Venac za Mandeljštama

Venac za Mandeljštama

2524 din

Stara cena: 2970 din

U korpu

U prirodnoj težnji pisca da stvori nešto svoje, što će se razlikovati od već uobičajenog – mladi OsipMandeljštam, u početnim godinama svoje intenzivne stvaralačke aktivnosti, našao se u redovima jedne grupe pisaca „dolazeće generacije“, koju je okupio kritički odnos prema tada vladajućoj simbolističkoj književnosti.Našao se u krugu „akmeista“, pesnika što su se pobunili protiv simbolističke neodređenosti i maglovitosti, protiv umetnosti koja, okrenuta apstraktnim simbolima, počinje da gubi komponentu čulnosti i time kreće ka neminovnom samouništenju. Taj novi koncept savremene umetnosti postavljali su i sve jasnije formulisali, u razdoblju 1910–1913.

godine, kao svojevrsni inicijator Nikolaj Kuzmin (1872–1936), a kao osnivači Nikolaj Gumiljov (1886–1921) i Sergej Gorodecki (1884–1967). Oko ovog koncepta u Peterburgu je 1911. formirana akmeistička organizacija mladih pisaca pod imenom„Ceh pesnika“ (u nekim tekstovima na našem jeziku ruski original „Ceh po?tov“ prevođen je i kao „Esnaf pesnika“). Na njenom čelu bili su Gumiljov i Gorodecki i, kao sekretar, Ana Ahmatova (1889–1966). „Cehu“ je, zajedno s Mihailom Zenkevičem (1891–1973), Vasilijem Gipijusom(1890–1942), Vladimirom Narbutom (1888–1928), Georgijem Ivanovom (1894–1958) i dr., pripadao i Osip Mandeljštam (1891–1938). Imajući u vidu potonji stvaralački razvoj ovih pisaca, Mandeljštamova supruga u svojim izuzetno zanimljivim (i potresnim) memoarima tvrdi da su pravi akmeisti bili samo Gumiljov, Ahmatova i Mandeljštam, dok su ostali samo slučajni saputnici (N.Mandeljštam 1984: 115).

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ruska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Poezija

Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2019; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 470 str.; 978-86-7543-360-6;