Erik

I tako je Rinsvind otvorio oči. Iznad njega je bila tavanica; ako je bio pod, onda je bio u gadnom sosu.
Za sada je bilo dobro.
Oprezno je napipao povšinu na kojoj je ležao. Bila je rapava, drvena zapravo, s neobičnom rupom od eksera. Bila je to ljudska vrsta površine.
Uši mu zabeležiše pucketanje vatre i nekakvo krčkanje, iz nepoznatog izvora.
Njegov nos, osećajući da je ostavljen po strani, požurio je da mu prenese dašak sumpora.
Dobro. I šta se iz svega toga može zaključiti? Leži na grubom drvenom podu u sobi obasjanoj vatrom iz kamina, u kojem nešto krčka i ispušta miris sumpora. U svom nezemaljskom, snenom stanju bio je veoma zadovoljan ovakvim procesom rasuđivanja.
Šta još?
A, da.
Otvorio je usta i počeo da vrišti, vrišti i vrišti.
Ovo je učinilo da se oseti malo bolje.
Ležao je još neko vreme. Kroz ispreturanu hrpu njegovih sećanja ispuzaše prizori jutara u krevetu dok je bio dečak i dok je očajnički delio vreme u sve manje komadiće kako bi odložio onaj užasni trenutak ustajanja i suočavanja sa životnim problemima kao što su u ovom slučaju bili, ko je, gde je i zašto je.

Pčele Smrti velike su i crne, njihovo zujanje duboko je i sumorno, a svoj med čuvaju u saću belom poput oltarnih sveća. Med je crn kao noć, gust kao greh i sladak kao šećerni sirup.
Dobro je poznato da osam boja čini belu. Ali, postoji i osam boja crnila, za one koji imaju moć da ih opaze, a košnice Smrti postavljene su usred crne trave, u crnom voćnjaku, pod crnim pupoljcima koji su na drevnim granama s kojih će naposletku roditi jabuke koje... hajde da to kažemo ovako... verovatno neće biti crvene.
Trava je sada bila kratka. Kosa koja je obavila posao bila je naslonjena na čvornovato stablo kruške. Sada je Smrt pregledao svoje pčele, nežno odižući saća svojim koštanim prstima.
Nekoliko pčela zujalo je oko njega. Kao i svi pčelari, Smrt je nosio veo. Problem nije bio u tome što je negde mogao da bude uboden, ali ponekad, pčela bi mu uletela u lobanju, a onda bi tu zujala stvarajući mu glavobolju. Dok je držao saće naspram sive svetlosti svog malog sveta negde između stvarnosti, osetio se najblaži drhtaj. Brujanje se začu od košnica, list otpade. Dašak vetra dunu za trenutak kroz voćnjak, a to je bilo nešto najtajanstvenije, jer je vazduh u zemlji Smrti uvek topao i ustajao.
Smrti se učini da je načas čuo zvuk stopala u trku i glas koji izgovara, ne, glas koji razmišlja jojsranjejojsranjejojsranje, umreću, umreću, UMREĆU!
Smrt je skoro najstarije stvorenje u univerzumu, s navikama i načinima razmišljanja koje smrtnik ne bi mogao ni da pokuša da shvati, ali zato što je takođe bio i dobar pčelar pažljivo je vratio saće u odgovarajuću pregradu i stavio poklopac na košnicu pre nego što će odreagovati.
Vratio se kroz mračnu baštu do svoje kolibe, skinuo veo, pažljivo isterao nekoliko pčela koje su se izgubile u dubinama njegove lobanje i povukao se u radnu sobu.
Dok je sedeo za svojim radnim stolom došlo je do novog naleta vetra koji je zazvečao peščanim satovima po policama i naterao veliko klatno sata u predvorju da zastane, makar i na tren, u svom neprekidnom poslu seckanja vremena na prihvatljive delove.
Smrt uzdahnu i usredsredi pogled.
Ne postoji mesto gde Smrt ne bi otišao, ma kako bilo udaljeno ili opasno. U stvari, što je opasnije, veća je verovatnoća da je on već tamo.
Sada se zagledao kroz izmaglicu vremena i prostora.
Oh, reče. Pa to je on.

