Veliki leksikon stranih reči i izraza

29.10.07 Glas javnosti

Imajući u vidu da razni uzroci geografskog, istorijsko-političkog i kulturološkog porekla ostavljaju neizbrisiv trag u obliku brojnih tuđica, usvojenica i čisto stranih pojmova u našem jeziku, što stvara stalnu potrebu za negovanjem i osavremenjivanjem kulture naše usmene i pisane reči, izdavačka kuća „Alnari“ objavila je delo Radomira Jovanovića Veliki leksikon stranih reči i izraza. Na Sajmu knjiga predstavljeno je dopunjeno izdanje ove dragocene knjige, čija je namena prema rečima priređivača „da uvek bude pri ruci i posluži u trenutku kada se pojavi nova, pri tom nepoznata reč ili reč oko čijeg značenja se dvoumi“.
- Što se tiče same koncepcije leksikona, važno je naglasiti da smo kod izbora savremenih reči vodili računa o zastupljenosti terminologije disciplina i profesija budućnosti - obrađen je jezik kompjutera, marketinga, kibernetike. Osim toga, u ovom leksikonu sadržani su najznačajniji pojmovi iz oblasti medicine, muzike, tehnike, ekonomije, umetnosti - praktično iz svih sfera savremenog života.
Najnovije izdanje „Alnarija“ „Opasna knjiga za dečake“sadrži poglavlje o čuvenim bitkama, o insektima, o dinosaurusima, kao i citate koji će“svakom dečaku dobro doći“. Reč je o knjizi koja „vraća čaroliju opuštenih nedeljnih popodneva i beskrajno dugih letnjih dana - jer su oni i dalje tu ako želite da ih pronađete.“Dečaci, kojima je knjiga i namenjena uživaće u pričama o neustrašivim delima kao što je pohod na Antarktik ili vršljanje po podrumu u potrazi za delovima od kojih će napraviti elektromagnet, kristal, kolica i konačno naučiti da se orijentišu pomoću zvezda...
Mila Milosavljević

