Put za Vršac

08.10.03 Dnevnik - Novine i časopisi

Vršac, granica, vizija - naslov je pesme italijanskog pesnika Roberta Musapia (1952), koja na najbolji način obrazlaže temeljnu ideju zbornika, koji je vršački KOV zajednički i bez kalkula podario svojim čitaocima, ali i četrdesetjednom pesniku, koji su se po pozivu, ili iz nekih drugih, uglavnom privatnih, razloga, iz čiste radoznalosti, našli u Vršcu, a potom posvetili mu neki od svojih pesničkih zapisa. I strofa. I u njima jezikom posvete ispisali svoje utiske i svoja osećanja koja su ih u tom urbanom i istorijskom koordinatnom sistemu dotakla: iluzijom, senzacijom, provokacijom, inspiracijom. Reč je, dakle, o zborniku međunarodne poezije, kojim romantički, gotovo epski, dominira njen glavni junak, Vršac, kao grad: Sterijin i Popin, ali i svih onih drugih, kojima se Vršac usudio da dodeli svoju Evropsku nagradu. Svoje shvatanje poezije. NJene mitologije. Preispitivanja. Srpsko - evropskog. Svetskog. I jezičkog ulančavanja, odnosno promovisanja “onog” u rečima, i njihovim rimama, što može najviše poezija. Više od proze. više, nego što filozofija poezije može da imaginira tu mogućnost. Deo te promocije pored pesnika: Tadeuša Ruževiča, Nikite Stanesku, Hansa Magnusa Encensbergera, Lasea Sederberga, Roberta Musapia, Euženia de Andradea, Štefana Augustina Dojnaša, Julijana Kornhauzera, Žana Pjer Faja, Herarda Maria Golobofa, Paula Vinsa, Henrika Kaiša, Hermana Hendrika ter Balkta, Tobiasa Burkharta, Kliforda Simonsa, Majkla Vajldinga, Huana Oktavia Prensa, Dinu Flaminda, Ufe Hardera, Rajnera Kuncea, Ejnara Eklanda, Edorada Sangvinetia, Bari Kalahana, Čarlsa Rajta, Tomasa Šepkota, Ričarda Bernza, Vilijama Brauna, Tiodora Vajsa, Mišela Degi, Pitera Rasela, Marina Soresku, Marka Strenda, Artoa Kitehonka, Adrijana Spatole, Gerlada Bizingera, Leona Robela, Nine Kasijan, Husto Horhea Padrona, Mikloša Hubaia, Cou Difana i Petera Finča, su i prevodioci, koji nesebično i uporno služe poeziji, kao najortodoksniji vernici jedne ideologije, a među njima su: Miodrag Pavlović, Petru Krdu, Petar Vujičić, Branimir Živojinović, Olga Moskovljević, Borislav Radović, Aleksandra Cvetković, Nina Marinković, Ivan V. Lalić, Zlatko Krasni, Aleksandra Nejgebauer, Ivana Milankova i mnogi drugi.
Svi oni zajedno i na istom orkestarskom poslu istrajavali su kroz ideju duha posvete jednom gradu, gradiću, koji u sebi sabira i duh žanra. I duh ljubavi. I duh fascinacije. Vrcavim jezikom, koji raskriljuje: maštu, geografiju, uspomenu, putopis, sećanje... U kome, kako se o tome slikovito izrazio francuski pesnik Žan Pjer Faj (1925) “vino teče na jezicima”, i da dodamo na kojima, na: poljskom, rumunskom, italijanskom, nemačkom, engleskom, francuskom, kineskom, španskom, portugalskom, finskom, holandskom, ili mađarskom. Kroz koji, kako to patetično zapisuje Mikloš Hubai u svojoj pesmi Grad iz bajke, Hermesova putanja, ili po njemu, “osovina sveta” prolazi kroz Vršac. Kroz njegovo banatsko svetlo (Viliam Braun).
Ovaj zbornik, i te kako, predstavlja otvorenu knjigu polifonijske poezije. I kako je to zaključio Adrijano Spatola (1941), sibilinski spektar.

Zoran M. Mandić

04.10.03 Politika

U Vršcu, gradu u kojem su živeli i stvarali velikani naše pisane reči Jovan Sterija Popović i Vasko Popa, od 1972. godine, kada je osnovan KOV, boravili su mnogobrojni pesnici iz čitavog sveta. Opčarani lepotama pejzaža, srdačnošću i gostoprimljivošću njegovih žitelja, pitoresknom arhitekturom, neki od njih su spontano ispisali stihove posvećujući ih ovom živopisnom panonskom gradu, njegovim ljudima, kao i prijateljima koje su u njemu stekli.

