01.09.19
Tanatos – nagon smrti
Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini - 1/2020
Monografija pod nazivom Tanatos – nagon smrti autora Konstantina Momirovica, Petra Kostica i Ankice Hošek vec samim svojim nazivom intrigira i poziva na citanje, proucavanje i razmišljanje o vecitoj temi smrti i nagona za uništenjem, razaranjem i povredivanjem sebe i drugih. Autori monografije u osnovi se bave agresivnim ponašanjem (ubilackim – heteroagresijom i samoubilackim – autoagresijom) kao društvenom pojavom koja privlaci pažnju velikog broja naucnika, istraživaca, nastavnika, roditelja itd., upravo zbog sve vece ucestalosti, narocito medu mladom (omladinskom) populacijom. Kako sami autori navode, monografija je napisana sa osnovnim ciljem da se njeni rezultati (is)koriste radi prevencije nasilja u našoj sredini. Narocito je istaknut znacaj preventivnog rada sa mladima kako bi se negativne i veoma složene posledice nasilja sprecile i/ili ublažile. Autori isticu da se dobijeni rezultati istraživanja i izvedeni zakljucci koji su izneseni u monografiji mogu iskoristiti ne samo za potrebe prevencije i neophodnih preventivnih mera vec i za selekciju ljudi i to u onim podrucjima u kojima je agresivnost znacajan faktor rizika (kao što je vojska, policija i slicno). Takode, autori u monografiji isticu da predložene tehnike merenja agresivnosti treba dalje usavršavati, kako bi se povecala mogucnost njihove vprimene u preventivnom i prognostickom smislu, narocito kada je nasilništvo kod mladih u pitanju.
Na samom pocetku monografije vidljiva je sistematicnost i jasnost ideje vodilje, istaknute u formulisanju pet osnovnih istraživackih pitanja koje autori na stranicama monografije detaljno naucno i metodološki obraduju, dolazeci do empirijskih potvrda pocetnih hipoteza i nedvosmislenih odgovora na postavljena pitanja s pocetka monografije. Naime, pitanja koje autori Konstantin Momirovic, Petar Kostic i Ankica Hošek postavljaju su: 1. Kako ce vlasti zemalja sprovoditi prevenciju mladalacke nasilnosti ako nema prepoznavanja nasilnika u školama? 2. Da li postoji ekonomican nacin da se prepozna 3 do 5 % mladih nasilnika u našoj sredini? 3. Kako prepoznati bolesne nasilnike pre nego što simptomi njihove bolesti postanu užasna stvarnost? 4. Ima li nacina da se potencijal zla meri pre nego što postane ostvaren? 5. Mogu li se testovima detektovati osobe podložne autoritetima i spremne da za autoritete ucine sve?
Izdavac monografije je Centar za primenjenu psihologiju iz Beograda. Monografija je izdata 2007. godine, a ima ukupno 140 strana. Pored Predgovora, Zakljucne diskusije, Literature (155 korišcenih referenci) i Priloga (Skale ubilacke i samoubilacke modulacije nagona smrti, Opisa licnosti ispitanika namenjen njemu samom i Opisa licnosti ispitanika namenjen psihologu) monografija ima i pet suštinskih delova (poglavlja), koji u stvari predstavljaju 5 naucnih radova koji imaju za cilj da odgovore na postavljena istraživacka pitanja predstavljena u Predgovoru autora. Pomenuti delovi, tj. poglavlja u monografiji predstavljeni su pod sledecim nazivima: 1. Nagon smrti: Geneza jednog osporavanog konstrukta (Kostic, P. i Momirovic, K.), 2. Metrijske karakteristike testova samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti (Momirovic, K., Kostic, P. i Hošek, A.), 3. Empirijski dokazi o egzistenciji i zajednicko jezgro samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti (Hošek, A., Momirovic, K. i Kostic, P.), 4. Relacije ubilacke i samoubilacke modulacije nagona smrti spram petofaktorskog modela licnosti (Kostic, P., Momirovic, K. Hošek, A.) i 5. Testovne norme samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti (Momirovic, K., Kostic, P. i Hošek, A.).
U delu monografije – Nagon smrti: Geneza jednog osporavanog konstrukta, autori Kostic i Momirovic razmatraju pitanja da li je agresija motiv, nagon ili nešto trece ili i jedno i drugo, zatim se bave genezom nagona smrti u Frojdovom delu, kao i drugim oblicima agresivnog ponašanja izvedenih iz Frojdove teorije. Takode, autori se bave i genezom agresivnosti i nagona smrti i u delima ostalih psihoanaliticara, uz posebno isticanje pitanja ko, kako i zašto prihvata agresivnost, a osporava Tanatos. Autori se u ovom poglavlju monografije bave i biologijom agresivnosti, kao i normalnim i patološkim u agresiji. Autori završavaju ovo poglavlje iznoseci odredene hipoteticke zakljucke od koji se izdvajaju sledeci: „izvesni nivoi agresivnosti u svakom od nas su uslov biološkog opstanka i svi pravci psihologije i svi znacajni psiholozi, psihijatri, sociolozi i filozofi imaju ponešto da kažu o ljudskoj agresivnosti“ (str. 44).
