Pisac, urednik i izdavač, r. 1959. u Beogradu. Najveći deo njegovog stvaralačkog i izdavačkog opusa vezan je za proznu fantastiku, sa posebnim naglaskom na naučnu i epsku.
Knežević je u srpskoj literaturi aktivno prisutan od 1978. godine, prvo pričama i novelama (četrdesetak objavljenih u periodici: Galaksija, Sirius, Vidici, Gradina, Književna reč, Reč, Sveske, Politikin zabavnik, Orbis...), a zatim i romanima (Smrt na Neptunu, Dnevnik 1986; Crni cvet, Prosveta, 1993 i Čovek koji je ubio leptira, SKC, 1996).
Kao urednik i priređivač zaslužan je za neke od esencijalnih žanrovskih antologija (devet izbora svetske fantastike Monolit, četiri izbora domaće fantastike Tamni vilajet i hrestomatije Nova srpska fantastika) kao i književne časopise posvećene savremenoj svetskoj fantastici (Alef, Perpetuum mobile, Znak sagite).
Romanom Crni cvet – jednom od najupečatljivijih transpozicija srpske narodne književnosti u moderno žanrovsko ruho – Boban Knežević je počeo novi ciklus pripovesti, nastavljajući da istražuje polje na kojem je kao pisac, izdavač i urednik već ključno doprineo da srpska fantastika bude nesumnjivo najjača nacionalna škola ovog žanra u Jugoistočnoj Evropi.
12.12.14 B92
"Slobodanida" po prvi put među Srbima
Posle uspešnog prijema kod čitalaca na Sajmu knjiga, počela je i nacionalna distribucija nove knjige Bobana Kneževića. "Slobodanida" je kontroverzni naučnofantastični roman o Srbiji u drugoj dimenziji, zemlji sa drugačijom, alternativnom istorijom, gde nama poznate ličnosti imaju iznenađujuću sudbinu.
Boban Knežević, ugledni pisac i urednik srpske i jugoslovenske fantastike, objavio je svoj peti romanSlobodanida. Ovo je 66. knjiga u okviru edicije "Znaka Sagite" koja već 30 godina donosi odabrana dela književne fantastike.
Autor visoko ocenjenog romana Crni cvet (šest srpskih i dva američka izdanja od 1992) i epskog romanaPoslednji Srbin (2009), svojim novim delom smeštenim u alternativno-istorijski univerzum savremene Srbije, ponovo kreće u potragu za korenima problema koji su doveli do stanja u kome se sada nalazi srpska nacija. Premisa ovog romana je da jedna strana sila u Beogradu paralelne dimenzije otvara naizgled zabavni centar u kome ugledni ljudi privremeno ugrađuju svoju svest u avatare, androide nadljudskih osobina. Kod Kneževića mnoga poznata imena naše politike, kulture i estrade dobijaju sudbinske uloge kakve niko nije očekivao.
Osim edicije "Znak Sagite", izdavačka kuća "Everest media" iz Beograda objavljuje i edicije posvećene remek-delima domaćeg i svetskog stripa, "Fantastičnu biblioteku" sa vrhuncima domaće fantastike, biblioteku "Signal " o neoavangardnom pokretu signalizam, kao i ediciju "Ekonomske teme".
Kampanja za Slobodanidu počinje u nedelju, 14. decembra u 20:00 časova, živim nastupom pisca u kultnoj radijskoj emisiji "Pogled iz svemirskog broda", koju uređuje i vodi Vladimir Todorović, na talasima Radija Beograd 202.
Rekli su o Slobodanidi
Lazar Bodroža — "Novi SF roman Slobodanida Bobana Kneževića: divan pitak roman koji dokazuje da su teorije zavere u samom srcu našeg nacionalnog bića."
Zoran Stefanović — "Slobodanida je misaona igra o alternativnim Srbijama, ali je i turobna satira, parodija na samoukidanje današnjih Srba. Koji god ugao gledanja odaberemo, on će posvedočiti o činjenici da pojmovi Srbi, srpski i Srbija trenutno nemaju suštinskija značenja. Moramo ih ponovo napuniti smislom — spaljivanjem hartijanih tigrova i rušenjem kumira. Ako je Knežević, taj anarhični motor srpske fantastike, želeo da o tome razmišljamo, onda je nesumnjivo uspeo."
Dimitrije Vojnov — "Sa romanom Poslednji Srbin, Boban Knežević se nametnuo kao Dobrica Ćosić srpske naučne fantastike. Sa Slobodanidom sumnjam da je postao Mihiz naše žanrovske proze, ovo je naučnofantastična "Autobiografija o drugima" kakvu je mogao ispisati samo neko ko je često žrtvovao svoj opus zarad afirmacije, upoznavanja i osluškivanja drugih. A Knežević je takav činilac u našoj književnosti."
Miodrag Milovanović — "U epski gustom tkanju Poslednjeg Srbina Boban Knežević je po paralelnim svetovima tragao za korenima problema u koje smo mi kao narod upali. Za razliku od toga, pitko, vodviljski zavodljivo tkivo novog romana, Slobodanida, spremno vam se nudi da sa njega ljuštite dikovske slojeve stvarnosti. Ipak, veliko je pitanje gde ćete se zaustaviti, a još veće šta će vas tamo sačekati..."
Mladen Jakovljević — "Priča koja nepredvidivo meandrira kroz alternativnu Srbiju 2006. godine. Više puta pomislite da ste uhvatili tok, ali priča tera da se pretpostavke više puta revidiraju, kako zbog razlomljene narativne linije, tako i zbog postmodernog pastiša od kojeg je tekst sačinjen. U delo su utkane brojne aluzije na druge stvaraoce i dela – kako implicitne na Zelaznijevog Gospodara svetlosti, ili sheveningenske epizode koje podsećaju na njegova dramska intermeca iz On koji oblikuje, tako i posthumanističke tendencije i eksplicitne reference na Filipa K. Dika. Uz reference na lokalnu folklornu tradiciju, političke, istorijske i razne druge okolnosti, opet što implicitne što eksplicitne, čitanje zaista postaje zabavno dešifrovanje rasparčane alternativne stvarnosti u kojoj mesta, likovi i njihovi postupci uopšte ne moraju da imaju veze sa stvarnima."
