Fumiko Enci (1905–1986), jedna je od najboljih japanskih književnica XX veka. Rodena je u Tokiju. Njen otac, Kazutoši Ueda, bio je cuven, univerzitetskii profesor japanskog jezika. Neposredno pre završetka Ženskog japanskog univerziteta, Enci je upisala studije drame. Njen prvi komad Bucna noc u kasno prolece, izveden 1928. godine u Cukidijenom malom teatru, doživeo je veliki uspeh. Sa 25 godina udala se za jednog poznatog novinara, ali se razvela posle ratnih godina u kojima joj je uništena sva imovina, i posvetila se pisanju. Njen kraci roman Vreme gladi (1953) docekan je sa oduševljenjem, i od kritike i od citalaca. Za njega je dobila nagradu Društva ženskih pisaca. Zbog bolesti i manjih psihickih problema, njeno pisanje postalo je realisticno i ona je raskinula sa tradicionalnim japanskim stilom. Veliki uticaj na nju imali su E. A. Po, Kafu Nagai, R. Akutagava a posebno ?uniciro Tanizaki cijim je sadomazohistickim estetizmom bila opsednuta. Dobila je najvažnije književne nagrade, Nagradu za životno delo i bila je clanica Japanske akademije umetnosti. Njena najpoznatija dela su: Godine išcekivanja, Maska, Šaputanje kiše, Magla...