U delu monografije – Metrijske karakteristike testova samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti, autori Momirovic,
Kostic i Hošek razmatraju, kako i sa naziv kaže, metrijske karakteristike skale samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti. Uzorak ispitanika u ovom istraživanju su cinili vojnici (N=531) starosti od 19 do 27 godina. Autori zakljucuju da je „psihometrijski izvodljivo operacionalizovati obe modulacije nagona smrti“ (str. 57). Skala samoubilacke modulacije nagona smrti (skr. SST) pokazala je ubedljive metrijske karakteristike u pogledu reprezentativnosti i pouzdanosti, a Skala ubilacke modulacije nagona smrti (skr. SUT) u pogledu diskriminativnosti i informativnosti. Autori zakljucuju da su metrijske karakteristike obe skale i Skale ubilacke i samoubilacke modulacije nagona smrti zadovoljavajuce i da omogucavaju njihovu primenu u profesionalnoj praksi.
U delu monografije – Empirijski dokazi o egzistenciji i zajednicko jezgro samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti, auto
ri Hošek, Momirovic i Kostic iznose dokaze da postoji zajednicko jezgro i tesna povezanost obe modulacije nagona smrti i da su samoubilacke tendencije dominantnije od ubilackih. Autori dolaze do ovih zakljucaka kroz istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 567 ispitanika muškog pola, starosti od 19 do 27 godina. Dobijene rezultate tumace na sledeci nacin: ubilacke i samoubilacke modulacije su „manifestne varijable jedne iste, latentne, koju olicava nagon smrti“ (str. 64). Dominantnost samoubilackih tendencija u odnosu na ubilacke autori objašnjavaju unutrašnjom potrebom ljudskih bica za samouništenjem, dok je uništenje drugog „puka zamena determinisana snagom želje za sopstvenim samoodržanjem“ (str. 65).
U delu monografije – Relacije ubilacke i samoubilacke modulacije nagona smrti spram petofaktorskog modela licnosti, autori Kostic, Momirovic i Hošek bave se vezama ubilackih i samoubilackih modulacija nagona smrti sa dimenzijama licnosti – „Velikih pet“. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 608 ispitanika, 400 ispitanika muškog pola i 208 ispitanika ženskog pola. Zakljucak istraživanja je da postoje visoki efekti strukture licnosti na agresivno ponašanje i da je „agresivno ponašanje, operacionalizovano Frojdovim konstruktom nagona smrti, tako cvrsto utkano u strukturu licnosti njegovih aktera“ (str. 86). Takode, autori zakljucuju da se dobijeni rezultati mogu iskoristiti za prognozu nivoa modaliteta nagona smrti i to u istraživace, ali i prakticne svrhe, kao što su prevencija i selekcija.
U delu monografije – Testovne norme samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti, autori Momirovic, Kostic i Hošek bave se normiranjem, tj. odredivanjem testovnih normi ili baždarenjem skala samoubilacke i ubilacke modulacije nagona smrti. U ovom delu su, izmedu ostalog, date, tj. prikazane tabele normi prema polu za ubilacke i samoubilacke modulacije nagona smrti, kao i polne razlike u domenima i aspektima licnosti izmedu muškaraca i žena.
Kroz navedene delove monografije autori su odgovorili jasno, sistematicno i empirijski na postavljena istraživacka pitanja s pocetka monografije. Naime, autori zakljucuju da se merenjem mogu prepoznati nasilnici u americkim i francuskim školama (uzeti su podaci AFTa, tj. Americkog saveza nastavnika i njihovog izveštaja o nasilju i posledicama nasilja), da se može identifikovati 3 do 5% mladih nasilnika u našoj sredini, zatim da se mogu otkriti ili razotkriti zli nasilnici. Takode, ono što je, cini se važno, jesu i odgovori da se potencijal nasilništva može meriti i da postoje odredeni znaci kojima se mogu prepoznati osobe koje su do te mere podložne uticaju autoriteta da su spremne krajnje nekriticki da ucine sve ono što autoriteti od njih zahtevaju.
Na samom kraju, autori monografije Konstantin Momirovic, Petar Kostic i Ankica Hošek zakljucuju da je agresija nasleden, biološki determinisan i ukorenjen potencijal svakog pojedinca, koji oblikuje, usmerava, modelira, pojacava ili snižava sredina u kojoj pojedinac odrasta i živi. Autori završavaju svoju monografiju sledecom recenicom: „ljudska destrukcija je zlo bez koga covecanstvo ne može, ali može nauciti da živi s njom, da je meri, kontroliše i kanališe tako da optimalizuje balans štete i koristi od nje“ (str. 123). Citalac ove monografije upravo može steci utisak da su njeni autori ucinili važan korak u merenju ljudske destrukcije, koji znacajno može da pomogne da se ona kontroliše i kanališe sa ciljem njene optimalizacije i dobrobiti svih nas.
Napisano u tekstu iznad je samo kratak prikaz monografije Tanatos – nagon smrti, autora Konstantina Momirovica, Petra Kostica i Ankice Hošek, koja nudi pregršt informacija, naucnih cinjenica, empirijskih dokaza, predloga i rešenja kako se na licnom i društvenom nivou boriti sa Tanatosom (nagonom smrti), koji je verni pratilac Erosa (nagona života) kod svakog od nas. Autori nude odgovore na brojna pitanja agresije i autoagresije i podsticu na razmišljanje šta kao pojedinci i društvo možemo uciniti kako bismo ih merili, pre svega, a onda kontrolisali i kanalisali.
JELENA Lj. MINIC
