Suveren i suverenost

11.04.09 Danas

Druga knjiga iz nove edicije Službenog glasnika nosi naziv Suveren i suverenost. U pitanju je zbornik koji su priredili Petar Bojanić i Ivan Milenković. Problem suverenosti je, da se pozovem na Vilhelma Henisa (Rastakanje pojma suvereniteta), „oduvek’ gorući problem’ teorije države i međunarodnog prava... prvorazredni životni problem u politici”.
Dakle, ovo je, pre svega, politički problem. Pojam suverenosti učestvovao je u političkim burama koje su potresale zapadni svet modernog doba. Autori zbornika su izborom tekstova uspeli da daju obuhvatan i celovit pregled njegove istorije, što nije nimalo lak zadatak, naročito ako se uzme u obzir da je to samo jedan od aspekata koje zbornik obrađuje.

Ova istorija počinje sa Žanom Bodenom i Tomasom Hobsom. Oni se smatraju prvim teoretičarima suverenosti i definicija, koja kaže da je suverenost vrhovna vlast u kojoj prebiva načelo (suština) republike, čini tačku njihovog slaganja. Simon Gojar-Fabr u tekstu Pojam suverenosti od Bodena do Hobsa analizira tačke njihovog razlikovanja, zapravo formativni period istorije ovog pojma, koji se odvio u toku šezdeset četiri godine koliko deli Bodenovo delo Šest knjiga o republici (1576) i Hobsovo Elements of Law (1640). U nastojanju da utemelje pojam suverenosti, Boden i Hobs ga oslanjaju na tradicionalne ideje imperium, maiestas, potestas... koje su detaljno razrađivane u srednjem veku (Žan-Fransoa Kurtin, Sholastičko nasleđe u teološko-političkoj problematici klasičnog doba) a imaju svoje poreklo u rimskim institucijama kojima se bavi Jan Toma u Instituciji veličanstva. Iz ove tradicije proizlaze teološko-metafizički atributi suverene vlasti koje nabrajaju Boden i Hobs. Ona je apsolutna, savršena, potpuna, večna, prosta a ne složena, nedeljiva...

U tački u kojoj se razilaze Boden i Hobs otpočinje proces sekularizacije suverenosti koji je, čini se, nemoguće dovršiti a da se ovaj pojam u potpunosti ne razgradi. Ova sekularizacija se odvija uporedo sa ograničavanjem suverenosti (postoji dublja veza između ovih procesa). Kelzen u tekstu Suverenost i međunarodno pravo, izjednačavajući državu sa njenim pravnim poretkom, do kraja sekularizuje pojam suverenosti: „suverenost isključivo podrazumeva da država nije potčinjena pravnom poretku koji je viši u odnosu na njen sopstveni pravni poredak, odnosno, nacionalno pravo“. Slično Henisu, Haso Hofman u tekstu Suveren je onaj ko odlučuje o vanrednom stanju pokazuje kako Kelzen razgrađuje predstavu o suverenu kao o „jednom najvišem gospodaru na zemlji kao i na nebu”. Naslov Hofmanovog teksta, čuvena definicija Karla Šmita, najavljuje njegov predmet – Šmitov pokušaj da, suprotstavljajući se Kelzenu, pronađe mesto suverenosti s one strane pravnog poretka, u moći da se poredak ukine, obuzda pobuna, spreči građanski rat, da se zadrži vlast i konačno ponovo uspostavi pravni poredak. Šmitovo shvatanje suverenosti nas ponovo vraća Bodenu i Hobsu i problemu uspostavljanja suverene vlasti.

U temelju suverene vlasti nalazi se, prema Bodenu, „veliki božanski i prirodni zakon”. Utoliko je nemoguće dovesti u pitanje njen legitimitet. Za Hobsa je, s druge strane, suverenost bitno artificijelna, ljudska tvorevina, a država - Levijatan veštački čovek. Ona nastaje ugovorom kojim pojedinci prenose svoja prirodna prava na suverena, čija je ugovorna obaveza da prekine stanje rata svih protiv svih. Ovu razliku između Bodenove naturalizacije oslonjene na tradiciju i Hobsove moderne artificijelne suverenosti Simon Gojar-Fabr ističe kao ključnu: ona je ta kojom otpočinje proces sekularizacije i otvara se prostor za ograničavanje suverenosti. Ugovorno poreklo Hobsove suverenosti principijelno čini mogućim raskidanje ugovora u ime prirodnih prava onda kada suveren nije u stanju da ih zaštiti.

Ukoliko vlast nije u stanju da zaštiti sve svoje građane, ukoliko nije u stanju da vrši vlast, da kontroliše svoju teritoriju i da sprovodi zakon, da efikasno sudi, izostaje ono što se, u savremenoj terminologiji, naziva domaća suverenost. Ovim problemom se, između ostalih, bavi tekst Stivena D. Krasnera Podela suverenosti. Pored domaće suverenosti, savremeni teoretičari razlikuju još dva oblika suverenosti: međunarodnu pravnu suverenost (pravo da se učestvuje u međunarodnim odnosima) i vestfalsku suverenost (ime potiče od Vestfalskog mira 1648) koja podrazumeva nemešanje u unutrašnje poslove nezavisnih država. Slab domaći suverenitet je često povod za narušavanje vestfalskog suvereniteta. Jedan od oblika narušavanja principa nemešanja je i humanitarna intervencija koja je bila tema prethodnog zbornika iz edicije ILECS, koja je ovde zastupljena tekstom Henrija Šua Ograničavanje suverenosti. Ričard H. Stajnberg u tekstu Ko je suveren? pokazuje da sva tri oblika suverenosti počivaju zapravo na političkoj moći, koja se meri silom koju država može po potrebi da efektuira (u očuvanju kontrole na sopstvenoj teritoriji, u međunarodnim odnosima, u unilateralnom intervenisanju u poslove drugih država). Suverenost, koja je pravno zagarantovana svim nezavisnim državama, u praksi je proporcionalna političkoj i vojnoj sili kojom raspolaže država. Stajnberg konstatuje: „Prema navedenim faktorima, SAD su najsuverenija država u sistemu sadašnjice“.

Poslednji tekst u zborniku, tekst Zver i suveren Žaka Deride filigranski analizira upravo ovu silu, nasilje koje se nalazi u temelju pojma suverenosti. U jednom smislu u osnovi suverenosti je antropološka pretpostavka da je čovek po prirodi nasilan, da u prirodnom stanju, kako kaže Hobs, vlada rat svih protiv svih. U drugom, sredstvo uspostavljanja suverene vlasti je pokoravanje, nasilno potčinjavanje. I konačno, održanje suverenosti počiva na pretnji silom i stvarnoj moći da se upotrebi sila kako bi se sačuvala vlast. Oba lica najviše vlasti, suveren (Hobsov bog na zemlji) i zver, prebivaju izvan zakona, čine deo jedne političke fikcije, jedne basne, kako kaže Derida, koja kao i svaka basna nosi jednu alegoriju stvarnosti, u ovom slučaju političke stvarnosti.

Pun naslov zbornika – Suveren i suverenost, Između pojma, fikcije i političke emocije, u potpunosti je opravdan analizama pojma suverenosti koje sadrži. Pored različitih aspekata suverenosti (istorijski, pravni, ekonomski...) koje uspeva da obuhvati, a od kojih su ovde dotaknuti samo neki, u zborniku su zastupljene i tri velike tradicije bavljenja ovim problemom – francuska, nemačka i anglo-američka. Sve to ovaj zbornik čini referentnim štivom o ovoj temi i, treba istaći, jedinstvenim u našoj kulturi.