Harold Pinter (engl. Harold Pinter, 10. oktobar 1930, istočni London - 24. decembar, 2008.) je bio engleski književnik, urednik, pesnik i politički aktivista. Napisao je dvadeset dela, dvadesetjedan scenario i režirao je dvadesetsedam pozorišnih produkcija.
Dobitnik je Šekspirove nagrade za književnost (Hamburg), Evropske nagrade za književnost (Beč), Pirandelove nagrade (Paralmo), Dejvid Koen britanske nagrade za književnost, Lorens Oliver nagrade i Molijerove nagrade za životno delo.
Pinterovo interesovanje za politiku je veoma javno. Godinama je otvoreno i snažno govorio o zloupotrebi državne moći u međunarodnoj politici uključujući i NATO bombardovanje SR Jugoslavije.
Harold Pinter je engleski pisac koji je postigao svetski uspeh, to je jedan od najkompleksnijih pisaca nakon Drugog svetskog rata. Njegova dela su zapažena po upotrebi tišine, koja povećava tenzije u korist nedovoljnog razumevanja i kriptičnog razgovora. U istoj meri prepoznatljive su «Pinterove teme»: erotska fantazija, bezimena pretnja, opsesivnost i ljubomora, porodična mržnja i mentalno uznemiranje.
Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2005. godine.
U saopštenju nobelove zadužbine se, između ostalog, navodi je Pinter u svom radu "otkriva bezdane u svakodnevnim pričama", kao i da je "Pinter vratio pozorište na osnovne elemente: Zatvoren prostor i nepredvidiv dialog, gde ljudi zavise jedni od drugih, a varke se ruše."
"Njegov slobodni stil, pun pretećih tišina, doprineo je stvaranju prideva "Pinterovski"."
Harold Pinter je 2. novembra na Izbornoj skupštini SANU 2006. godine izglasan za člana SANU.