Dusan Kovacevic je rodjen 12. jula 1948. godine u Mrdjanovcu pored Sapca. Gimnaziju je zavrsio u Novom Sadu 1968. godine. Akademiju za pozoriste, film, radio i televiziju studirao je u Beogradu, diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine.Drame: Maratonci trce pocasni krug (1972), Radovan III (1973), Sta je to u ljudskom bicu sto ga vodi prema picu? (1976), Prolece u januaru (1977), Svemirski zmaj (1977), Luminacija na selu (1978), Sabirni centar (1982), Balkanski spijun (1983), Sveti Georgije ubiva azdahu (1984), Klaustrofobicna komedija (1987), Profesionalac (1990), Urnebesna tragedija (1991), Lari Tompson, tragedija jedne mladosti (1996), Kontejner sa pet zvezdica (1999).Roman: Bila jednom jedna zemlja (1995).Objavio je i knjigu Vek, kalendar za godine koje su prosle (1998).Pisac je brojnih filmskih scenarija.Zivi i radi kao profesionalni pisac u Beogradu.
01.01.00
Danas03.01.1999.Dusan Kovacevic, slikar u teatruZapomaganje iz kontejneraKontejner "de luxe" proizvodnje zajedno sa pet zvezdica, najnoviji je prilog Dusana Kovacevica domacoj pozorisnoj istoriji. Nastao iz "Kalendara za godine koje su prosle", ovaj komad (premijerno ce biti izveden u beogradskom Zvezdara teatru, 8. janura godine u koju ulazimo), definitivno, odredjuje sudbinu jednog naroda. Ne zato sto autor to hoce vec zbog cinjenicnog stanja. - Ovaj komad ce, za razliku od prethodnih, biti malo vise ispolitizovan. Namerno. Zato sto su nam "drugovi" ispolitizovali zivote. Kako su nam se obracali tako se odazivamo. Licno, ne mogu da predjem preko cinjenice da zivim u zemlji koja je, po prirodnim bogatstvima, jedna od lepsih i komfornijih u Evropi a, opet, u istoj toj zemlji vidim ljude koji se okupljaju oko kontejnera - ne vise marginalci i oni sa periferije zivota vec ljudi u egzistencijalnoj stisci. Oni koji su dovedeni na rub samoubistva. Nije, dakle, slucajno da sam napisao "Kontejner sa pet zvezdica", ne onaj obicni, ulicni, vec "deluks". To je, zapravo, kontejner za 21. vek. Ako ovako nastavimo a znamo da je 5 miliona Srba na ivici egzistencije, definitivno cemo morati da se upitamo sta je buducnost ove zemlje? "Najsigurnije je, rekao bih, da se pripremimo za situaciju kada ce svako od nas imati svoj licni kontejner. Time cemo, valjda, resiti sve probleme. Je li "Kalendar" (dodatak sabranim dramama Dusana Kovacevica, izasao krajem 1998. godine - prim. D.S.) bio samo povod ili je bitno uticao na vas poslednji dramski tekst? - "Kalendar" jeste bio povod ali je samo 20% celokupne price. Drama je u osnovi prica o Kontejneru a istog nema u Kalendaru. Pojedini datumi su korisceni kao opservacije na protekli Vek samo zato da Profesor (glavni lik u drami - prim. D.S.) lakse dokaze neophodnost svog izuma (trece generacije). Kalendar je prica o konkretnom Veku koji je takav kakav jeste. Prica o sveopstoj ljudskoj katastrofi koja je morala da izrodi izum nazvan upravo ovim imenom. Pre Kontejnera, ili negde izmedju, nastao je Dusko Kovacevic. Dramski pisac. Tako, barem, poznat najvecem delu jugo-populacije. Kasnije, on je postao pozorisni reditelj, upravnik Zvezdara teatra, bavio se filmom i, konacno, Kalendarom pokazao i svoje likovnjacke sposobnosti. Sta on, zapravo, pokusava da pokaze? - U trenutku kada sam odlucivao cime cu se baviti, nikako nisam planirao da cu ziveti od i za pisanje. I danas, kad mi neko kaze da sam pisac, ja ne verujem u tu pricu. Privatno, ja to ne shvatam bas ozbiljno. Hocu da kazem da su pisci meni licno uvek bili ljudi koji nisu stvarni. Stvarno je to sto in(i) napisu, ako jeste. U protivnom, rec je o zivotu koji je ispunjen unistavanjem papira. Postoji, naravno, kritika. Ljudi koji mogu relevantno da tvrde kako je nesto dobro ili nije. Ali, kao sto svi dobro znamo, samo je jedan pravi kriticar. On, na kraju, "potpise" ono najbitnije. Njegovo ime je Vreme. On se pojavi jedanput u 30, 50 ili 100 godina i, od 10 ili 20 drama (ako je rec o dramskom piscu), "potpisuje" knjigu, dve ili tri "za secanje", najcesce jednu "zauvek". Ako se desi da mu se omakne dva ili tri ozbiljna rada, onda je odredio ozbiljnu pojavu u literaturi. Dakle, ako pricamo o pisanju, to je meni samo deo profesije. U svoje vreme sam nekako planirao, pripremao se za bavljenje slikarstvom. Slucajno sam, onda, svratio na Akademiju dramskih umetnosti i tu ostao. Svejedno, mislim da se i dan danasnji bavim slikarstvom. Pri tom se sluzim formatima malih i velikih komada. Ovaj poslednji, "Kontejner", portret