Uz dozvolu autora Sretena Ugričića i izdavača Stubova kulture predstavljamo Vam u celini knjigu (559KB):

Infinitiv

Kupovina ove knjige u Knjizari...

Napomena:
Za čitanje ove knjige potreban Vam je Acrobat Reader. Ako ga do sada niste instalirali kliknite na sličicu ispod ovog teksta i preuzmite (besplatan) program.

Reč izdavača:
     Roman u kome se preispituju ključne filozofske teme modernog doba i filozofska
rasprava u kojoj se preispituje smisao modernog romana.

Iz intervjua autora:
(Dnevni telegraf)
"Moja knjiga samo je povod da se pitanja o prirodi teksta, diskursa, literature, pokrenu, jer je neophodno da se pokrenu. Očigledno je da postoje neke slepe mrlje. Zato se i događaju takvi paradoksi kao sto je slučaj sa NIN nagradom, kada zbog moje knjige nasred procesa selekcije žiri objavljuje saopstenje u kom moli izdavače da ne šalju knjige koje nisu romani. To je trebalo da znači da će se oni baviti samo romanima i da znaju šta je roman, da bi na kraju nagradili knjigu koja to nije. To, naravno, govori da oni ne znaju šta roman jeste, a šta nije".
"Jedna od ponudjenih provokativnih tema u polemici ('Reč') jeste pitanje da li je moguća apstraktna književnost, kao što je moguće i legitimno apstraktno slikarstvo. Moj roman je apstraktan, ne bavi se kučićima i ljudima, nego idejama. U njemu su ideje glavni likovi. Moj argument je bio da za 'Infinitiv' važi isto što i za apstraktno slikarstvo. Optuživati tu knjigu da nije roman nego filozofija bilo bi isto kao stati pred jednu Mondrijanovu sliku i tvrditi da to nije slika nego geometrija".

Odlomak:
     "...Kad biramo šta ćemo hvaliti - ono što je vredno ili ono što nije vredno, izgleda da je izbor unapred odlučen. Sud da je nešto bolje od nečeg drugog pokriva deo uobičajenog značenja koje laik pripisuje reči "vrednost". Ali, ne misle tako samo laici, nego i većina stručnjaka. Sam Aristotel, recimo, baveći se odnosom vrednosti i pohvale, u Retorici (I,9,3) baš tako definiše vrlinu: "... budući da je dobro, ona je hvale dostojna."

Ipak, postoje neke vrednosti koje ne možemo da hvalimo, ma koliko protivrečno nam to izgledalo. Jedan drugi ekspert drevne Helade među prvima je ukazao na vrednosti takve vrste. Njegovo ime je Eudoks.

Eudoks je bio ugledni član Platonove Akademije, filozof, lekar, putopisac i astronom, poreklom sa ostrva Knida, prijate˙ Aristotelovog sina Nikomaha. Opisao je poseban oblik takve paradoksalne vrednosti i ponudio delimično razrađenu argumentaciju za njeno opravdanje. Aristotel je kasnije preuzeo od njega formu argumenta i donekle je dalje razvio za potrebe zasnivanja svoje etičke teorije...."