24.02.05
“Pupak” je hit
Venko Andonovski
PROZAISTA, dramski pisac, esejist, profesor Filološkog fakulteta “Blaže Koneski” u Skoplju, Venko Andonovski, autor je bestselera koji je potukao sve rekorde čitanosti u Makedoniji: roman “Pupak sveta” doživeo je osam izdanja i tiraž od gotovo devet hiljada primeraka, a njegovu pozorišnu verziju (režija Zlatko Slavenski) videla je u utorak uveče publika Narodnog pozorišta u Beogradu.
U međuvremenu, isti naslov osvojio je dve domaće (za roman godine i “Stole Popov”) i jednu međunarodnu (“Balkanika”), pa i postao uzor i stilski obrazac literarnom podmlatku... Čime autor objašnjava ovako laskav uspeh dela?
- Mislim da je u pitanju više faktora. Prvi razlog je što se u Makedoniji, konačno, pojavio roman koji nudi veoma pozitivnu sliku o Balkanu, a satanizacija ovog kraja sveta je jedan od omiljenih ekonomskih, političkih i estetskih pristupa po kojem smo mi, ovde, slepo crevo sveta - ističe Andonovski. - Kod nas je, posebno u pozorištu, jedno vreme bio trend da se o Makedoniji govori baš tim “evropskim” rečnikom: kao zemlji agresivaca, primitivaca, seksualno frustriranih ljudi. A Makedonija kao, uostalom i Srbija i Bugarska, na svakih kilometar, dva ima manastire i crkve, prve univerzitete pismenosti.
Zato je pisac, kako kaže, romanom obuhvatio dve priče. Jedna je o Konstantinu Filozofu i događa se u devetom veku, a u drugoj je glavni lik mladić dvadesetog stoleća koji pokušava da pronađe ljubav.
- Ove dve priče se preklapaju i jedna drugu objašnjavaju, odnoseći se kao ključaonica prema ključu - dodaje Andonovski. - Jer, prvi traga za izgubljenim napisom na čaši, drugi za ženom, a obojica pokazujući da su na Balkanu oduvek bile važne dve stvari: ljubav i smisao. Nažalost, Balkan je još nepročitana knjiga dok smo mi zatvoreni u nacionalne okvire, nedovoljno spremni da se divimo tuđoj lepoti.
Jedna od osobenosti “Pupka sveta” je i novi, postmodernistički stilski ključ, prvi put do kraja primenjen u ovom romanu. A koliko je roman stekao “fanova” najbolje potvrđuje podatak da se posle predstave, trenutno po njemu snima i film! Režiraće ga Igor Ivanov Izi: tema filma biće samo drugi deo romana, 20. veka, vreme “frustracije i kompleksa niže vrednosti pred agresivnom i kolonizatorski raspoloženom u kulturnom smislu, Evropom”. I dok nove umetničke forme nastaju od “Pupka sveta”, njen autor sprema sledeće delo:
- Već četiri godine završavam roman koji se zove “Veštice” - kaže sa osmehom Andonovski. - Reč je o najvećem genocidu u istoriji čovečanstva: inkviziciji. Od 11. do 18. veka, širom starog kontinenta, spaljeno je četiri miliona žena. Što je najstrašnije, najčešće su ih prijavljivali muževi sa optužbom da spavaju sa đavolom i da su uzrok njihove impotencije. Dakle, ovo je priča o tome kako je muški rod želeo da satre ženski...
NA SRPSKOM
NAŠ sagovornik u književnosti se prvo (još kao student) oglasio poezijom: zbirkom “Nežno srce varvarina”. Usledile su priče “Kvart liričara” i “Freske i groteske”, potom romani “Azbuka za neposlušne” i “Pupak sveta”, a okušao se i kao autor drama i kritika.
Samo godinu dana posle izlaska iz štampe “Pupka sveta”, isti naslov pojavio se i na srpskm (prevod LJilja Jović i Danka Slović) u izdanju kuće “Nou nejm”, dok bi narednog meseca trebalo da drugo izdanje štampa “Narodna knjiga” u istom prevodu.
V. Strugar
