Post Pop 1 - Tekstovi 2002-2004

09.06.07 Popboks

Promišljanje o popularnoj muzici, njenim herojima i fenomenima, kako god u nas bio prolazan i nezahvalan posao, odavno je u liku Mome Rajina dobilo vernog i posvećenog hroničara čiji entuzijazam je tokom višedecenijskog rada odolevao ne samo zubu vremena već i izazovima mladih, modernih naraštaja
Svetlana Đolović
Priča o njegovom novom čedu, zbirci tekstova objavljenih od 2002. do 2004. u redovnoj Politikinoj nedeljnoj rubrici Postpop kultura, podrazumeva i da se podsetimo na njegovo istrajavanje u ovdašnjim nestalnim medijskim prilikama i neugasivo dečačko ushićenje sa kojim prilazi svakoj izabranoj temi.
Posle zapaženog rada u vodećoj domaćoj muzičkoj periodici (Džuboks, Ritam), Moma se očekivano obreo u najstarijem domaćem dnevnom listu kao kolumnista čiji će osvrt na savremenu pop kulturu iz nedelje u nedelju podsećati na najznačajnije priče iz istorije, s jedne strane, i upoznavati čitaoce sa aktuelnim pojavama i trendovima, s druge. Najvažnije je što na tom zadatku autor svim temama prilazi iz ugla savremenog konzumenta pop kulture nastojeći da, bez suvišne sentimentalnosti, današnjem čitaocu ukratko predoči suštinu kroz analitički pristup uzročno-posledičnom odnosu aktera, društva, politike i ekonomije.
Sasvim primereno mediju u kom se izražava, Moma Rajin u zbirci Post Pop I (izdavač Draslar Partner, Beograd), odmereno i građanski konzervativno, a ipak s dozom mladalačkog buntovništva, poznatim temama daje još jedan, uglavnom kompilatorski ugao gledanja, a nove pojave tretira zainteresovano i s razumevanjem.
Za takav kvalitet očito je potrebno da se steknu dva važna uslova – iskustvo i znatiželja. Ove osobine ostaju tako glavne odlike zrelog i konciznog stila Mome Rajina, u kome težnja za što realnijim, objektivnijim stavom daje ovim tekstovima leksikonsku vrednost.
Kao na sajtu All Music Guide, u knjizi PostPop I naći ćete podatke koji mogu da budu polazište za dalji sopstveni istraživački rad, a mogu i da posluže kao informativni doprinos vašoj opštoj kulturi. U svakom slučaju, sadržaj koji ni po čemu nije uvredljiv za najbolje poznavaoce materije, i nikako snishodljiv prema sasvim neupućenoj publici.
Kada govorimo o stilu, zanimljiv je i način na koji su tekstovi koncipirani – autor nas neretko dokumentarističko-analitičkim ili nadahnuto poetskim saspensom uvodi u priču, te postupno razotkriva njene aktere i ideju, da bi u zaključku dao fenomenološki osvrt uz diskretnu ličnu notu. Umerenost u svemu, kako u oduševljenju, tako i u kritici, glavna je odlika autorovog stava, koji je nenametljivo uvek prisutan, dajući uljudni, džentlmenski ton napisanom.
Ko je sačuvao blues od zaborava, šta je kuliranje, zašto je važno pakovanje muzike, da li internet pomože muzičkoj industriji, kako razlikujemo umetnost i kič, koji su problemi domaće scene, ko je Mark Tven popularne muzike, kako se zloupotrebljava popularnost – samo su neke od priča u knjizi PostPop I.
Priča o kojima ćete otvoriti još jednu beskrajnu diskusiju sa prijateljima. Priča na osnovu kojih ćete se sami upustiti u samo vašu internet pustolovinu. U svakom slučaju, ova knjiga nije samo dokument truda jednog čoveka, već i dokaz naše neraskidive veze sa normalnim svetom koji tako lako i tako često zaboravljamo.

29.06.06 Blic

Nemam običaj da počinjem tekstove citatima, ali u ovom slučaju ideja se ne samo nameće, nego i čini posebno prigodnom. U jednom od stotinak eseja iz knjige „Post pop 1“ (Draslar Partner), onom koji nosi današnji datum od pre tri godine, Momčilo Rajin, pišući o američkoj zvezdi iz senke Lusindi Vilijams, sublimira mnogo toga primenjivog na izbor i sudbinu kreativnih ljudi na dva udaljena i međusobno veoma različita mesta. „Pesma ‘Američki san’ u kojoj Lusinda gotovo repuje“ – kaže Rajin – „predstavlja pogled preko ramena osoba sa dna društvene lestvice koje su platile danak plakatskog patriotizma, lakovernosti i zabluda američke srednje klase. Ovo je pesma s druge strane tasa od istoimenog pamfletskog Madoninog hita, pesma o svetu koji nije naklonjen ljubavi. Nema suza ni kod jedne ni kod druge, ali nema ni nedoumice čija duša jeca. I to može svako da čuje.
Samo ako želi“. U identičnom ključu može se tumačiti i smisao dela kao što je „Post pop 1“ u Srbiji 2006. Biografija Momčila Rajina obuhvata mnogo toga dobrog: od SKCa i „Džuboksa“, preko „Ritma“ do kolumni koje čine ovu knjigu. Njegova neosporna kompetencija imala je, tokom svih ovih godina, bezrezervnu podršku posebne vrste razboritosti, koja uslovljava cilj definisan afirmacijom, vrlo retko – ako uopšte - negacijom. To su vrline koje se ne mogu često sresti i zbog toga, ali ne samo zbog toga, “Post pop 1” svedoči o najmanje dvema važnim stvarima: da u Srbiji postoje analitičari fenomena popularne kulture koji se mogu meriti sa bilo kim u svetu i, što je neka vrsta ohrabrujućeg otkrovenja, da postoje urednici i izdavači sposobni da tu značajnu činjenicu prepoznaju, uvaže i publikuju.

Aleksandar Žikić