Doba nevinosti

Izdavač: Vulkan izdavaštvo
Naslov originala: The Age of Innocence / Edith Wharton

Njuland Arčer nikada nije zavideo svojim prijateljima na bračnom životu, mada je u Mej Veland pronašao životnu saputnicu, blagu i naivnu, koju podjednako krase čistota misli i lepo ponašanje. Njihova veridba najavljena je diskretno, ali čitavo njujorško visoko društvo oduvek pomno prati svaki korak ovog savršenog para.
Dolazak tajanstvene grofice Elen Olenske, inteligentne i iskusne žene koja se ne plaši da razbija predrasude, uzdrmaće konzervativni i licemerni društveni krem. Uprkos svemu, Njulanda privlači Elena, otvara mu oči i daje moć da vlada svojim osećanjima. On zna da će u sla

tkoj Mej uvek pronaći stabilnost i utehu, ali se istovremeno i pita kakve sve nove svetove može da otkrije uz Elen. Dok se u njemu bore osećanje dužnosti i neobuzdane strasti, svestan je da će mu ta odluka u potpunosti promeniti život – ili ga zauvek uništiti.
Elegantan ali i provokativan, ovaj Pulicerom nagrađeni klasik tragična je ljubavna priča i moćni omaž opasnostima koje vrebaju ljudsko srce dok teži ka savršenstvu.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani


				2019; Broširani povez; latinica; 20 cm; 333 str.; 978-86-10-02982-6;

1599 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Doba nevinosti

Idit Vorton (autor)

1599 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Američka književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

Izdavač: Vulkan izdavaštvo; 2019; Broširani povez; latinica; 20 cm; 333 str.; 978-86-10-02982-6;

Biografija

Idit Vorton

Idit Vorton je američka književnica, dobitnica Pulicerove nagrade za roman Doba nevinosti iz 1921. Tri puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za književnost. Iako je tek sa četrdeset godina objavila prvi roman, bila je veoma plodna spisateljica. Pored romana, pisala je kratke priče, poeziju, kritike, memoare, knjige o dizajnu i putovanjima. Najčešća tema njenog književnog stvaralaštva bila je američko visoko društvo kojem je i sama pripadala.
Rođena u istaknutoj njujorškoj porodici, oblikovala je modni ukus tadašnje javnosti. Ipak je nailazila na osude zbog boemskog života koji je vodila, razvoda i potonje ljubavne afere.Prezir prema američkom životu i moralu iskazala je u svojim delima ( prvenstveno u Kući veselja, 1905.) i kasnijim preseljenjem u Evropu, u Pariz, gde je napisala Doba nevinosti (1920.), gde je umrla. Zapravo, nakon Prvog svetskog rata, u Ameriku se vratila samo jednom, da primi počasni doktorat na Jejlu 1923. U Parizu je okupljala francusku avangardu Valerija, Žida, Moroa, Rodena, Koktoa posećivali su je i Teodor i Elenor Ruzvelt, Rilke, kao i Henri Džejms sa kojim je postala blizak prijatelj. Vortonova i Džejms vodili su intenzivnu prepisku. Oboje u svojim romanima prikazuju razlike i vrednosti u životu i moralu između evropskog i američkog društva.
Godine 1993. Martin Skorseze je snimio filmsku adaptaciju romana Doba nevinosti, sa Danijel Dej Luisom, Mišel Fajfer i Vinonom Rajder u glavnim ulogama. Film je ovenčan brojnim nagradama i priznanjima .