Kanon

25.12.09

Autorka knjige Kanon: Vrtloženje divnih temelja nauke, koja je upravo objavljena u izdanju beogradske kuće NNK Internacional, Natali Endžier vodeća je američka naučna spisareljica, kolumnistkinja u Njujork tajmsu, a za svoj rad nagrađena je Pulicerovom nagradom, 1991. godine.
Rodila se 1958, odrasla u Bronksu, studirala na Njujorškom univerzitetu i od najranije mladosti počela da piše za Diskaver i Tajm magazin, da bi od 1990. postala kolumnista u Njujork tajmsu za koji i sada radi. Autorka je takođe i veoma zapaženih i nagrađivanih knjiga Lepota zverskog i Prirodne opsesije, kao i bestselera Žena: Intimna geografija (koja početkom 2010. izlazi u izdanju NNK Internacional).
Natali u Kanonu pokušava da podari vodič kroz temeljne pojmove savremene nauke koje bi istraživači u svim glavnim naučnim disciplinama - fizici, hemiji, biologiji, geologiji i astronomiji - hteli da svako, pojedinačno, razume u svojoj oblasti. Da bi to postigla, razgovarala je sa svakim važnijim naučnikom na zapadu, svakim nobelovcem i profesorom koji je ostavio dublji trag u savremenoj nauci i temeljno proučila sva objavljena otkrića u vremenu sadašnjem.
Nakon svih intervjua sa vodećim naučnicima današnjice kakav je vaš utisak - da li u vremenu sadašnjem postoje genijalne ličnosti poput Arhimeda, Njutna, Ajnštajna ili Tesle? Da li ste ih upoznali?
- Pretpostavljam da pod genijalni podrazumevate ljude uzvišenog duha, a ne lakoumne osobe, što jeste današnje značenje te reči u engleskom jeziku. U tom slučaju moram reći da, mada sam upoznala mnogo briljantnih naučnika, nisam sigurna da iko od njih može da ponese titulu fantastičnog uzora kakvi su bili Njutn ili Ajnštajn. Danas je istraživaču pojedincu mnogo teže da razbije kalup i nametne se, zato što današnja istraživanja zahtevaju više kolektivnog rada nego što je to bio slučaj u prošlosti. Bez obzira na sve, uvek sam impresionirana širinom, dubinom i brzinom umova na koje nailazim u svakom razgovoru sa naučnicima-istraživačima. Jer, koliko god danas teško bilo da postanete revolucionarni mislilac, isto toliko je teško postati i glup naučnik.
Od lansiranja Hablovog teleskopa u Zemljinu orbitu, do realizacije projekta ljudskog genoma (sa personalnim kompjuterima kao novim točkom ljudske civilizacije), da li mislite da smo u predvorju nove (mentalne) revolucije, novog krupnog koraka ljudske istorije, ili je „sve već otkriveno“, kao što se može čuti među današnjim intelektualcima?
- Oh, toliko toga još ima da se otkrije! Šta je crna materija? Šta je crna energija? Da li oni uopšte postoje ili su naše predstave o tome kako je svemir ustrojen naprosto pogrešne? Kakva je priroda vremena? Kako je nastao život na ovoj planeti? Šta je svest? Pitanja naviru. Mene najviše zanima da li ćemo mi, kao vrsta, potrajati dovoljno dugo da otkrijemo sve preostale delove te slagalice.
Da li mislite da su nam sva ta velika otkrića, ostvarena na kraju drugog milenijuma hrišćanstva, otvorila nova „Vrata Raja“ (zdravog života i blagostanja) ili nas ta „vrata“ vode u neki novi „Pakao“ (još svirepijih ratova, novih veštački izazvanih pandemija, novih vidova ropstva itd)?
- Kada sve saberemo, plodovi nauke bili su spektakularni i mnogi od nas bi bez njih umrli još u detinjstvu ili ranoj mladosti. Ja sam, na primer, potpuno zavisna od mojih kontaktnih sočiva da bih videla, kao i od lekova za tiroidnu žlezdu koji mi nadoknađuju vitalni hormon koji moja oštečena žlezda više ne luči. Električna struja, centralno grejanje, antibiotici, vakcine, internet, valjana kanalizacija i vodovod - sve to nema cenu.
Ali mi isto tako nastavljamo da ulažemo sramotne hrpe novca u ratnu tehnologiju i stvorili smo oružja koja mogu da zbrišu našu civilizaciju za par minuta. Ali nema greške, život će se nastaviti. On je opstao na Zemlji tokom gotovo četiri milijarde godina i nastaviće da zove Zemlju svojim domom bez obzira da li mi tome prisustvovali ili ne. Nadam se samo da ćemo pronaći načina da suzbijemo svoje pogubne porive.
Smatrate li da ćemo sada biti u stanju da preispitamo biogeološku prošlost Zemlje na naučno pouzdan način, da popravimo i dopunimo Darvinovu teoriju evolucije, da razjasnimo da li je život uvezen izvan Sunčevog sistema ili je autohton, samorodan?
- Da li su kockice od kojih je sazdat život nastale na Zemlji ili su ih ovamo doneli asteroidi ili komete pre mnogo milijardi godina ostaje nepoznato. Ali u oba slučaja, ono što je izvan svake sumnje, jeste da je proces evolucije posredstvom prirodnog odabiranja oblikovao tokove života od trenutka kada su najranije pra-ćelije počele da se dele.
Pošto verujete u postojanje drugih civilizacija u svemiru smatrate li da je tvrdnja nekih mudrih ljudi u prošlosti da je naš svet „poput ploče“ zapravo povezan sa drevnom (praistorijskom) spoznajom da naša Galaksija ima upravo taj oblik?
- Nisam sigurna šta podrazumevate pod tim pitanjem. Pitate li da li su naši preci imali neku vrstu urođene, podsvesne spoznaje o obliku Mlečnog Puta ili da su nas možda vanzemaljske civilizacije u nekom trenutku u prošlosti posetile i prenele praistorijskim ljudima znanje o kracima i diskoidnom (spljoštenom) obliku naše galaksije? Skeptična sam prema obema idejama, ako ste svojim pitanjem na to mislili.
Mislite li da bismo mogli, u bliskoj budućnosti, da pružimo odgovor na pitanje - „Odakle dolazimo, ko smo i kuda idemo“?
- Uverena sam da bismo mogli da proniknemo u pojedinosti toga kako je život nastao na Zemlji, kao i da bismo mogli da razvijemo valjane matematičke modele kojima bismo mogli da rešimo duboku tajnu toga šta je prethodilo Velikom prasku pa, prema tome, i onoga što je stvorilo naš svemir. Pitanje o tome ko smo manje je stvar čiste nauke, bolje adrese su filozofija, umetnost, psihologija, politika itd. Ličnio verujem da mi sami stvaramo svoje umne spoznaje. Da je naša velika privilegija i najdublja odgovornost u tome što smo jedini oblik života koji o tome ima svest. A odgovor na to pitanje, ko smo i ko se nadamo da ćemo postati, nedvosmisleno će nam pokazati kuda smo se zaputili.

Autor: Veljko Nikitović