04.01.07 NIN

Dosad su odgovori na jezičke nedoumice uglavnom traženi u Vujakliji, a odsad to će, sasvim izvesno, biti kod Klajna i Šipke.
Leksikon stranih reči i izraza Milana Vujaklije, u nedostatku drugih odgovarajućih rečnika, toliko je korišćen da je on dobio i novo, praktično ime, po prezimenu svog autora – Vujaklija. Ime tvorca rečnika postalo je sinonim za rečnik. Ali, ipak, od pojave Vujaklijinog Leksikona (1937) proteklo je bezmalo sedam decenija. A jezik se menja i razvija. Zato se odavno oseća potreba za novim, savremenijim rečnikom stranih reči i izraza, koji će protumačiti i mnoge reči u međuvremenu uključene u srpski jezik, ali i biti urađen prema stručnim, lingvističkim zahtevima.
Takvog posla prihvatili su se akademik dr Ivan Klajn, istaknuti profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, koji, pored ostalog, obavlja i dužnosti predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika i urednika časopisa “Jezik danas”, i dr Milan Šipka, bivši redovni profesor Univerziteta u Sarajevu i direktor Instituta za jezik i književnost u istom gradu, inače vodeći lingvista u Bosni i Hercegovini, među sva tri naroda.
A nosilac celog projekta je izdavačka kuća “Prometej” iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Veliki rečnik stranih reči i izraza, kako glasi pun naziv ovog kapitalnog dela za srpski jezik, lingvistiku i leksikografiju, već u svom prvom izdanju ima 1648 stranica velikog (rečničkog) formata, sa oko milion informacija o rečima, počev od etimološkog određenja, navođenja jezika iz kojeg reč potiče, preko morfoloških osobenosti, prozodijskih karakteristika, do upućivanja na reči istog, suprotnog ili sličnog značenja, kao i istog ili sličnog oblika.
Kako i priliči, Rečnik je štampan ćirilicom, uz latinični dodatak sa izvornim izrazima i izrekama, kao i sa međunarodnim (latiničnim) skraćenicama i zakonskim mernim jedinicama.
Na njegovoj promociji u Izvršnom veću Vojvodine prvopotpisani autor Ivan Klajn svog kolegu Milana Šipku istakao je kao začetnika i glavnog autora ovog dela, jer je on došao na ideju i napisao elaborat za njegovu izradu. Osim toga, napisao je veoma opširan uvod za Rečnik, izabrao odrednice, akcentovao ih i dao gramatičke odredbe. Zato je, kako kaže, insistirao da Šipka bude prvopotpisani, ali da on to, valjda iz skromnosti, nije prihvatio, a nije prihvatio ni izdavač, pošto je Klajnovo ime u Srbiji poznatije, pored ostalog i po rubrici o jeziku koju godinama piše u NIN-u, a koju je ranije objavljivao u nekoliko drugih dnevnih i nedeljnih listova. Na to profesor Šipka uzvraća takođe pohvalnim rečima o profesoru Klajnu, ističući da su na ovom delu “skladno sarađivali” i da imaju “gotovo identične poglede na jezičke pojave”.
Profesor Klajn, s razlogom, ističe i očekuje da će njegov i Šipkin Rečnik biti bolji od Vujaklijinog Leksikona i da će ga zameniti na radnom stolu onih kojima su reči glavno sredstvo rada. Jer, Vujaklijin rečnik, osim manjeg fonda reči, od početka, i pored u međuvremenu dopunjenih izdanja, ima tu manu da nije izrađen po leksikografskim kriterijumima (njegove odrednice nisu akcentovane, nema gramatičkih odredaba, nisu podeljena značenja reči...)
Takođe, očekuje da će ovaj rečnik “nadoknaditi mnoge praznine koje nastaju usled toga što mi, možda kao jedina nacija u Evropi, nemamo jednotomni rečnik, nemamo uopšte savremeni jednojezični rečnik srpskog jezika, kakav imaju sve druge nacije u Evropi”.
I sam obim Rečnika ukazuje da je u protekle tri godine obavljen veliki posao. Milan Šipka kaže da je on bio i težak i nezahvalan. Težak, zato što je svaki leksikografski posao sam po sebi takav, a posebno zato što nisu imali prethodnih elaboracija stranih nanosa u srpskom jeziku, pa su u hodu morali da rešavaju neke leksikografske i druge probleme.
“To što mi nemamo temeljitih stručnih obrada stranih nanosa, rezultat je poslovičnog nemara srbistike prema najezdi stranih reči u srpski jezik”, ističe Šipka.
Bez stranih reči, onih koje su opravdano ušle u naš jezik, ne može se, smatra ovaj autor, ali i napominje da ne treba biti nemaran, pa dopustiti da se prima sve ono što ulazi, bez ikakve kontrole i bez ikakve potrebe. Tako, recimo, reč brend postala je yoker za mnoge do sada upotrebljavane reči, pa je sama po sebi izgubila smisao i daleko se odmakla od svog osnovnog marketinškog značenja. A takvih reči, kako ističe, koje su nam nepotrebne i koje su u takvoj upotrebi, ima mnogo.
Bio je to težak posao, kaže, i zato što u srbistici nema temeljnih naučnih dela. Osim što nemamo jednotomnu rečniku srpskog jezika, nemamo ni dovoljno dorađen pravopis, ni naučnu gramatiku savremenog standardnog jezika...
A nezahvalan je to posao, prema Šipkinim rečima, iz više razloga, od kojih su dva osnovna. Prvi je taj što su u svakom leksikografskom poslu mogući propusti, kakav je, recimo, onaj u Rečniku Matice srpske, gde nema reči pčela. Matica, a bez pčele! Dok je drugi razlog taj što svako očekuje da nađe ono što njega zanima. Medicinar očekuje da nađe kompletnu medicinsku terminologiju, pravnik pravnu, ekonomista ekonomsku, muzičar muzičku... A terminologija je toliko razgranata, ima stotine hiljada termina, da je to nemoguće sve obuhvatiti. Iz tog razloga on daje, pre svega, opšteupotrebnu leksiku stranog porekla, onu koja se oseća kao strana reč, koja je u opštoj upotrebi, a ne u specifičnoj terminološkoj upotrebi u okviru pojedinih struka.
Posebno važna stavka ovog Rečnika su normativističke napomene, koje bi trebalo da posluže razvijanju jezičke kulture. Tako, recimo, na tri načina daje se upozorenje šta je pravilno, a šta nije pravilno, šta je bolje, a šta je lošije u upotrebi. Direktno se kaže šta je nepravilno i upućuje na ono što je pravilno. Ili se upućuje na bolju reč. Tumačenjem strane reči srpskim rečima upozorava se i da se ne mora baš uvek upotrebljavati ona (strana reč), već da postoje i odgovarajuće domaće reči. Na taj način autori čitaocima ovog svog dela, osim tumačenja značenja stranih reči, pomažu i u razvijanju jezičke kulture.
Zbog svega toga, sa ovim Rečnikom srpska kultura dobija jedno značajno i neophodno delo, na koje će moći da se oslone budući istraživači stranih nanosa u srpskom jeziku. A, kao što se zna, od jezika mnogo šta počinje.
Jovan Janjić