Raskrsnica: (povest jednog ubistva)

a je knjiga posvećena „seni brata Radomira“ što ukazuje na činjenicu da je pisac i emotivno vezan za svoju priču. U opisivanju zločina i kazne, kako bi se izrazio Dostojevski, možda ima i pristrasnosti, jer pisac ipak svoju priču vezu-je za događaj koji se desio u stvarnosti, a žrtva je bio brat Radomir, kome je knjiga i posvećena. Znači, u ovoj priči možda ima i nečega ličnog. Svestan rizika da bi neko mogao da poveže roman sa slučajem ubistva bliskog rođaka, pisac se ograđuje rečenicom da su u romanu „sva mesta, likovi i situacije izmišljeni“.

Anić je odabrao pravi naslov za svoj roman Raskrsnica, jer raskrsnica u ovom delu ima višestruku ulogu. To nije samo kafana u kojoj se zbivaju svi ključni događaji u delu nego je to i raskrsnica gde se ukrštaju i granaju svi putevi koji vode u selo i iz njega. To je i zborno mesto na kojem se sklapaju poslovi, ali i gde se sudaraju i svađaju i mire junaci ovoga romana: rečju, žiža i centar svih zbivanja u selu. Na raskrsnici, ovog puta životnoj, našli su se i glavni junaci ove drame, a reč je o povesti jednog ubistva i raskrsnica će odrediti njihovu sudbinu. To znači da, iako bi po svojoj osnovnoj temi roman mogao da bude neka vrsta kriminalističkog romana, ipak je on mnogo šire od toga.