Srednje doba

12.12.04 Politika

Srpska književna zadruga i BIGZ objaviće Antologiju srpske poezije, u osam knjiga, čiji je priređivač prof. dr Petar Milosavljević. Do sada su objavljene dve knjige: „Stara poezija” i „Srednje doba”. Tokom naredne godine biće, kako se očekuje, objavljeno i preostalih šest knjiga: „Narodna lirska poezija” (već je u štampi), „Narodna epska poezija”, „Romantizam”, „Moderna”, „Doba romantizma” i „Savremena poezija”.

U prvoj knjizi, „Stara poezija”, ističe Tiodor Rosić, predstavljena je srpska poezija nastala u periodu od XIII do XVIII veka. Priređivač je dao bogoslužbene tekstove, koji su vremenom promenili funkcionalnu upotrebu, odnosno od verske dobili estetsku namenu, ali tu su i stari srpski zapisi i natpisi, s margina knjiga. Milosavljević je u knjigu uključio molitve, zapise i natpise, ali i poetske odlomke iz žitija svetih. Knjiga počinje „Proglasom slovenskim narodima svim” Sv. Ćirila, a završava se „Molitvom zaspalom Gospodu” Arsenija III Čarnojevića. Izbor je pouzdan, prevodi na srpski jezik takođe. Prevodioci su Đorđe Sp. Radojčić, Dimitrije Bogdanović i Đorđe Trifunović.

U knjizi „Srednje doba” je poezija od stare do romantizma, od renesanse, baroka, klasicizma do predromantizma. Obuhvaćen je period od XV do XVIII veka, čime se ispravlja, kako kaže Rosić, krivotvorena slika o formacijskom diskontinuitetu, jer je uključena renesansa, odnosno primorska književnost, koja prema estetskim, ali i jezičkoistorijskim kriterijumima pripada srpskoj štokavskoj poeziji. Uključena je dubrovačka književnost, što ranije, nažalost, nije bio tako čest slučaj. Da nije ove knjige, naglašava Rosić, bili bi jedini narod u Evropi, kome nedostaju dva-tri veka sopstvene književnosti. Ove antologije ne pristaju na falsifikovanje jezičkih i književnih činjenica, i to je njihova najveća vrednost. Ovim knjigama se vraća red u uspostavljeni haos, koji je nastao zahvaljujući uticaju politike, koja je poništila argumente struke.

Profesor Milosavljević, kaže Dragan Lakićević, sabira iskustva prethodnih antologičara i istraživača ove specifične i fine materije i gradi optimalan i popularan izbor pesama i prevoda na savremeni jezik, predstavljajući našu poeziju od Svetog Ćirila i Svetog Save, pa do XVII i XVIII veka, u punom sjaju, u knjizi „Stara poezija”, dok u knjizi „Srednje doba” obuhvata naše pesništvo od Džona (Džonka) Kalićevića u Dubrovniku (XV vek), do Milice Stojadinović Srpkinje (XIX vek). Posle pola veka, dubrovačka i primorska poezija, ponovo se vraćaju u srpsku književnost.

Podsećajući na anegdotu Branislava Petrovića, koji je jednom prilikom rekao: „Kad god hoću nešto dobro da pročitam, ja sednem pa napišem”, prof. Milosavljević kaže da je i on uradio nešto slično. Kao profesor Univerziteta, radio je tri decenije sa studentima. Prava podela poezije po epohama je nedostajala. Milosavljević je, zato, i sačinio Antologiju srpske poezije, u osam knjiga. Sve što je uradio nastavak je onoga što je započeo, još u XIX veku, Stojan Novaković.

Profesor Milosavljević još predlaže da se objavi desetak srpskih relevantnih istorija književnosti, desetak naših rečnika, nekoliko pravopisa i gramatika. Kada se sve sabere, bilo bi to pedesetak knjiga, koje bi potpuno raščistile sve nedoumice i oko srpskog jezika i oko srpske književnosti.

Z. Radisavljević