Tako je Vršac, jedini u našoj zemlji, dobio na dar pesme i lirske zapise "Put za Vršac" iz pera Lase Sedeberga (po čijoj je pesmi knjiga naslovljena), Nikite Staneskua, Cou Difana, Paula Vinsa, Ufe Hardera, Rajnera Kuncea, Marka Strenda, Nine Kasijan, Čarlsa Rajta, Mišela Degija, Marina Soreskua i drugih. Neki od njih su postali laureati ugledne Evropske nagrade za poeziju KOV-a (Husto Horhe Padron, Tadeuš Ruževič, Roberto Musapi, Euženio de Andrade, Julijan Kornhauzer, Rajner Kunce), dok su drugi štampali knjige u nekoj od edicija KOV-a ili postali njegovi počasni članovi (Štefan Augustin Dojnaš, Hans Magnus Encesberger, Huan Oktavio Prens, Bari Kalahan, Piter Finč i drugi).

U zborniku "Put za Vršac", koji bi još mogao biti i nazvan "Put u pesmu", našlo se četrdeset jedno izabrano pesničko ime raznovrsnih estetsko-umetničkih opredeljenja, poetika i generacija, ali ovom prilikom fokusiranih na jednu tematsku žižu – Vršac, kao svetionik poezije, za koji se jednom i zauvek veže i više nikada ne zaboravlja.

Ovakva plejada svetskih poeta, koji su u knjizi zastupljeni sa jednom ili više pesama, zahtevala je angažman znatnog broja prevodilaca koji su uložili maksimalan trud, znanje i umešnost kako bi što vernije i autentičnije prepevali stihove autora na naš jezik. Pomenimo samo neke od njih: Petar Vujičić, Branimir Živojinović, Petru Krdu, Borislav Radović, Ivan V. Lalić, Miodrag Pavlović, Krinka Vidaković, Zlatko Krasni, Raša Popov, Ivana Milankova, Aleksandar Nejgebauer...

Na kraju zbornika "Put za Vršac" dati su osnovni biografski podaci o piscima, najvažnijim književnim delima koja su objavili, kao i o nagradama i priznanjima koja su osvojili u mnogim zemljama sveta.

Dejan TADIĆ

18.05.03 Danas

Najnovije izdanje vrsackog KOV je zbornik pesama "Put za Vrsac", koji sadrzi poetske zapise 41 pesnika iz raznih krajeva sveta. Mnogobrojni zapisi i pesme koje se nalaze u ovoj zbirci, nastali su prilikom poseta stranih pisaca Vrscu, kao i Knjizevnoj opstini Vrsac. Piscima-gostima, Sterijin grad posluzio je kao inspiracija da svoje surete sa stanovnicima Vrsca, samim gradom i njegovom poetickom memorijom, pretoce u specificnu i sublimnu literaturu. Ovaj zbornik nastao u slavu poezije, ime je dobio po pesmi Svedjanina Lasea Sederberga. U trenucima kada citavo balkansko kulturolosko podrucje i dalje odlikuje teznja ka zatvorenosti, KOV i ovom svojom knjigom cini da Vrsac postane kuca knjige i centar slobode misli i pevanja, na jednoj otvorenoj granici gde se voli i stvara na svim jezicima sveta.
U "Putu za Vrsac" ljubitelje poezije ocekuju stihovi Tadeusa Ruzevica, Hansa Magnusa Encensbergera, Euzenia de Andradea, Stefana Augustina Dojnasa, Majkla Vajldinga, Rajnera Kuncea, Marka Strenda, Nine Kasijan i mnogih drugih. Jos jednom je KOV ucinio poklon Vrscu. Sad je trenutak da i Vrsac nesto ucini za KOV.

S. D.

24.03.03 Dnevnik - Novine i časopisi

Put u Vršac, zbornik, priredio Uređivački odbor KOV-a, Vršac, 2002.

