Divlje godine - Tom Waits

01.10.13 Politika

Prva detaljna biografija prati sudbinu jednog od najeminentnijih američkih muzičara i slavi njegovo dela i mit

Frensis Ford Kopola nazvao Toma Vejtsa „princem melanholije”

Tom Vejts je pesnik svih onih koji sklonište od razočarenja traže na dnu čašice – jedan je od citata iz biografije slavnog američkog muzičara pod naslovom „Divlje godine: Tom Vejts – muzika i mit”, koju je napisao Džej S. Džejkobs. U godini kada se navršava četiri decenije od izlaska Vejtsovog debi albuma „Closing Time”, izdavačka kuća „Dereta” objavila je ovu biografiju, u prevodu Ane Miletić, koja na dirljiv način slavi osobenog muzičara, njegovo delo i mit. Knjiga nudi i najkompletniju diskografiju Vejtsa, dostupnu u štampanom izdanju, uz impresivan spisak svih numera kantautora koje su obradili drugi izvođači.
Knjigu potpisuje Džejkobs, koji je objavio i biografiju Tori Ejmos. Godinama je prikupljao građu o svom muzičkom heroju, pažljivo birajući svaku njegovu izjavu, proces nastanka pesme, turneje... Iako u delu nema direktne ispovesti Vejtsa autoru, Džejkobs je kontaktirao s ključnim ljudima za karijeru muzičara, pa su tu svedočenja Tomovih prijatelja i saradnika (Bouns Hau, Dejvid Gefen, Frensis Ford Kopola...)
U prvoj detaljnoj biografiji Vejtsa autor prati sudbinu jedne od najautentičnijih osoba u istoriji muzike, od čoveka iz sirotinjske četvrti koji voli noćni život, marginalce i alkohol do ekscentričnog gospodina seljaka, supruga i oca, koji je uticao na generacije muzičara.
Rođen 7. decembra 1949. u predgrađu Los Anđelesa u porodici nastavnika, davno je izjavio: „Imam ličnost koja se dopada publici. Ja sam kao tip koga su nekad poznavali – odrpan i neodgovoran, i nije daleko dogurao, ali je uvek bio tu da vas nasmeje. Žrtva. Ali, ne smeta mi ta slika”.
Izbacivač, perač sudova, potrčko, pumpadžija, prodavac kišnih glista, upijao je knjige „bitnika”: Džeka Keruaka, Alena Ginzberga, Vilijama Barouza, Čarlsa Bukovskog i jedva obezbeđivao svirke u malim klubovima. Ali, jedne večeri njegov nastup u „Trubaduru” video je menadžer Frenka Zape i Tima Baklija, Herb Koen, a potom i producent Dejvid Gefen. Tako je osobenjak, u pohabanim farmerkama i bušnim cipelama sa cigaretom koju nije gasio, hrapavog vokala, koji je mrmljao i krkljao na sceni a lepotu tražio u prljavštini, i pokušavao da stvori nešto „na šta može da bude da bude ponosan”, dobio diskografski ugovor. Gluvarenje po barovima i ulicama zarad inspiracije, lude godine u motelu „Tropikana”, sudski procesi protiv menadžera i kompanija, borba za autorska prava, susret sa Silvesterom Staloneom, koji mu je otvorio vrata filma; neuspešne njujorške avanture... samo su delići uzbudljivog života Vejtsa, koje nudi knjiga.
Mada je čuvena njegova izjava: „Nikada nisam sreo nekoga ko ima prođu kod žena jer ima album Toma Vejtsa”, tu su i detalji njegovog ljubavnog života. Kao i sećanja na rad sa Kopolom, koji ga je nazvao „princem melanholije”, na filmu „One From the Heart”. Bila je to prekretnica, jer je tad upoznao Ketlin Brenan, koja mu je postala životni i muzički partner, sa njom je izrodio troje dece, zbog nje je prestao da pije i puši, ugladio se...
Pominju se prijateljstva sa Bet Midler, Dastinom Hofmanom, Džimom Džarmušem, Robertom Vilsonom, Kitom Ričardsom, Robertom Altmanom, objašnjava zašto se zaglavljivao u „muzičkom saobraćaju”, zašto je mrzeo političare...
„Svi žele da uvek bude leto, u vezama, u karijeri. A kad vreme počne da se menja, misle da je bolje da pobegnu. Zato je potrebna određena doza upornosti”, kazuje emotivni i beskompromisni umetnik, hroničar usamljenosti, bajkoviti šaljivdžija, čovek koji stvara u garaži, štali, kolima, ostavi, toaletu...
Vejtsova dugovečnost može da se pripiše i tome da nikad nije bio hit meseca, piše Džejkobs. On nije superzvezda, već zanatlija i umetnik. „Razlog zbog koga sam ušao u svet muzike je da ne bih morao da se prilagođavam”, rekao je jednom. Verovatno je zato i danas, posle više od četiri decenije, Tom Vejts otelotvorenje sna o slobodi!

Nevidljivi pisac

Gotovo svako izdanje Vejtsa kritika je dočekala hvalospevima, ali prodaja na tržištu to nikada nije pratila. Davno je Gefen proročki rekao: „Taj momak nikada neće imati hit singl.”
Vejtsa popularnost nikada nije zanimala, a pravo na privatnost bilo mu je sveto: „Volim da odlazim na mesta gde mogu da budem nepoznat i samo sedim. To je ono što pisci žele – da budu nevidljivi.”

J. Koprivica