13.07.04 Dnevnik - Novine i časopisi
Stihovi za decu i roditelje
Verner Kifner: “Viline rašlje”
Kakve pesme vole deca u Nemačkoj, Austriji i na nemačkom govornom području Švajcarske, ovdašnji čitaoci mogu da otkriju u antologiji Vernera Kifnera “Viline rašlje”, koju su nedavno izdale Zmajeve dečije igre. Knjiga je izašla dvojezično, u biblioteci “Književnost za decu u svetu”, a u prevodu Gordane Timotijević.
Verner Kifner je lektor za slovenske književnosti u Međunarodnoj omladinskoj biblioteci u Minhenu. Završio je studije slavistike, germanistike, balkanistike i pomoćne istorijske nauke, a potom je i magistrirao. Radio je kao lektor za srpskohrvatski jezik na Minhenskom univerzitetu i urednik u nekoliko izdavačkih preduzeća.Zanimljivo je da njegovo interesovanje za naš jezik počinje u detinjstvu, kada je leta provodio u SFRJ, a od šezdesetih Kifner je na ovim prostorima čest gost. Kako sam kaže, jezik je naučio u kontaktima sa decom.
Sve su to pretpostavke za ovu lepu i sveobuhvatnu knjigu, koja daje presek lirike za decu počev od 19. veka pa do savremenih autora nemačkog govornog područja. Kifner je odabrao niz pesama koje spadaju u standardni repertoar nemačke dece i roditelja, a koje su toliko popularne da se često i ne zna njihov autor, pa ih zbog toga mnogi ne razlikuju od dečijeg folklora.
Iz uvoda u “Viline rašlje” može se saznati da su najvažniji autori ove lirike iz 19. veka-Georg Kristijan Difenbah, Johanes Trojan, Gustav Falke i Adolf Holst. Jedna od najpoznatijih slikovnica za decu iz tog vremena, poznata i našim čitaocima, jeste “Maks i Moric”, slikara, karikaturiste, pesnika i ilustratora Vilhelma Buša. Kifner nas obaveštava da je na nemačkom govornom području jedva i bilo lirike koja je preživela fašizam.
Posle Drugog svetskog rata i literatura za decu je, kao i podeljena Nemačka, krenula razdvojenim putevima. U tom periodu, izuzetnu ulogu u dečijoj lirici u DDR imao je Bertold Breht, a njegove pesme našle su čitaoce i na Zapadu. Kifner je za svoju antologiju odabrao dve njegove dečije pesme:”Čika Ede” i “Šta se govori deci”. U posleratnom periodu SRJ, dečiji liričari su se uglavnom oslanjali na folklornu tradiciju, a sredinom pedesetih pojavili su se DŽejms Kris i Jozef Gugenmos, koji danas spadaju u klasike.
Kifner izdvaja i stihove više savremenih nemačkih autora za decu, čiji stil karakterišu jezičke igre i igre rečima, a koje su namenjene i odraslima. Jedina šteta je što se Sašenjka Meljnikov, autorka veoma maštovitog likovnog rešenja korica, nije pozabavila ilustrovanjem sadržaja. “Viline rašlje” bi tako postale mnogo privlačnije deci, kojima su i namenjene.
R. Lotina
