Antologija nepročitanih scenarija

Izdavač: Filmski centar Srbije

Obiman rukopis profesora Pajkića na više od 800 stranica štampanog teksta, podeljen je u dva dela. Prvi deo je studija profesora Pajkića, posebno pisana za ovu priliku o problemu scenarija i scenarista, iz perspektive pedagoga-scenariste, sa impresivnim poznavanjem materije i problematike, od praktično nezaobilaznih sadržaja do teorijskih pregleda i kompariranja. Drugi deo Pajkićeve knjige sadrži dvanest integralnih scenarija njegovih bivših studenata, koji su iz Pajkićeve perspektive maestralan obrazac scenarističke konzistentnosti, talenta i hipotetički kvalitetnog filma. Među potpis

nicima scenarija nalaze se imena Vide Crnčević, Saše Radojevića, Nebojše Živanovića i drugih.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Filmska industrija , Filmski scenario
Ostali naslovi iz oblasti: Film

2009; Broširani povez; latinica; 24 cm; 825 str.; 978-86-7227-063-1;

Nebojša Pajkić „Antologija nepročitanih scenarija“

Nebojša Pajkić, scenarista i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, priredio je „Antologiju nepročitanih scenarija“, koja je objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije.

U antologiji su zastupljeni scenariji Mirka Stojkovića („Meso“ i „Zverinjak“), Borisa Trbića („Amerikanac“ i „Opasan život“), Aleksandra Bečanovića („Neživ“), Vide Crnčević („Ultimatum“), Vladimira Ćosića („Bela noć“), Milana Delčića („Dodir čelika“), Saše Radojevića („U senci egzotičnih trava“), Ratka Radunovića („Armirani ljudi“), Vladimira Simića („Krvoslednik“) i Nebojše Živanovića „Dvadeset šesta priča“.
- Moja je prvobitna namera bila da predočim strukovno (filmski) profilisanom auditorijumu jedan, po mom ubeđenju, reprezentativan uzorak filmskih scenarija, zapravo filmskih modela, zapravo filmskih svetova, zapravo autora, čijim je ignorisanjem srpski film tzv. kinematografija, u krajnjoj liniji srpska kultura, oštećena za jednu sumu stvaralačkih senzibiliteta – napisao je Nebojša Pajkić u uvodniku antologije.
Pajkić naglašava da bi sa takvim kompleksom ideja integrisanim u svoj korpus, u svakom pogledu, kako individualnom tako i generičkom, kako tematskom tako i normativnom, kako estetičkom tako i ideološkom, srpska kultura bila neuporedivo bogatija.
U uvodnom delu knjige, pored analize većine odabranih tekstova, Pajkić je izložio i iscrpan teorijski pregled scenarističkih praksi.

B. N.