Na pesničkoj mapi sveta Vršac odavno ima posebno mesto. Ne samo da su u njemu živeli značajni stvaraoci nego je osnivanjem Književne opštine Vršac, pre više od tri decenije, otvorena komunikacija sa svetom koja ne prestaje. Započet je evropski i svetski pesnički dijalog, a brojni gosti i dobitnici Evropske nagrade za poeziju, koji su u Vršcu bili dragi gosti, ostavili su i svoje pesničke tragove u direktnim pesmama. Daleko od prigodnih stihova, pesnici su zapazili sistem svakodnevnih simbola i naglasili puni kosmički život tzv. malog grada.
Oni su Vršac zavoleli na poseban način, a mnogi su mu su više puta vraćali. Tako je to pesničko mesto napravilo herojski podvig i spojilo stvaraoce od Norveške do Kine. Malo svedočanstvo o tim mnogobrojnim posetama i boravcima stranih pisaca u Vršcu je i ovaj zbornik koji je dobio naziv po pesmi Šveđanina Lasea Sederberga. Sterijin i Vaskov grad bili su živa inspiracija čak 41 pesniku iz sveta čiji su se putevi, bar na trenutak, ukrstili i zaustavili na panonskoj ravnici, podno Vršačkog brega.
Tako smo sada u prilici da na jednom mestu pratimo pesničke beleške, izveštaje, zdravice, cele himne, hijeroglifske zapise najpoznatijih pesnika sveta. Pogledajmo samo taj jedinstven niz velikih imena:Tadeuš Ruževič, Nikita Stanesku, Hans Magnus Encensberger, Lase Sederberg, Roberto Musapi, Euženio de Andrade, Štefan Augustin Dojnaš, Julijan Kornhauzer, Žan Pjer Faj, Herardo Mario Golobof, Paul Vins, Henrik Kaiš, Herman Hendrik ter Balkt, Tobias Burkhart, Kliford Simons, Majkl Vajdling, Huan Oktavio Prens, Dinu Flamind, Ufe Harder, Rajne Kunce, Ejnar Ekland, Edoardo Sangvineti, Bari Kalahan, Čarls Rajt, Tomas Šepkot, Ričard Bernz, Vilijam Braun, Tiodor Vajs, Mišel Degi, Piter Rasel, Marin Soresku, Mark Strend, Arto Kitehonka, Adrijano Spatola, Gerald Bizinger, Leon Robel, Nina Kasijan, Husto Horhe Padron, Mikloš Hubai, Cou Difan, Peter Finč.
Svi su oni stizali do granice vidljivog i nevidljivog, zatečeni kućom i gradom knjige, kulture i otvorena srca. Pisali su na licu mesta, često upisujući godinu i tačan datum nastavka odlivaka duše. Na njima su kasnije radili naši najpoznatiji prevodioci koji su i sami bili gosti Vršca. Sve je protumačeno i sada preneseno u formu izuzetne knjige.
Poezija najbolje govori sama sobom i onda kada se čita. Zato na kraju prenosimo poetski zapis mađarskog pesnika Mikloša Hubaia: - Još u detinjstvu sam o ovom gradu mnogo slušao. Međutim, Vršac je bio van m ojih domašaja. Za mene je to bio pomalo grad iz bajke. Predstava o Vršcu bila je poput pesme koju je majka svojevremeno ovde naučila. Ja se toga sećam. Bile su to didaktičke pesmice o tome kako je neki Ferdinand doneo krompir u Evropu. Po Grcima, osovina sveta ide od Pakla do Olimpa. To je Hermesova putanja. Za mene osovina Sveta prolazi kroz Vršac.
Vršačko pesničko otkrovenje i čuđenje u svetu se nastavlja. Mali prilog tome je i ovaj zbornik, u tvrdim koricama, sa daleko prepoznatljivim zaštitnim znakom KOV-a.

M. Živanović

21.03.03 Politika

Srpska poezija

Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva, u novopokrenutoj ediciji "Esej, danas", upravo je objavila delo Dragana Hamovića (1970), pesnika, esejiste i književnog kritičara, pod naslovom "Poslednje i prvo" (mala knjiga kratkih tekstova o srpskoj poeziji XX veka).

Knjigu otvara esej "Poslednje, i prvo", a zatvara tekst "O služenju pesmi". Između, u galeriji pesničkih likova, nalaze se: Stevan Raičković, Branko Miljković, Ivan V. Lalić, Borislav Radović, Srba Mitrović, Ljubomir Simović, Alek Vukadinović, Miroslav Maksimović, Milosav Tešić, Draginja Urošević, Novica Tadić, Đorđo Sladoje, Živorad Nedeljković, Saša Radojčić i Ana Ristović.

Srednjovekovna filozofija

Lućano de Krešenco je rođen u Napulju. Po obrazovanju je inženjer. Sa knjigom "Tako je govorio Belavista" (1977), postigao je izuzetan uspeh. Od tada se Krešenco posvećuje pisanju popularnih knjiga iz oblasti filozofije i klasične mitologije.

Knjiga "Istorija srednjovekovne filozofije", objavljena prošle godine u Milanu, napisana je duhovito, sa neobičnim šarmom i nizom asocijacija na aktuelno vreme i njegove pojave.

Ovu zanimljivu knjigu, koja je postala svetski hit, kod nas su objavili novosadski "Svetovi", u prevodu Marije Radovanov-Matić.

Krešenco analizira delo Avgustina, Boetija, Svetog Franje, Abelara, Avicene, Averoesa, Bekona, Vilijema Okama...

Put za Vršac

"Put za Vršac" probija se kroz žute samoglasnike svetlosti – zapisuje Šveđanin Lase Sederberg po čijoj je pesmi dobio naziv zbornik stranih pisaca u izdanju KOV-a.

Knjiga "Put za Vršac" priredili su Petru Krdu, Nataša Lazarević i Dejan Tadić.

U zborniku, Vršac, njegovo okruženje i KOV, tema su četrdesetak autora iz raznih zemalja. Piscima-gostima Sterijin grad služio je kao inspiracija da svoje susrete i pisanje pretvore u ljudsko i kulturno iskustvo.

U ovoj jedinstvenoj knjizi, između ostalih, zastupljeni su Tadeuš Ruževič (Poljska), Nikita Stanesku i Štefan Augustin Dojnaš (Rumunija), Hans Magrus Encensberger i Rajner Kunce (Nemačka), Roberto Musapl i Edoardo Sangvineti (Italija), Majkl Vajlding (Australija), Ufe Harder (Danska), Mikloš Hubai (Mađarska Cou Difan (Kina) Mišel Degi (Francuska), Mark Strend i Teodor Vajs (SAD).

Z. R.