borbi protiv predrasuda i stavova izgrađenih na osnovu neproverenih, malobrojnih ili pogrešnih činjenica. Nadamo se da će delo istoričara dr Srđana Cvetkovića, Radeta Ristanovića i Nebojše Stambolije inspirisati ostale naučnike i istraživače da priređuju i objavljuju arhivske izvore do kojih se teško dolazi. Objavljivanjem građe o saslušanjima četvorice kolaboracionista autori su na poseban način otvorili „beogradski proces“ na kome se sudilo dvadeset četvorici optuženih za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941–1945). Zbog toga očekujemo da će autori nastaviti sa priređivanjem i ostalih saslušanja lica osuđenih na krunskom procesu „najvećim ratnim zločincima i izdajnicima“ u Jugoslaviji. Objavljivanje nedo stupnih izvora, posebno dokumentacije nastale radom tajnih službi, od krucijalne je važnosti za rasvetljavanje i sveobuhvatno sagledavanje uloga koje su pojedine ličnosti imale u Drugom svetskom ratu. Ovakvi arhivski izvori bi pomogli da se smanji broj crno-belih stavova koji dovode do podela u društvu oko jednog od najsloženijih i najkontroverznijih perioda u srpskoj istoriji.
Nemanja Mitrović