Antonio Gramši (ital. Antonio Gramsci; Ales, 22. januar 1891 — Rim, 27. april 1937) je bio italijanski pisac, političar, marksista i društveni teoretičar. Bio je sin nižeg državnog službenika. U socijalističku partiju učlanio se 1913, a 1921. postao je generalni sekretar novoformirane ?omunističke partije. Iako je bio poslanik Musolini ga je 1926. smestio u zatvor gde je ostao do kraja života. U zatvorskim beleškama (napisano između 1925 — 1935, objavljeno 1971) pokušao je da da protivtežu naglasku koji ortodoksni marksizam stavlja na naučni determinizam ističući značaj političke i ideološke borbe. Iako zastupnici evrokomunizma tvrde da je Gramši na njih izvršio uticaj on je čitavog života bio lenjinista i revolucionar. Gramši je bio jedan od osnivača i lidera ?omunističke partije Italije, u svojim delima osobito se bavio pitanjima i analizom kulture i praktične politike. Gramši se i danas drži za jednog od vrhunskih izvornih marksističkih mislioca. ?ulturna hegemonija je termin koji je on uveo i raščlanio - pomoću nje se održava na vlasti kapitalistička država. Paolo Virno (1952.) je italijanski filozof, semiolog i lider italijanskog marksističkog pokreta. Kao pripadnik ilegalnih društvenih pokreta tokom 1960-ih i 1970-ih, Virno je uhapšen i zatvoren 1979. godine, i optužen za pripadnost Crvenim brigadama. Paolo Virno je proveo nekoliko godina u zatvoru pre nego što je konačno oslobođen, nakon čega je organizovao publikaciju „Luogo Comune“ kako bi vokalizovao političke ideje koje je razvio tokom zatvora. Virno trenutno predaje filozofiju na Univerzitetu u Rimu. Neki od njegovih važnijih radova su: Convenzione e Materialismo (1986), Opportunisme, Cynisme et Peur. Ambivalence du Désenchantement Suivi de les Labyrinthes de la Langue (1991), Mondanita. L"idea di "Mondo" tra Esperienza Sensibile e Sfera Pubblica (1994), Parole con parole. Poteri e Limiti del Linguaggio (1995).