je dvoje ljudi (u prvom planu). Slikarski nazvano to bi bio portret Profesora i njegove ucenice. "Sveti Georgije", opet, namerno je uradjen kao epsko platno koje, mozda, podseca na platna Paje Jovanovica. Kada se to "platno pokrene" dolazimo do filma. Nije mi, dakle, dovoljno da ispisujem samo dramske tekstove. Postoji li u tome nesto sto vas plasi? - U pozoristu ste prisiljeni da u dva sata (najcesce) ispricate zivot jednog coveka ili familije. Kod romana je neuporedivo veci komoditet. Tu manipulisete vremenom, mozete se igrati sa prostorom... U teatru je to omedjeno sa tri strane i, rekao sam, vremenom od dva sata. Budite tada, kako nasi ljudi kazu, majstor da zadrzite paznju gledaoca. Da ostane do kraja. Da prva recenica nakon ili u pola predstave ne bude: "Pa to je bilo dosadno!". Licno se, kad je rec o umetnosti, najvise plasim dosade. Odustajem u prvih 10 minuta. Cak i kad znam da je (to) nesto izuzetno pametno. Postoje pametni ljudi koji su strasno dosadni. Zbog njihovog "dosadnog pricanja" ne mozete im dopreti do pameti. Da li zbog toga, u poslenje vreme, i rezirate svoje komade? - "Kontejner" potpisujem i kao reditelj jer svoje komade pisem iz ubedjenja. Pisem ih, zapravo, zato sto mi trebaju novi komadi. Izmedju "Urnebesne tragedije" i "Larija Tomsona" pauzirao sam 5 godina zato sto nije bilo takve potrebe. Bavio sam se filmom (trogodisnji rad na "Underground-u"). Mislio sam tada o raspadu jedne zemlje. O politickom sistemu koji je tu zemlju doveo do kraja. Kako je taj film radjen u sred rata, nisam siguran da bi nastavak bio suvisan. Da vidimo sta je sa tim ljudima sada. Dakle, ratno stanje je, zapravo, pauza izmedju dva mira?! Gde su umetnici u svemu tome? - To je vecita te ista prica. Desi se rat i onda sednu umetnici, pisu antiratne poruke, pevaju pesme, snimaju filmove... ne bi li se to NEPONOVILO. Oni koji, medjutim, odlucuju o tim ratovima, niti gledaju niti citaju (najmanje slusaju) bilo sta. Njihova je profesija RAT, onaj u kome izginu stari umetnici, pojave se novi koji OPET pisu nekakve komade sa porukama o ratu kao katastrofi. I... tako se odrzava ova planeta vec hiljadama godina. Na porukama i signalima nekakvih ljudi koji su zabrinuti da se istorija ne ponovi na suprot ludaka kojima se upravo svidja njeno ponavljanje - u najgorem obliku. To je realnost a Dusan Kovacevic se izrazava jezikom simbola? - Iskreno, ne volim realizam jer mi ga je dosta "na ulici". Dokumentarna kamera i fotografski aparat rade to mnogo preciznije i nemilosrdnije. Ipak, male gluposti i naravi ovog podneblja su izvor vaseg angazovanog pisanja koje se najmanje svidja vladajucoj strukturi? - Sve sto sam radio poteklo je iz nekakvog ubedjenja da razjasnim kako jednog coveka ili familiju moze da unisti sistem. Da li je to politika, mafija ili nekakav drugi organizovani sistem, potpuno je svejedno. Sustina je ta manipulacija sa ljudima. Do unistenja. Moze li se takvo stanje nekako promeniti? - Moze, uz pomoc onoga sto se ovde vec 50 ili 60 godina deklarativno ponavlja a nikada nije zazivelo. Demokratijom. Ali, kad ljudima jednopartijskog misljenja kazete tu rec njima se dize kosa na glavi. A demokratija jedino znaci pravo na izbor. Ja se stalno vrtim oko ekonomije ali, to je valjda najbolji pokazatelj (ne)uspeha. Ako je u ovoj godini standard pao u odnosu na proslu - kriva je vlada. Znaci nju treba menjati. Novi timovi i novi strucnjaci su jedini izlaz. Ako zivite u zemlji u kojoj sve propada, kao u kuci na kojoj je odavno srusen krov, nema zidova i urusava joj se pod a vi zavrsavate u podrumu i onda vas ubedjuju kako je to dobro za vas - definitivno je rec o tragediji. Znaci li to da su oni koji trpe takodje krivi? - Naravno. Ljudi koji su glasali za ove politicare i tekucu politiku trebali bi da se zapitaju zasto su to (u)radili. I pored ocigledne cinjenice da je u ovoj zemlji osnovno pravilo: negativna selekcija. U zadnjih pola veka, od Drugog svetskog rata, komunisti su nametnuli takav model. Kvalifikacije padaju pred partijskom odanoscu. A komunizam iz Srbije, nazalost, nije otisao. Odbrana zivota, rada i dela "druga" Tita je ovde jos uvek aktuelna, za razliku od razdruzenih komsija. I dok mu (jedni) vojnici drze strazu (da ga ne uznemire u njegovom grobu), u istom trenutku (drugi) vojnici ginu na Njegovim granicama. Da zavrsim, dok se te stvari ne dovedu u red i srpski narod ne prizove pameti - bice nam ovako. Dakle, vi ste pesimista? - Da.