* * *

Bilo je toplo popodne kasnog leta u Ank
-Morporku, inače najnaprednijem, najužurbanijem i, iznad svega, najnaseljenijem gradu na Disku. Sada su sunčeva koplja postigla ono što bezbrojni osvajači, nekoliko građanskih ratova i zakon o policijskom času nikada nisu uspeli. Primirili su ga.
Psi su dahćući ležali u užarenoj hladovini. Reka Ank, koja nikada nije, što bi se reklo, blistala, cedila se između svojih obala kao da joj je toplota isisala svu živost. Ulice su bile prazne, vrele poput pećnice.
Nijedan neprijatelj nikada nije osvojio Ank--Morpork. Dobro, tehnički jeste, veoma često; grad je bio gostoprimljiv prema rasipnim varvarskim osvajačima, ali nekako bi zbunjeni napadači uvek otkrili, nakon nekoliko dana, da više nisu posedovali svoje konje, a za par meseci bili bi samo još jedna od manjinskih grupa u gradu, ponosna na sopstvene grafite i prodavnice hrane.
Ali, vrućina je opkolila grad i nadirala je preko zidova. Prekrivala je ustreptale ulice kao pokrov. Pod let-lampom sunca ubice su bile previše umorne da bi ubijale. Lopove je pretvarala u poštenjačine. U bršljanom prekrivenom utvrđenju Nevidljivog univerziteta, glavnog magijskog obrazovnog centra, stanovnici su dremali dok su im preko lica bile nakrivljene njihove špicaste kape. Čak su i muve zunzare bile suviše iscrpljene da bi udarale u prozorska stakla. Grad je sijestirao, čekajući zalazak sunca i kratkotrajno, vruće, somotsko zatišje noći.
Samo je Bibliotekaru bilo sveže. Uz to je još visio i ljuljao se.
Ovo je bilo zbog toga što je postavio nekoliko konopaca i prstenova u nižim podrumima biblioteke Nevidljivog univerziteta – tamo gde su se čuvale, ovaj, erotske[1] knjige. U kacama s lomljenim ledom. A on se sanjivo klatio u svežim isparenjima iznad njih.
Sve magijske knjige vode sopstvene živote. Neke od živahnijih ne mogu se prosto privezati lancima za police; one moraju biti zakovane ekserima da bi ostale zatvorene ili se čuvati između čeličnih ploča. Ili, u slučaju tomova o magiji tantričkog seksa za ozbiljne znalce, moraju se čuvati pod veoma hladnom vodom kako bi se sprečilo da buknu i oprlje krajnje očigledne korice.
Bibliotekar se lagano klatio napred-nazad povrh klokotavih kaca, spokojno dremajući.
Onda koraci naiđoše niotkuda, protutnjaše podom stvarajući zvuk koji je grebao po samoj površini duše i nestadoše kroz zid. Začuo se slabašni, udaljeni uzvik koji je nalikovao na obogoviobogoviobogovi, ovo je TO, UMREĆU.
Bibliotekar se probudio, izgubio oslonac i pljusnuo u pedalj duboku mlaku vodu, koja je bila sve što je stajalo između Radosti tantričkog seksa sa ilustracijama, za napredne studente, od Dame i spontanog sagorevanja.
A zlo i naopako bilo bi po Bibliotekara da je bio ljudsko biće. Srećom, trenutno je bio orangutan. S toliko sirove magije koja je pljuskala po Biblioteci čudo bi bilo da se nesreće nisu ponekad dešavale, a jedna naročito upečatljiva pretvorila ga je u čovekolikog majmuna. Nije mnogo ljudi dobilo priliku da napusti ljudski rod i da ostane u životu, pa se on nepokolebljivo opirao svim naporima da bude vraćen u pređašnji oblik. Pošto je bio jedini bibliotekar u univerzumu koji je mogao stopalima da uzima knjige, Univerzitet nije previše ni insistirao na tom pitanju.
To je takođe značilo da je njegova predstava idealne ženske osobe sada izgledala nekako poput vreće masla proterane kroz valjak starih unutrašnjih guma, te je tako bio srećan da se izvuče sa samo blažim opekotinama, glavoboljom i nekim prilično nejasnim osećanjima u vezi s krastavcima, koja su nestala do večere.
Iznad, u Biblioteci, priručnici su pucketali i šuškali stranicama, zaprepašćeni, dok je nevidljivi trkač grabio pravo kroz police nestavši, tačnije, nestavši još više...

25.03.19 Bookwar

Izdavačka kuća Laguna osnovana je aprila 1998. godine. Prvi i jedini naslov objavljen te godine bila je Boja magije Terija Pračeta. Dvadeset godina kasnije mnogi koji su u međuvremenu postali ljubitelji dela ovog autora više nigde nisu mogli da nađu prva izdanja ovih knjiga. Zbog njih, kao i zbog onih koji bi tek trebalo da načine prve književne korake na Disksvetu, Laguna je, u godini jubileja, odlučila da objavi drugo izdanje Boje magije. Budući da je potez dočekan sa oduševljenjem doneta je odluka da se ovakva praksa nastavi i u godina koja nije jubilarna. Druga i treća knjiga Terija Pračeta koje je Laguna odlučila da reprintuje jesu Erik i Mort. Hajde, da se podsetimo o čemu se tu, beše, radi.

