Giljermo del Toro (1964) meksički je reditelj koji od 1998. godine živi u SAD. Još u srednjoj školi je počeo da se bavi filmom. Deset godina se bavio dizajnom šminke, a u 21. godini je snimio svoj prvi film. Saosnivač je filmskog festivala u Gvadalahari, a osnovao je i svoju produkcijsku kuću Tekila gang. Za film Panov lavirint dobio je nagradu Goja za najbolji film 2006, a 2007. osvaja tri Oskara: za scenografiju, fotografiju i šminku. Režirao je filmove: Helboj, Helboj 2, Blejd 2, Panov lavirint, Đavolja kičma, Mimika, Kronos. Zanimljivo je da je Del Toro odbio da režira filmove kao što su Letopisi Narnije: Lav, veštica i orman i jedan od filmova iz serijala o Hariju Poteru.
Njegovi filmovi su spoj horora i fantazije, tema koje su ga još od detinjstva fascinirale. Oduvek je gajio veliku ljubav i naklonost prema čudovištima, neupokojenima – vampirima, zombijima, đavoljim stvorenjima – za koje kaže da su njegov fetiš, objekat divljenja, skoro antropološke opčinjenosti. Stoga nije ni čudo što je, pored tolikih filmova na tu temu, odlučio da, zajedno sa Čakom Hoganom, napiše i vampirsku trilogiju. Godine 2009. izdao je prvi deo trilogije – Soj, 2010. drugi – Pad, a trenutno radi na trećem delu.
Mada odgojen u katoličkom duhu, takvo obrazovanje smatra „morbidnim“. Sebe smatra ateistom, ali citira Bunjuela – „Ateista sam, bogu hvala!“ Ono u šta, međutim, veruje jeste Čovek, Čovečanstvo, nešto što je najbolje ali i najgore što je moglo da zadesi svet u kojem živimo.