Razvoj kao sloboda

08.03.03 Politika

Poklanjanje pažnje razvoju nagoveštava radikalnu reviziju u ekonomiju. Ako želi da se odredi prema nevidljivoj realnosti, ekonomija treba da prevaziđe institucije kao što su tržište (ono pokreće ljudsku sebičnost) i da se više zadovolji jednim dosta neizvesnim razgraničenjem. "Ekonomija je regulisanje ljudskih odnosa za dobro svakog i svih kroz upotrebu retkih dobara koja se približno mogu društveno kvantifikovati i proračunati" , kazao F. Peru.

Stavlja se akcenat na odnose između ljudi i grupa ljudi, a ne na odnose između ljudi i bogatstva. To je zato što "filozofija" koju praktikuje moderna ekonomija odražava jednu vrstu tržišnog manira koji kida smisao za solidarnost među ljudima, za vrednosti koje određuju čoveka kao takvog. Ono što se traži danas je globalna i duboka rekonstrukcija ekonomskih odnosa u najširem i najotvorenijem značenju toga termina. Veoma mali broj ekonomista se posvećivao ekonomiji s naučnom težnjom da organizuje znanja, da ovlada njima i da ih kontroliše.

Takozvane ljudske varijable, dugo isključivane iz ekonomskog projekta, osvajaju ga neodoljivo i odnose se na obrazovanje, higijenu i zdravlje, demografiju, ekološku sredinu. Tradicionalne ekonomske varijable - cene i količine - prepravljene su i preuređene varijablama sa revolucionarnim svojstvima, kao što su informisanje i komuniciranje. Tako obnovljena teorija, u kontaktu s naukom, neposredno zahteva (novi) razvoj, jer se s punim pravom smatra da tržište postoji zbog ljudi a ne obratno, da industrija pripada svetu, a ne svet njoj i najzad, da podela resursa i proizvoda zavisi od strategija koje su "usredsređene" na čoveka, pa ovo mora da se opravda čak i ekonomski. Istražujući ovu materiju i zalažući se za nju u svojim brojnim radovima, knjigama i mnogobrojnim predavanjima na prestižnim svetskim univerzitetima, Amartja K. Sen (1933), rođen u Bengalu, dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju 1998. godine.

Uzrok siromaštva

Pojavu gladi u Bangladešu i Indiji A. K. Sen ne smatra rezultatom fizičkog nedostatka hrane, nego nejednakom raspodelom kupovne moći među raznim pojedincima. Poplave u Bangladešu (1974) dovele su do rasta cena hrane, dok su zarade zaposlenih u poljoprivredi opale. Ekspert za probleme gladi i siromaštva A. K. Sen liči na Aristotela, koji je, u osnovi, tvorac ekonomije - otkrio je merilo za razmenu proizvoda (ekonomija se 1776. godine odvojila od filozofije, a 1968. godine je dobijena prva Nobelova nagrada za ekonomiju). Sen je u preraspodeli dohotka otkrio uzroke i suštinu siromaštva, pomogao u razumevanju mehanizama koji izazivaju glad i siromaštvo, na potpuno nov način definisao novu teoriju (razvoja) ekonomije, i tako vratio etičku dimenziju raspravi o vitalnim ekonomskim problemima. Sen smatra da se ekonomski rast prevodi u bolji, duži život za svaku osobu ukoliko se ustanove dobro osmišljeni programi (socijalnog) razvoja.

Ključ za razumevanje ovih istraživanja je shvatanje da je od svih svojstava ljudskog postojanja ekonomska i društvena nejednakost osnovna. Ta nejednakost ugrožava ono što je najdragocenije, ljudske slobode, jer ukoliko se siromašnim ljudima pruži izbor između posedovanja (političkih) sloboda i ispunjenja ekonomskih potreba, oni će neizostavno izabrati ovo drugo - (Liova teza). Nejednakost je među regijama, državama, nacijama, resursima, polovima, bogatstvu, a posebno u nivou razvijenosti.

Pristup razvoju kao slobodi istovremeno se vidi: prvo, kao osnovni cilj i drugo, kao glavno sredstvo razvoja. Razvoj se može shvatiti kao proces širenja stvarnih sloboda koje ljudi uživaju - da se bude potpunija društvena ličnost, koja ostvaruje sopstvene želje i stupa u odnose sa svetom u kome živi i utiče na njega. A, razvoj se posmatra kao nedostatak suštinske slobode u odnosu na ono što se može postići potencijalno i zahteva uklanjanje glavnih izvora neslobode: siromaštva ali i tiranije, slabih ekonomskih mogućnosti kao i sistematske socijalne oskudice, zanemarivanja javnih kapaciteta kao i netolerantnosti ili prevelike aktivnosti represivnih država (i pojedinaca). Nedostatak suštinske slobode direktno je povezan sa siromaštvom, koje ljude lišava slobode kako bi zadovoljili glad, nabavili lekove za lečenje bolesti i drugo. Sloboda je ključna za proces razvoja iz dva potpuno različita razloga: prvo, procene - da li su slobode ljudi uvećane; drugo efikasnosti - postizanje razvoja zavisi od slobodnog delovanja ljudi.

Začarani krug

U ostvarivanju efikasnosti treba sagledati veze između sloboda različitih vrsta koje se međusobno pojačavaju. Slobodno i neprestano delovanje postaje glavni zamajac razvoja. A empirijske veze, koje se naširoko ispituju u ovoj knjizi (studiji), povezuju dva aspekta ideje "razvoja kao slobode": razvoj prema rastu BNP-a ili industrijalizaciji i nesaglasnost između prihoda per capita i slobode pojedinaca da žive dugo i dobro. Neodgovarajući prihod znači osiromašeni život, pošto manjak prihoda može biti osnovni razlog za ograničenje sposobnosti osobe. Ali, stvaranje odgovarajućih mogućnosti za širenje zdravstvene zaštite, obrazovanja i socijalnog osiguranja, direktno doprinosi širenju ljudskih sposobnosti i kvaliteta života. Pa, slobode i prava, takođe, veoma efikasno doprinose ekonomskom napretku. Pravno, ljudski život ima prednost nad porastom bogatstva. Zato se i nameće pitanje: kako izmeniti društva i njihove kulture da bi se učinila pogodnim za industrijalizaciju - i da li teorija siromaštva nije, takođe, prikrivala siromaštvo teorije? ("Oni koji su nezadovoljni sami sobom, uvek su spremni da se svete" - Niče).

Knjiga profesora Sena "Razvoj kao sloboda", koja se sastoji od njegovih dragocenih, konciznih i iznad svega predavanja usmerenih na to da se objasni ova materija u korenu, da se približe saznanja i da se otvore vidici što za razvoj znači sloboda, a što za čoveka (znači sloboda) kada mu nije ugrožena egzistencija, duboko menja odnos prema resursima i doprinosi da "začarani krug siromaštva" što pre iščezne. Smatra se da je mali broj ekonomista koji se bavi ovakvim pristupom i da su to pravi ekonomisti. To ukazuje kolika je vrednost ove knjige, koja uvodi u tako bogatu lepezu saznanja, stavlja mnogo jači akcenat na "ljudski kapital" na ljudske sposobnosti, što nije bio slučaj ne tako davno. Tome će, svakako, informacione tehnologije dati svoj doprinos, jer se stepen znanja i obrazovanja sve više stiče tehnološkim opismenjavanjem.

Ljubica M. ZJALIĆ