Pored toga što piše blistave romane koje svi željno iščekuju i čije su teme najčešće porodične tajne i životne neprilike u savremenoj Engleskoj, Džoana Trolop je takođe napisala i nekoliko istorijskih romana, kao i Britanijine kćeri, prikaz položaja žena u Britanskom carstvu. Prvi roman Hor napisala je 1988, a za njim su usledili Seoska afera, Strastveni čovek, Parohova žena, Muškarci i devojke, Ljubavnik iz Španije, Najbolji prijatelji, Najbliži srodnici, Deca drugih ljudi, Oženiti se ljubavnicom, Devojka s juga i Drugi medeni mesec.
27.12.14 Dnevnik - Novine i časopisi
Novi Trend: Osvežavanje književnih klasika
„Razum i osećajnost“ Džoane Trolop
U Velikoj Britaniji osmišljen je projekat “Ostin”, čiji je cilj da savremeni pisci napišu nove knjige, po ugledu na najpoznatije romane Džejn Ostin (1775-1817)
U postmodernoj “industriji” zabave, pa i u umetnosti, uobičajen je povratak klasičnim uzorima, i to na različite načine. Mnogo je takozvanih tribjut bendova koji sviraju muziku “Bitlsa”, na primer (pa se trude i da izgledaju kao oni), širom sveta snimaju se lokalne verzije planetarno popularnih TV serijala, a sada je na red došlo i “rifrešovanje” književnih klasika.
U Velikoj Britaniji osmišljen je projekat “Ostin”, čiji je cilj da savremeni pisci napišu nove knjige, po ugledu na najpoznatije romane Džejn Ostin (1775-1817). Ostinova je svoje mesto u istoriji zaslužila kao jedna od najvoljenijih, ali i najprevođenijih spisateljica engleske književnosti. Njen prvi roman, „Razum i osećajnost“, objavljen je 1811. godine, a usledili su „Gordost i predrasude“, 1813, „Mensfild park“, 1814, „ Ema“- 1815. godine.
Projekat Ostin spaja šest savremenih autora sa šest dela Džejn Ostin: „Razum i osećajnost“, „Nortangerska opatija“, „Ema“, „Gordost i predrasude“, „Pod tuđim uticajem“ i „Mensfild park“. Svaki autor će, uzimajući kao osnovu ove omiljene romane, napisati sopstvenu jedinstvenu interpretaciju romana Ostinove. Projekat „Ostin“ započeo je objavljivanjem viđenja romana „Razum i osećajnost“ okom i perom svetski poznate spisateljice Džoane Trolop, a nastavlja se obradom „Nortangerske opatije“ iz majstorske radionice Val Makdermid. Sledi nova verzija romana „Ema“, iz pera Aleksandra Mekol Smita.
Da i ovdašnji čitaoci saznaju kako teče ova avantura, pobrinuo se „Samizdat B92“; oni su u ediciji „Busola“ nedavno objavili „Razum i osećajnost“ Džoane Trolop (u prevodu na srpski Tanje Milosavljević). Trolopovu književna kritika preporučuje kao emocionalno najinteligentnijeg savremenog britanskog pisca. Ona o porodičnom životu piše duhovito, inteligentno i sa žarom.
Džoana Trolop se preko trideset godina bavi pisanjem, a njena dela imaju pođednako velikog uspeha kod publike i kod kritike. Njene knjige su prevedene na više od trideset jezika, a neke su poslužile kao osnova za TV formate. Napisala je sedamnaest odlično prihvaćenih savremenih romana. Autorka je i studije o ženama u Britanskoj imperiji „Kćerke Britanije“, kao i deset istorijskih romana objavljenih pod pseudonimom Kerolajn Harvi. Godine 1996. odlikovana je ordenom Reda Britanske imperije za zasluge na polju književnog stvaralaštva, a 2012. bila je predsednik žirija za dodelu književne nagrade Oriny prajz.
Moderna verzija romana „Razum i osećajnost“ Džoane Trolop započinje kad sestre Elinor i Merijen u roku od samo nekoliko nedelja ostanu bez oca i svog voljenog doma Norland parka. Nevolje ih pogađaju na različite načine: dok se mlada studentkinja arhitekture Elinor trudi da zadrži porodicu na okupu, Merijen se svom snagom odupire neizbežnim promenama. Obrevši se u maloj kući u Devonu, dve sestre se ubrzo nađu ujedinjene ljubavnim jadima. Međutim, dok Merijen ne skriva svoju ljubav, Elinor ćuti kao zalivena. A u svetu koji pokreću novac, seks i moć, šta će odneti prevagu: razum ili srce, saznaće oni koji signu do kraja ove uzbudljive pripovesti.
R. Lotina
Neuspelo dopisivanje romana „Prohujalo sa vihorom”
Jedan od najpopularnijih romana svih vremena, „Prohujalo sa vihorom“ Margaret Mičel, čiju slavu je dodatno uvećala vrhunski urađena istoimena filmska verzija, početkom devedesetih godina prošlog veka dobio je nastavak. Ali ne iz pera odavno pokojne autorke, već Aleksandre Ripli, koja je napisala dvotomni roman „Skarlet“, naslovivši ga po imenu glavne junakinje i svog i romana Margaret Mičel. Riplijeva se bavi zbivanjima koja su usledila nakon što Ret Batler napušta suprugu Skarlet. U dva toma tu se razglaba o putovanjima glavne junakinje i o njenim pokušajima da preko svekrve ponovo osvoji suprugovo srce. To joj na kraju i uspeva, samo što, u književnom smislu, predugo traje i dosadno je. Roman „Skarlet“ je ipak prodat u milionskim tiražima (na srpskom je izašao 1988. godine), a snimljena je i TV serija.
„Prohujalo sa vihorom“ Margaret Mičel i danas privlači čitaoce, a „Skarlet“ Aleksandre Ripli je malo ko zapamtio.