Mort

Smrt dolazi po svakog. U jednom trenutku je posetila i Terija Pračeta, slavnog pisca još slavnijeg serijala knjiga o Disksvetu (ovaj događaj smo mogli uživo da pratimo na Pračetovom Tviter profilu). A upravo na tom svetu ravnom kao ploča, postavljenom na leđima četiri slona koji stoje na jednoj kornjači, Smrt je došla po Morta. Mort je tinejdžer koga bogovi nisu baš obdarili dobrim osobinama za nasleđivanje porodičnog biznisa. Zato ga otac odvodi na lokalnu berzu rada ne toliko sa nadom da će sin pronaći prigodnu karijeru, već da ga, jednostavno skine sa grbače. Mort baš nema sreće. Taman kada je pomislio da ga niko neće za učenika prilazi mu Smrt. Znate već – crna odora, manekenska, da ne kažemo anoreksična, građa, do zuba naoružan kosom i cinizmom… Ne možete ga ne prepoznati kada ga ugledate. Smrt je u napadu krize srednjih godina (događa se i najboljima od nas) odlučio da sebi pribavi jednog šegrta. Evo, Morta, na primer. Nakon što ga Smrt ubedi da nije neophodno da za potrebe šegrtovanja bude mrtav Mort prihvata ponudu i odlazi na imanje svog novog učitelja. Tamo upoznaje Isabelu, ćerku novog gospodara, kao i Alberta, moćnog čarobnjaka koji je u određenom trenutku života poželeo da prevari Smrt i koji je trenutno zaposlen kao Kosačev kuvar.

A onda je počelo šegrtovanje.

Smrt nikada nije bila smešna i zabavna kao u romanima Terija Pračeta. Mort je četvrti Pračetov roman o Disksvetu, a prvi u kome je, uslovno govoreći, Smrt u prvom planu. Pračet je nekoliko puta izjavio kako je Mort njegova omiljena knjiga u serijalu, na izboru BBC-a ova knjiga je našla mesto među prvih sto najomiljenijih knjiga i kao omiljena Pračetova knjiga. Doživela je adaptaciju za strip, radio, pozorište i mjuzikl. Kompanija Dizni je nakon završetka filma Princeza i žabac imala ideju da adaptira i knjigu Mort. Od odve ideje se odustalo, a Dizni je umesto toga uradio animirani film Moana. Izdavačka kuća Laguna je odmah nakon Boja magije i Erika odlučila da baš Mort bude treći reprint ovog autora kako bi oni koji su prvi put propustili, kao i oni koji su u međuvremenu postali Pračetovi poklonici, mogli da uživaju u ovom romanu.

Erik
Erik je jedini haker demonologije na Disksvetu. Nije baš savršen u tome, ali radi najbolje što može sa ciljem da mu se ostvare tri želje. Znate, već kako to ide – da bude besmrtan, da vlada svetom i da se najlepša žena na svetu do ludila zaljubi u njega. Možda nije zgoreg napomenuti da Erik ima trinaest (i slovima 13) godina. Iz Utamničenih Dimenzija, umesto nekog običnog i uobičajenog demona svetske ili prve klase, priziva Rinsvinda, verovatno najnesposobnijeg čarobnjaka na Disksvetu i njegov Prtljag. A sa Rinsvindom ništa ne ide kao što je očekivano. Naprotiv. I u tome je najveća zabava.

Erik je deveti roman iz Pračetovog serijala o Disksvetu. U pitanju je neka vrsta nastavka (spinofa, dodatka) knjige Čudotvorac. Erik je originalno objavljen kao ilustrovana knjiga (zato neilustrovano izdanje ima tako mali broj stranica). Nažalost, srpski izdavač, koji je u međuvremenu od strane nezavisnog žirija proglašen za Preduzetnika godine, reprintovao je ovu knjigu bez ilustracija. Istina, sa promenjenom ilustracijom na naslovnici.

Kao jasna aluzija na Fausta ovaj roman je prava mala poslastica za sve ljubitelje Pračeta. Na malom, i sasvim dovoljnom, broju stranica Teri Pračet nas vodi od samog nastanka multiverzuma, pa do samog njegovog kraja imajući dovoljno prostora da nas provede kroz svoju verziju Trojanskog rata i administrativni deo Pakla. Saznaćemo odakle smo potekli i kuda idemo, a to nije malo od ove male knjige.

Teri Pračet kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti. Čitanje njegovih dela može da bude druga najveća zabava po redu. Proverite zašto.

Piše: Milan Aranđelović

01.01.00

Borba
13.04.2001.
Novi roman Terija Praceta "Erik"
Izdavacka kuca "Laguna", koja je stekla reputaciju "fabrike za proizvodnju knjiga Terija Praceta", objavila je i u sredu predstavila njegov roman "Erik".
Za dve i po godine Pracet, britanski bestseler pisac, stekao je vernu publiku u Jugoslaviji koja s nestrpljenjem ocekuje svaka tri meseca "novu dozu" avantura njegovih junaka kao sto je nesposobni carobnjak Rinsvind koji se u "Eriku" ponovo vraca na scenu.
Prema recima vlasnika "Lagune" i prevodioca Dejana Papica, "Erik" je jedan od najkracih, ali najzabavnijih Pracetovih romana u kome se doticu teme koje su pravi izazov za svakog pisca kao sto su besmrtnost, raskorak izmedju zelja i srece. Pracet ih obradjuje na njemu svojstven nacin-inteligentno, jezgrovito, duhovito, dodao je on.