U braku sa Mađarskom

17.01.06

„Posao pisca je da prikazuje svet, a Kanada je svet u malom. Ova zemlja može da ponudi paradigmu kako treba da izgleda uspešno multikulturalno društvo u budućnosti”, reči su iz jednog od kataloga sa kanadskog štanda na prošlogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Književnica Linda Lit, rođena u Belfastu a „građanka sveta i Kanađanka po izboru”, kao da simboliše te reči. NJen treći, autobigrafski, roman „U braku sa Mađarskom”, u prevodu Aleksandre Mančić, objavio je „Rad”. To je priča o sudbini supruge i majke, ali i nesvakidašnje viđenje Mađarske od 1956. godine do danas. U ovoj vrlo intimnoj priči, Linda Lit pripoveda o braku sa Mađarem, o osećanju izgubljenosti dok je živela u Mađarskoj, i o nezavisnosti koju je stekla razvodom.

Linda Lit je inače predsednik i umetnički direktor Međunarodnog književnog festivala „Metropolis bleu”, koji se održava u Montrealu.

Da li je osećanje otuđenosti, koje ste opisali u romanu, bilo uslovljeno nacionalnim i kulturološkim razlikama, ili je to jedno opšte osećanje sveta?

– U nekom smislu, svi smo jedni za druge stranci, a nacionalne i kulturološke razlike samo su šira verzija tog sveopšteg viđenja sveta. Ja sam se često selila i nikada nisam imala stvaran osećaj pripadnosti ni u jednoj sredini. Često sam zavidela ljudima koji su takvo osećanje imali. Sada mislim da čak i oni koji negde pripadaju imaju isti utisak otuđenosti, čak i u sopstvenom okruženju. Da, svi smo, na neki način, strani jedni za druge i potreban je napor da se to prevaziđe.

Takav položaj ima svojih mana, a gde su prednosti?

– Ono što jeste loše u ulozi stranca je što to može da izazove netoleranciju, strah i sumnjičavost sredine. Mnogo je negativnih ishoda koji mogu proisteći iz te situacije. Međutim, u nekom smislu, što ste duže u takvom iskustvu, ono vam izgleda sve normalnije, dok ono što se činilo čudnim, postaje poznato. Mislim da smo u današnjem svetu sve više upućeni jedni na druge, bez obzira odakle dolazimo. A uvek postoji neki strah, bojazan od suočavanja, koji je ujedno i sjajan izazov, ne samo za Kanađane ili Srbe, već za sve nacije. Važno je umeti sa tim izazovima izaći na kraj, naći lepotu u njima, prenebregavajući sve teškoće i loše ishode. Sa takvim izazovima suočavamo se svakoga dana, kroz stalnu borbu. To nije nešto što se odjednom da rešiti. Problem se rešava ako ophođenje i susrete sa ljudima stavite na prvo mesto. Tako se stvaraju prave vrednosti u međuljudskim odnosima. Kada se to nauči, stiče se umeće divne komunikacije, a mane su pretvorene u prednosti. To je izuzetna transformacija.

Ispričali ste vrlo ličnu priču. Da li ste pronašli „ključ” za uspešan odnos između dvoje bliskih ljudi?

– Ono što znam sada, nekada nisam znala, uopšte mnogo sam naučila u životu. Između ostalog i da jasan osećaj za individualnost sjedinim sa otvorenošću i mogućnošću saosećanja i razumevanja za drugog. To je najbolja kombinacija za zajednicu. Ona otvara niz mogućnosti da se ostvari lepota za kojom svi tragamo.

Predsednik ste i umetnički direktor Međunarodnog književnog festivala „Metropolis bleu”. Kako ovaj poziv upotpunjuje Vaše stvaralaštvo?

– Zanimljivo je da, iako to nisam planirala, ovo područje moga rada ima dosta zajedničkog sa onim što je vrlo lično u mojoj prozi. Svrha festivala „Metropolis bleu” je da okupi različite kulture, stvaraoce koji razmenjuju mišljenja, čitaju svoja dela i pišu. Ova manifestacija održava se u Montrealu već osam godina, u aprilu. Sada je to jedan od najvećih literarnih događaja u Kanadi. Jedinstven je je zbog toga što je višejezičan i internacionalan. Pozivamo pisce iz celog sveta, koji se međusobno sreću i upoznaju svoje čitaoce. Književni susreti održavaju se na francuskom, engleskom, španskom i drugim jezicima sveta. To je i razumljivo, jer Kanada je zemlja emigranata, zemlja u kojoj ljudi govore i razumeju sve te jezike. Pretprošle godine na festivalu su gostovala tri pisca iz Srbije: Vladislav Bajac, Vladimir Tasić i David Albahari. Književnica koja piše na jidišu, takođe, je na svom jeziku predstavila svoja dela. Divno je prisustvovati susretu toliko različitih kultura i književnika.

Marina Vulićević